Stražilovo

•чз 314

свету, Фелтн први згодан пароброд „С1агетоМ", и тако се поче приближивати време, када ће пара помагати човеку при пловљељу преко оцеапа.. Већ године 1819 усудио се пароброд „бауаппаћ" да први плови преко оцеана и прешао је из места Зауаппаћ у северној Америци до Ливерпула у Енглеској за двадесет и гпест дана; но покушај није био одлучан, јер се па томе путовању морало осам даиа пловити на једра дакле помоћу ветра. Тек године 1833 једино помоћу паре пребродио је иароброд „Коуа1 "ШШат" „велику бару"; тај је пароброд пошао из Америке 18 августа а 12 септембра сретно је приспео у место Сггауевепс!, што је на ушћу реке Темзе у Енглеској. Углед иових лађа бивао је већи и нет година доцније пароброд је одржао победу над лађом ветрењачом, када су еиглески пароброди „8ти§" и „Огеа! ДУен1егп" из Бристола у Енглеској стигли у Њујорк за петнаест до двадесет дана. Са грозничавом журбом почо сада свет правити нове и све бол>е пароброде. Да би се могле ковати грдне шипке, које требају за парне машине, почео је у Крезоту у Француској године 1842 да ради први чекић на свету, који пара диже, — модерни ци лоп недавио јс славио недесет година свога рођења. Место точка на наробродима дошла јс обртаљка (бсћгаиће), и већ године 1845 пловио је нреко оцсана нрви пароброд на обртаљку; машине су биле ноирав.љане и сваке годиие су пароброди свс брже и брже нловили. Особито се ишло за тим, како да се што брже нрелази оцеан међу Јевропом и Америком; ноједина наробродска друштва падметала су се, које ће брже преиосити путнике и пошту преко оцеана, а у такву надметан.у рачунало се на сате и минуте а не само на дапе. „Једна ласта још не чини пролећа" — на тако и један брз пут преко оцеана још није доказ, да је лађа добра. И пароброди морају рачуна водити о лепу и ружну времену; и боља лађа може доцпије да дође, а лоншја пре, ако је ова имала ногодније време. У таквим нриликама одлучују једино бројеви у средњу руку, добивени по просечну рачуну. С каквом брзином илове поједини пароброди оцеански, најбоље казује преношење поште. Ђенерални поштар Њу јоршки издаје сваке године статистику, у којој се казује и о томе, што је мало час наговештено; и ио статистици изданој за годину 1891/92 не-

мачки један нароброд одржао је иобеду — био је први. Немачки брзи пароброд „Енгв! Швтагк" први је био на мети. Тај пароброд да пренесе пошту из Лондоиа у Њујорк треба нросечпо сто седамдесет и један сат и три минута, дакле седам дана, три сата и три минута. За њим долази енглески иароброд /Геи1ошс", који је онај нут прејурио за сто седамдесет и иет сати и два минута; енглески пароброд „Сћ.у о! ^ т ем'Уогк" за сто седамдесет и девет сати и четир минута; на четвртом је месту немачки пароброд „Науе1", који је препловио онај пут за сто осамдесет и два сата и осам минута. Све те лађе иросечно пређу двадесет морских миља за један сат — заиста грдна брзина, кад се сетимо, како су, скоро да кажемо, милили први иароброди преко оцеана! Но ми живимо у добу, где се јако полаже на брзину; нама је то још сноро, како се данас путује из Јевропе у Америку; ми бисмо хтели још пре да прејуримо преко атланског оцеана; дакле: дај још више паре! До душе, то јс лако казати, али тешко извести! Да се та жеља иснуни, многи инџинири лунају главу. Брзина нароброда зависи од јачине нарне машине; но јачина парне машине стоји у врло незгодну одношају са брзином самога пароброда. Хоће ли данашњи иаши брзи пароброди брзину пловл>ења да повећају само једном морском ми.љом, на то већ морају сваког сата плаћати са хиљадама коњских снага. У једиом енглеском стручном листу недавно је изнесен о томе тачаи рачун, а основа томе рачуну јесте брзи пароброд „ Шу о! Рап8". Треба ли да тај иароброд има брзину од десет морских миља за један сат, машине његове морају бити јаке две хиљаде и двеста коњских сиага. Повећају ли му брзипу само за нолак толико, дакле на нетнаест морских миљазаједан сат, онда за то пије доста можда три хиљаде триста коњских снага; са свим је друкчији тада одношај ; тек кад су машине јакс седам хил.ада триста коњских снага, биће она брзина. За брзину од седамнаест миља заједан саттребавећ 10.700 коњс.ких снага, за дсветнаест морских миља треба 15.000 коњских сиага, за двадесет мил.а 17.500 коњских снага, за двадесет и једну морску миљу 20.300 коњских снага, за двадесет и две морске миље 23.300 коњских снага а за двадесет и шест морских миља треба неких 38.500 коњских снага — заиста голема снага, и увек треба да имамо