Stražilovo

-&з 6 ен-

Кад је Иван Тургењев био у Спаскојем еелу, мати му је била оа свим друкчија. Она је предусретала своје л.удс благо, шта више усил.аљавала се, да другима чини добра, не би ли изазвала осмејак на лице свога л.убимца. свога „Венијамина". ТТпан Тургењев имао је обичај да ме узме на руке и да са мном збија свакојаке лакрдије. <)н је био још врло млад пак је волсо детињарити. Тада је баш учио грчки те је читао АристоФаиа. Једног јутра дође му у иамет, да ме натера, да, говорим „жабљим језиком". Научи ме ове слогове: Вреке-ке-кеке-квакквак... нашао их је у АристоФановој знаменитој комедији. Иопне ме на сто, стави ме са раширеннм рукама у класичну позитуру, те сам морала, из ночетка иолагано, а после еве брже, крекетатн. Ми смо се слатко смејали, на велики јед госпође Турге1вевл.еве, која нас је сваки час корела. — СГкани се једаппут, Иване! говорила му је. Хоћеш да иоквариш то дериште; нанравићеш од ње мушкобану. Није могла да подноси безбрижни смеј, којим се вазда смејао њеп „Венијамин".

— Та нрестанн, Пване! викала би. То није у реду, да се тако смејспг. Шта значи тај простачки смех ? Кад јс Иван одлазио у иноземство, тај је растанак матер му јако заболео. Имам још у рукама њену бележпицу из године 1839 и 1840. У њој пађох написане ове редове, из којих се може увидети њена туга за мијгим јој сином. Д839. — Мож сину Ивану: „Иван је моје сунце; ја видим само њега; а кад ми оно потамни, ја не видим јасио, ја не знаж више, где сам. дМатерино се срце ннкада не - вара, а ти знаш, Иване, да ме моје осећаље мање вара, иего мој разум". Читала сам у иеким новипама, да је госпођа Тургсњсвљева свој дневник оставила свом сину. Но ја за извесно знам, јер сам била баш онде, да је њен дневник п сва њеиа преписка године 1849. изгорела у градини у Спаскојем селу. Је ли то уелед оног кобног закона наеледства, да ни Иван Тургењев не хтеде свој дневпик да изда на евет, него га је, као и мати, сагорео у Буживалу, такођер у једној градини. (Нистаииће се).

СЛУЖБЕНО ДОПИСИВАЊЕ ПЛИНИЈА МЛАЂЕГ И ТРАЈАНА

(Ш нештамнаног дјела: Илиније млађи и његово доба $Ш°. едиога дана Трајан је на други начин ноказао, колико има цоувдања у свога љу^бимца; послао га је за намјесника (1 е § а1 И 8 А 11 Ј>' 11 8 11 р г о р г а е I о г) у далеку Вмтинију. То јо римска нровинциј-а у малоЈ Азнји ; вемл.аје иа нола кршевита. на нолародна; велике су и данас у њој шуме., а веће и матве ријеке и потоци испреснјецају је на све стране; за римско доба цвала је тамо трговина и промет, особито у Нрусији Гданас БруСа), у Ницеји и у главномб граду Никомедији. Ал у таковој земљи наш намјесник није могао наћи све удобиости римскога живота; становници, иоријеклом Грци и Трачани, били су немирне 1,\ди. \ц.м.џпе. склони на раскош, као што је увијек' Тако' ; ,оидо^у источним крајевима, а владати таковим свијетом ције никад лак носао; али је нан! ппгап;. цлглпт од цара. иа шта ннје кадар учшшти зн слкп' !'ОсцЛдира и за

. Сврха нрвога и ночетак другог столећа но Исусу) државу! „Провинција — рече му Трајан — увидјеће сад да се нијесам могао боље скрбити за њу; ти ћеш се пак нОстарати да им нокаженг, како све, пгго радиш, у моје и.че радиигЧ 1 Наш Плиније. дакле укрца на лађу сво.ју пртљагу и своје миле књиге, па одједри. У вријеме овог љегова посланства иада оцо, за историју државпе администрације врло важно дописивање међу намјесником и царем у Гиму, Ако смо се у осталим писмима упознали са добрим срцем и честитим характером нашег писца, у службеном дописиваљу с владарем Плнније нам изгледа као човјек, који није на свом правом мјесту, каочовјек неодлучан у важнијим питањима; то је пеки администратор, којије и занајпростију ствар нринуђен да се свјетује. у господара;' то је намјесник, који, и уз најбољу вољу. да у1 Ерјв4. X. 29.