Stražilovo

чз 220 Е>-

чано-дрзко до етубишта, гдје су кућни ОФицири ]Г>. Преузвишености иреузимали госте, да их иоведу у горњи снрат пред бискупа. На стр. 10 стоји: Бискун је ношао у дво■ раиу са својом нратњом и овдје заредао међу гостима, почашћујући многе и нремноге милостивим нчговором. Мало даље стоји: Љенушаста румсна и чила контеса дубоко се поклонп и ио љубн бискуиу руку. Бискун јој се добростиво и шаљиво заариети, но није внгне имао када, да јој што одврити, јер је нреда њ ступио тридесетичар Шумаговић и непрестанце иравио дубоке иоклоие. На 11 стр. стоји: Све јој се свиђало. На 12 стр. стоји: За станке окрене се бискуи гроФици Драшковићки и иожали већ но други п ут, што није дошао суаруг њезин, гроФ Јанко Драшковић. На истој страни: Та знаде Ваша Преузвишеност, како гроФ воли младеж око себе, — одврати гроФица и благо се насмијеши у фином својем лицу. На 13 стр.: Послије тога комада имао је свиратн на гласовиру властите своје складбе млади Тивадар. На стр. 17 : А молим вас, што сте то играли — какав је то мађарски комад био? Ах, одиоврне он — играо сам нчше народне наијеве. На стр. 18: Онака тугаљива и од древне старине тајинствена сељачка хрватска пјесма. На стр. 19: Кад се вама свиђа, мора да се и мени допадне! — одиоврне Тивадар. На стр. 20: Играли сте ми из душе. На стр. 23: И онда са два нрста отворио и овако редом свакој госпођи нуђао. На истој страни: Приповиедао је, да стари богатун Котроманић кани о?кенитн младу носве младу дјевојчицу. Мало даље: Што се је једноч усудио суиругу њезину у лице бацити учреду. На стр. 24: ТПт« ли га ниесам одвраћала. На стр. 25: Јер она није у обће трпјела иод живу главу младих лиених госпођа. На истој стр.: Пред конзулом и генералицом дубоко се н клони. На стр. 26: Било му као иод шибчма. Он се желио угнути елегантној вреви у дворанамл. На стр. 27: Дашто, који пут није само о имендану краља, палатина и бискупа зајахао свога Пегиза.

На стр. 29: Не — Не, — (1оште та^пШсе! — иребиЈе га опат. На стр. 33: Он би био најволио питати, но пије се подуфао. На стр. 34: Да му многи и премноги завиђају. На стр. 37: И она иође из дворане и изађе у предсобље, гдје заповједи, да јој кочију иредведу. Думић узме живо пљескати. Стари Билковић незадовољно остави собу. На стр. 38 : Тивадар их с разузданим весељем дочека. На стр. 39: Он му стави њежно своју биелу пуну руку иред уста и завикне: ЗДепИит. На стр. 40: Нанокон се око четврте отму друштву Качгачевић и Церовић. На стр. 41: Та — завезли се у разговоре, који су их посвема заиремили. На истој стр.: Иначе бијаше у својој вањштини строго ирема дневној ношњи одјевен. На стр. 43: Познам је, — иознам\ кликну овај. На с.тр. 45: И он узме ходатн узбуђено. На стр. 45: И очи му се зачараио овјесе за красним видиком. На стр. 51 : Муцао је ирекидано и чесао се за шијом. На стр. 52: Тивадар на силу учини лукаво лице и са смиехом иокаже своје красне бислс зубе. На стр. 59: Отац се узео по својој навади шетати собом, чекајући иноша, док најави, даје заирегнути кочија. На стр. 61: За свој овдјешњи иосјед има ближе кметове из Пригорја. На стр. 61: Да је красна Мадлена пошла међутим замуж. На. стр. 67: У ту сврху имао сим што прије поћи у Праг. На стр. 68: Готово сам замрзио на ту нашу страст. Мало даље: А што буде с Бертом ? На стр. 69: Доврши дрхтавим гласом Иван и сакријс лице у обје руке. Мало даље: и приступи к Ивану, да га објеручке огрли. На стр. 70: јер је отишао у аослу у Самобор. На стр. 71: А ја сам ишао, да арозрачим главу. Мало даље: Одврати Иван хрватски и макне се нешто на сједалу. На стр. 72 : Кроз отворени се прозор кухиње у задњем крилу чуло такођер силно стропотање са суђем. Мало дал.е: Управо су устали и узимљу црну каву у салопу.