Stražilovo

-13 15 Е4-

доиаћик казнама и тај је одоек иун натучен веома -краснпх и Корисних напомеиа; најпо.оде у четвртом одсеку, којем је дао натнио „Закључак", *ређа казнс, којс се всћ не дају ивбећн а „у детсту развијају добре и искорењава.ју рђаве особине". Мсота из недагошких ауторптста (руеких, немачких, Француских и српских), на које ее цисац.иозива, згодно су цитована, у ошпто се цела књижица даје читати у сдаст и само можемо цожелети, да што више српских родитеља и наставниКа прочитају ту расправицу на да Онда — као што то Јосиф В. СтојановиК искрсно жели сами опширније равмишљају и из стручних књига чнтају све опо, што се у овој књижици тек овлаш еамо напоиишо. " ' '■ КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ = .Јавор, лист за забаву, поуку н кн.ижевност, коме је урсдник др. Илија Огњ&мовиЛ а власиик Змај Јоиан ЈовановиИ* престао је у својој 19. год. на иачии веома нсобичан у нашим приликама. Има и издавача* има и до 700 претнлатника па ипак се је уредник -крајем ове; године својевољно оставио уређивања. У посдедњем, 51. Ороју за 1892. год. штампао је уредник опширап чланак .,Оароштај уредников са иошт. питаоцима Јавпра ". У њсму је нацртао малу историју Јаворову, али ни из ње не дознајемо за правс п оправдане нобуде да се Јавор обустави (дајбуди овде у Н. Саду)- Прави раалог ће бити иолитичке несугласице измсђу уредника и издавача с једне сТране н власпика с друге стране. Бележимо овај догађај без икаква тумачења, само додајемо, да оваки чисто спољаш. II"! ут.уци.)—|иччт|Ч,-р 11:1 кн. II ЖГВНОс/Г ||е МОЖС биТИ ОД К0 ристи књижевности. Нз уредникова поменута чланка вадимо ове бслешке. Нод његовим уредништвом изашло је 4'26 бројева у 19 година. Почео је излазнти 187 4 г прве две год. трипут месечно а од 1870. сваке недеље. Иочео га је издаваги К. ТриФковић, од 1877 изДавао га је 18 година Л. Јоцић, а од 1890 књнжарница и штамнарија А Пајсвића. Сарадника је имао преко 400. За 19 год. донео ,је „Јавор" 1620 несама (лнрс. и ен.), 518 приповедака (306 извсрних, 212 нрсв.), 291 поучан чланак, 94 животониса, 224 разл. чланка, 410 књижевних оцена, 448 чланака у „Диску"'. — Потање проучавање ноказаће, ■ шта је био Јавор нашој књижевности и Изрећи ће свој Коначни суд о њему. Али и без тога помни носматрач Јаворова рада не ће му одрсћи велик значај за нашу књнжевност последње дво десетине година, нарочито за одгајивање читалачке нублике, нјто ја свагда потребна подлога даљсм развнјању књижевиости. Било је у Јавору подоста и гладних година, особито у последње доба, које су донеле српској књижевности и много .јалових радова. Јамачно стоји та појава у узрочнОј свези и са неплодношћу наше књижевности, али ипак јо значајно, да је у вишо махова страх од коикуренције нагонио Јавор да напрегне своје силе. И баш зато, што је та конкуренција (која је пначе имала и има исти илеменит смер као.и Јавор) и индиректно помогла, да се Јавор деветнаесте своје године успне до знамените висине, није правичио што је у божитњем броју „Браника" —ћ у својем великом опелу над „Јавором", од вслике жалости за мртвим не само заборавио пего и увредио жива. Ако ништа друго, хришпански би било рећи: „за сиокој.душе мртвом а за пдравље жнвом".

ИванМартиновић, учитељ у Панчеву, јавља, да од нове године пОкреће пов дечји лист, који ће се звати „Оџомвнак". Лист ће за сад излазити једаред месечно и то сваког двадесетог дапа у месецу, у облику и величини некадашње Великокикиидске „Поееетриме" а стојаће годишње једну- Форинту или две круне. Претплату ваља слати Вељку Копстантипош ћу, учитељу, у ГГаичеву. А Добили смо 1. број „бићоШкШ пот1па". Ово ,је норед „Коуепа' други лист, хоји се покреће међу пашом браћом занадне цркве, међу Кун.евцима.,Лист је намењен „у.а ЈпЈвпе оћбе в4уагј, ргозуИи, гаЦти 1 ^аисИгш^уо". Политика је искључема, а „1л§1ак" ће служити лепој књижевпости. Излазиће „ВиђоШкб поуЈпе" јсданпут недељно а стајаће на годнпу 8 крунаша. Уредник је М. Т>. Карановић. Радосио поздрављамо „8н1>рШке Н0У1пе', јер видимо, да се и у наше браће Буњеваца буди народносна све^-т, која је — на жалост — тако дуго спавала. Д У посдедњем (62) ^броју „Л 7 1енеа" од нрошле године штампано је КпдЕетпо рјвшо, у ком ее неки — т _ л.уто окомио па иајиовије издање Шеноина романа „Златарево злато", штампаног у Београду ћирилицом. И „Стражилово" је хтело, да прикаже то издање својим читао.цима и да га осуди, али се никако није могло. Но сад нам је ево овим .У1епсетип „Кпц/.отпип рјешош" уштсђсво и труда и меета и ми ћемо се задовољити макар и тиме да оназимо ио где што на то „Кпјметно р18то". Да је то „Кпјјхетпо р1вто" угфављен.о само на Миту Борића (писца предговора у срнском издан.у „Златарсва злата-'), ми бисмо и могли оћутати, ј-ер је на послетку, строго узевши, Ђорић то и заелужио; али они усклици : „8а<1 1ш 211ашо: /,а а4о 8п 8ЛГ 1 рговтје^а шеЈјизођпЈ ргоИупмг!" и „Ота је кнј!§а о§1ес1а1о "кгрЖе рговтјс'1е па -кгајп 19. тјјека" — баш нас силом вуку, да одговоримо на њих. Мита 'Борићјесте одиста кривац, али нс такав, за каква га ивдаје. „Кпј^етпо рјзшо", јер кад узмемо у обзир, какве су нрилике изазвале ериско издање „Златарева злата", морамо Ђорића много бдаже оцењивати. Ђорић вам је само вратио мило за драго — хтео је, да и ви осетите, како је то, кад се о'д човека што отима. Ви сте од иас отимали, па се ето тај грех свети на вама самима. Али велика је разлика међу вашим и нашим отимањем. Код нас отима Мита Ђорић, личност, која у нашој књижевности нема никаква нли бар кр.чо мало имена, а код вас отимају ваши најпринознатији научницн и капацитети. Ми вам отимамо еамо један роман вашег романејера Шеное, а ко би све побројио, шта ви нама отимате ! Та ето, куда ћете више ! Отимате нам чптаву јсдну књижевноет — дубровачку књин.свпоет ; отимате пам (и то онако ненод плаета) српеке иамодие мелодије, песме., а има вае и таквих, којима је и цар Душаи био Хрват. — Ви сте дали иницијативу, ночели стс шовинизмом, па немојте со онда жеетити, шго је тај ваш шовинизам изазвао и у Мите Ђорића шовиннзам. И верујте нам, ако ви наставнте тако и даље, као што сте иочели, дочекаћете, да од Срба не ће бити шовиниста само Мита Ђорић но и многи други, а онда онда тешко и вама и нама ! = На седиици Филолошко -историјског разреда Југосл. Академије 22. дек. читана је расирава В. ЈагиЧа о Матанићеву одломку глаголскога апостола, који је сада својина академије а сачуваше се још 4 листа или 8 страна. Глаголица је обла. По неким правоииеннм особииама миели