Stražilovo

-<? 44 е>-

ПАБИРЧЕЊЕ ПО БОЛИЋЕВУ Распитивао сам на више страна, на никако да добијем „(гиокарж КУмод-клца", а баш бих га требао, да видим како ,је сам гшсац у овоме рјечнику „нлзначио, како се коа (ријеч) латТнски, нелицкн, илн по потре= ки н грчки зоке, нзх когх е коа езмка пр.о» изведеннЈ, н зашто е сх машидг/, и/никмгл тако залин&та" („Предислокп", XVI.) Чисто бих рекао, да овај рјечник није ни састављен, да г. Д]). 15. Шулек изријеком не напомиње, како „и оуот с1је1и, озоМ1о и (Јо<1а1ки, Јта рипо јтепаћ ђПја, ропајуше и 8пети | Ваској рокир1јеп1ћ".' Да је писац овога епохалнога дјела иренио у њ сва биљна имена из овога „с!о(1а1ка", ие бих ја опда тодико пискарао и мољакао, да ми се позајми овај „словар". Једно сам још требао да урадим, т. ј. да замолим госи. Стојана НоваковиЛа: зиа ли ои што о њему, јер је овај мпогоучени и марљиви академик цриао из овога големога дјела грађу за „Кјесшк ])г\ г а1зко§'а Ш вгрвко§а јеика". А овако ћу на срећу да одредим значење њвких ријечи, додајући што се о њима и другдје казује. I III та ј е вињика % „Н 'кки пакх прости, неразс8дии и глВгш л10ди оккшаи ил!а10 скоа кТна сх едокитк1/иа АГодал1а вТнк1ке коАднсати. Одок8дх се киди, да е и око раст г кнТе по нашел^ езкн;8 огх скогк 8потрекленТ 'а кТнк1кол1х назкано Ока трака н о Ф р 8 ш к о и г о р и к о е г д н р а с т е, и изгледа скоро као д^камх, по одх окога е разгра« матТА, и а г о д е с 8 н 'к м е ц р н е као црна трешнА, 8 к о и Л1 а с е п р е м н о г о с е л! е н а налази, и кое с8 тако едовите, да чокекх, ако 4 или 5 Агода изеде, 8л1рети л»оже" (част друга, сгр. 145). Ко се иоле разумије у биљарству, одмах ће рећи: тњика је бил»ка Мгора ђе11ас1оипа ћ. 1>олић нам каже, да вињика но Фрушкој Гори „којегдје" ра1 .Јицоакиоиак) ипепјк 1>ј 1 ја, стр. XIV.

„ооквгнтиож г.јцодплцхсте, а, ,,Р1ога Сгоаћса" зиа за н.у само око Черевића (стр. 637). У Вуковим иословицама долазе и оне двије ирекоречмце „Као да се буна пазобао и и „Као да се бунике пајео"; а то би значидо: „Као да је полуђео, јер кажу да човјек полуди од бунике". По овоме би била иста биљка и буп и буника. Да је буника ио Сријему Нуовсуатиз 1 .п§ег К, то је истина; али да је бун једна друга биљка, то иам каже и оно „назобати се", јер ио крајевима. куда нобљу и пр. шл.иве, трешње, вишње, црвене јагоде, нопржене кукурузе, не ће за сјеменке од бугшке тако рећи, све кад би их и јели. Сријемцима је смијешио, да и људи могу зобати што, јер они одмах мисле да само коњи зобљу — зоб. Нека свак мисли што хоће, али ја још и сад држим као у воску,-"-даје бун исто што и вињика. „Овдје је љетос једаи човјек, баш мој сусјед, от иит ао у ВеЛебит у дрва, иа је ожедиио, а намјерио се иа јагоде од буна, које су кажу врло слатке и течне јести, на ти се сиромах из незнања да су отровне сит назобље тијех јагода, те потље падпе у иесвијест, да су га једва нашли у грму ван себе. Ту га узму и метну па кола, те опако онесвијештена и полумртва довезу кући; а нри том не знајући шта му се догодило, лежаше тако код куће скоро пуна два дана у бунилу , Кад се освијестио и к себи дошао. нриповиједао је, како је иуну каиу лијепијех црљенијех јагода позобао, а одмах за тијем да је иао у несвијест. Оггда му сељапи рекоше: , г Го си се ти назобао буна, и за чудо је како те враг 2 Овдјс ми је придика, да истакнем како Вук у „Предговору пређашњем" (од год. 1836) признаје, да којшко му је до тада иовнато, „у народу иашему нема имена за 110словице"; то јс исто мислио пипгући и „Иредговор садашн.и" год. 18-49. Али у рјечник// од год. 1852 читамо: „Прекоречица, I. (у Зсмуну! 8|јгј «1 п \'01'1;. ргоуегђшвд, с1. иословица" ; ма код ријечи „пословица" нема овога зцачсња. Даклс имамо пародпу ријеч за руску „иосдовица".