Stražilovo

увгоја, то нам јасно доказуд његови одговори на нисма изученог и свим нотанкостима књижевности вјештог Шинија. Било је сигурно лајавих умова, злочестих беснослењака, надутих фпловофа и досадних свезналица, који су се на јавном. тргу и на духовитим састанцима криомице посмијехивали томе неугла!)еном цару; али паметни грађани, који су се разлотом бојали да моћ државе — а шта им је вишо на срцу лежало 1 да углед римскога имена сасвнм непропане, ступи ли на владу нов Нерон или Вителије, нијесу сигурно замјеравали новоме императору његово покрајинско норијеклј), ни нростоту његова живота, ни оскудно његово васпитање. Поред свега тога не смијемо заборавити, да.је Трајан миловао и соколио књижевнике. На тргу, што је сам сазидао, подигао је двије битешјотеке, једну за латиЦеке, другу за грчке писце, пред којима бијаху и намјештени кипови великих умова; коме је та почаст учињена, тај није могао веће славе дочекати. Овај се је лијепи' обичај сачувао чак и у шестоме вијеку, у оно доба, кад од римскога царства није преостајала него сјена — баш како и његове књижевности. Ношљедњи иисац, коме ја на том мјесту мраморан кип изложен, био је Сидоније Анолинар, из Галије, пјесник и епископ! 10 С-Трајаном ушла је у Палатин на једна врата честитост, -а на друга изангла је обијест: то се оиазило одмах први дан, како јо цар дошао у Рим. По његовој наредби све драгоцјености, што су се налазиле у царској полачи, бјеху пренесене у поглавите храмове, као дар боговима, и да их народ може гледати 11 , на вратима полаче он уздржа већ од Нерве намјештен натпис: јавна зграда; и дојста говораше цар : „не чудите се, што је сад евакоме слободан улазакк мени, — да сам јалгроот грађанин, захтијевао бих и ја, да ми је'дозвољено ићи к своме господару".. „Некад — нише честити Плинијесвојимкићеним пером — некад се јо на нову годину честитало и желило владару дуг и сретан живот, а овај данас хоће да се прије молимо боговима за вјечни онстанак државе, пакЈза његово здравље; те и вриједи да паведем ријечи, којима хоће да 10 Сиш 'шем ролј. зј;а4иат регеппет Кегуа Тгајапиа ШиИв уМеге(, 1п4ег аиск>ге8 гНпиацие Пхаш ВјђНоЉееае. (8к1оп. АроИт. Ер. IX. 16.) 11 (ЈицЦиМ РћаггЛвГа пГ1ећа(; аги1а, Ш1и"ш осиШ (Мвдие повМв. (Магпајгк. Ер1§гш1. XII. 15.)

се та честитка изврши : нек богови уздрже цара> док буде заслужан за срећу царства." 12 - „Некад — ииџге даље — некад (а таково једоба иревећ дуг.о трајало) није једна срећа, нас спајала с господарем, нити тако једна те иста невоља; али данае и срећа и несрећа то је и теби и нама заједничко". 13 У чему се' пак познала његова врућа жеља да се праведност опет иоврати 'у Рим, то би по његову енергичном ноступању према проказаоцима, којих је још превелик број био у Риму; њих је гонио у прогонство на мале оточиће,- „камо су се до прије мало времена поштени сенатори шиљали", 14 да их ништа више не веже са земљом, у којо.ј су свој погани занат-тјерали. Коју год је наредбу издавао, није се бојао да ћедако гријешити; кадје иоглавици своје тјелесне страже нредао мач, као-знак његове моћи, рече му: држи га, да ме њим браниш, ако то заслужим; не заслужим ли, а ти га окрени претив мене. 15 Познат је лик Трајанов; има га у сваком музеју у Риму. Чело није високо, али је лице интелигентно, и ако није изражена она особита доброта, коју Плиније тако често спомиње; читаш на њему илеменитост његове душе; јаке црте његова образа откривају ти човјека одважна, али у исто доба скромна и ироста; то се слаже са Трајаном, како нам га историја описује. И ако је он након дакијског рата изјавио жељу да нође за стопама великога Александра, опет око његова мраморна попрсја не облијеће* иројски дух божанског Македонца; има ли нак ишта, штоје обојици заједничко, то је да су и један и други много и радо нили. Такова је мана могла стати државу много неприлика, да нцје цар разуман човјек био. Аврелије Виктор нам приповиједа, како је Трајан издавао сваки иут наредбу да се не изврши што је он преко подуже вечере запбвидио. 16 Како врло добро опажа Француз Ампер, штета је што овоме изврсном вд&дару није чело шире, и што цијело му лице не дише већим достојаиством; инак чедност и креност јасно му је написана на образу. „По моме мнијењу инајслабији његов лик боље ми га описује од самога Плинија: елегантна декламација тог писца,. слабо се слаже са простртом човјека, кому је намијењена". 17 13 Рапе.г. 67. 13 Р апее. 72. 14 Рапе§. 34. ,б А игеј. У1е1ог. 10 А иге1. У1е 1'ог. 13. 17 Ј. Ј. Атриге, Г1н$1;о1ге'гота-Јпе а Коте VI.