Stražilovo

-43 41 ЕЗ-

1. Лицем на наш Божић 1642 годинс родио со човек, за кога Араго каза, да је највећи ђеиије свију времена и евију земал.а. Име томе славноме човеку је Исак Њутн. Сада о Божићу навршилр се пуних двеста иедесет година, како је угледао света тај тако заслужни човек по науку, тако славни научник: Физичар, астроном и математичар, за то су неки листови и часониси донели, бар у најкраћим потезима, живот н научни рад Исчка Њутна. И мене су на писан.е овога животоииеа побудиле огромне заслуге Њутнове за науку: за Физику, за астрономију, за математику. Признајем, да пн близу кадар иисам достојно и потиуно оценити и окарактерисати заелуге овога славнога и великога човека, овога ђенија над ђенпјима, иа ипак сам рад и у тавној слици дати читаоцима што ближу слику Физичара, астронома, математичара Исака Њутна. Колико се сећам, нисам још нигде наишао на живот и рад његов у српекој књизи, по ако је где н писано о њему, мислим, да сувишно неће бити ни ово од мене а приликом двестапедесетгодишњице рођења му. Не могу и пе знам ништа ново ређати и писати о Њутпу ; мало би и сувише смео изгледао, кад бих ја и хтео тако што чинити — пресадићу у овај лист оно, што сам> читајући, нашао у немачкој књижевности о всликану овоме, о човеку најславнијему до данас у пауци, у теоретичној науци. 2. Исак Њутн родио се 25. децембра 1(34:2 год. по старом календару или 5 јануара 1643 по новоме у сеоцу Вулсторпу (\УооМћогре) у енглеској грофовији Лајнколну (1лпсо1п). Дете се родило пре времена, за то је већином и био Њутн слабуњав целога века, средњега стаса и ситан телом но духом ненадмашив и онда и по том. Поред свега слабога састава доживео је он ипак за смртно тело дуг век од осамдесет нет година а славом и научиом вредношћу својом живеће, до год буде света и науке у свету. Отац Њутнов умро је нре ио што му се син и родио; мати му се иоеле три године преуда а дете иреда баби па негу и одгајање. Најииже школе ноходио је Исак у селу јсдпом близу Вулстр^иа; у дванасстој годпни својој доснеоје

ИСАК ЊУТН (1«аас ^ т е\у1оп) у јавпу школу у Грентаму (СтгапШат) а у стану јс био код тамошњега апотекара. Сам јс Њутн приповедао, да је у почетку био ненажљив и слаб ђак: седео је међу последњима. Једном се посвађао са неким другом, који је испред њега седео; овај га удари иесницом у трбух, што се Њутну дало иа жао, на да му се освети, учио је, како би му место отео. Од то доба био је врло вредан ученик па је за кратко време седео на првоме месту у школи. Био је миран ђак и, кадгод би доспео, правио јс моделе за разне мапшне а оруђе и материјал за то куновао је новцсм, који би уштедео. Крајем школовања у овој варошици и нропевао је но иеспик Њутн иигде се и не сномиње; песник Њутн се губи наснрам научника Њутнч. Од петнаест година дошао је кући к матери, која је по други пут обудовила, јер због сиротиње иије могао даље у школу. Њутну је сад требало економисати на маленом имању своме но није му никако ишло од руке а није био ии вољан; он се радије бавио књигом. Кадгод је морао у Грептам иослом, иратио га јс стари им слуга; млади Исак му је остављао сву бригу око онога, због чега су дошли, а оп би у стари стан к апотекару те би ту читао дотле књпгс. Више пута је са половине пута самога слугу испратио у варош а он би сео гдсгод у хлад на би се задао у мисли. Мати види, да тако не ће добро бити, врати га у школу у Грентам а после неколико месеци, 5 јунија 1660 оде Њутн у велику школу у Кембриџ. На то гаје наговорио рођак један са очеве стране. Њутну није било дакле ни осамнаест година, кад је стуиио на универзитет. На математику је имао јако вол.у а ту вољу је изазвала намера и жеља, да докучи, сда ли су нравила у астрологији оправдана или нису. Декартову примеиу алгсбре у геометрији брзоје схватио, ма да је евклидову геометрију у младе дане своје слабо проучио. У свенаучишту му је био проФесор математуке Беро (Вагго^), који се својски око Њутнп трудио. Њутн је брзо напредовао, и године 1665 тражио је сномоћннчко мссго на унивсрзитету