Stražilovo

-?з 315 к-

на уму, да ти бројеви вреде :>.а онакав тииус пароброда, какав је нароброд „СИу о!' Рат". Највеће брзине, које су до сада заиста постигнуте, јссу иросечпо двадесет миља заједансат. Кад те бројеве узмемо на ум, онда ћемо се лако уверити, како мора грдних новаца да стаје свако повећавање брзине у пароброда, јер парне мапшне требају угља! До дугпе и у конструјисању машина постигнут је успех, те данас релативно мање требају угља него што су требале ире. А колики је тај успех, бројеви ће нам најбоље показати. Пре тридесет година парне машине по старој конструкцији трошиле су сваки сат иодруг килограма угља за сваку коњску снагу; кад су начињене парне машине с пуним нритиском (Сотрошк!), спало је од прилике па један килограм, а од године 1864, од када имамо парие магаине са троструком експанзијом, треба само три четвртине килограма угља. сваки сат за сваку коњску снагу, а данас нраве машине већ и са четвероструком експанзијом. Пре тридесет година иароброду од 1000 коњских снага требало је за пут од двадесет даиа 14000 мт. центи угља, данас нак толики исти пароброд треба од прилике само једну трећину од тога. I'де пак треба да се иарна машина иојачава са хиљадама коњских снага, ту је количина и потрошња угља врло важна околност, те за то настаје питање, а је ли вредно бацати се у толики трошак, кад се иут тиме скраћује само тек за неколико сати! И за то држе многи, да смо ми данас, са данашњим нашим паробродима дошли до крајње већ границо. Други пак веле:

„време је новац" те не питају, шта стаје, само ако се може иостићи што већа брзина у пловљењу пароброда. И збиља, неко енглеско друштво гради у овај мах два брза пароброда „Сатраша" и „1л1саша", дугачки да буду сто осамдесет и три метра а. маншне да им буду јаке 26.000 коњских снага, те ће ти пароброди брзином падмашити све досадагање најбрже пароброде гата више проносе се гласови, кло да имају пеки у плану да почну правити лађе, дугачке двеста тринаест метара, са 30.000 коњских снага! До сад смо говорили о брзини увск у морским миљама. За то ће нашим читаоцима добро доћи, ако им то исто кажемо и у мери, која је нама, који немамо с морем никаква посла, познатија. Најбржи данас пароброди пређу за сваки секунд од прилике десет метара. Ради сравњивања сиоменућемо још и ово: кад коњ трчи, прејури за један сскунд четир до иет метара; особпи железни воз за један секунд девет метара, брзи воз четрнаест метара, муњевити воз двадесет и један метар, а у најновијој проби иа централној железници Њу-џерсијској у северпој Америци, била је брзииа четрдесет и два метра уједном секунду! Заиста грдна брзина! На гвозденој н1ини дакле надмеће се иарни коњ са орканом (великом буром), која има брзину тридесет до педесет метара у једном секунду. А да ли ће и иароброди достићи кадгод толику брзину? У наше дане све је могуће, и нико не може ни слутити, чиме ће, каквим иовииама данашња унапрођена техника у грађењу лађа људство јога изнепадити! „Сгаг1еп1аи1)е". Лндрија М. МатиЋ

АЛ А /VЛ.Л Л А А ^ЈЈ• А А. А Л. Г\ А/\ А.' ^'''КБИЖЕВНОСТ'"^'"'

ГЕТЕ И НАПОЛЕОН По мемоарима кнеза Таљрана *

КОЈИ

ад је први Наиолеон године 1808 пошао у Ерфурт, да са руским царем Александром нреговара о новој деоби света, био је још на висини своје среће. Та стара Јевропа није од хил.аде година амо видела човека, влада тако иа далеко, човека, чија је

свемоћ била скоро неограничена. „Ја сам Карло Велики!" издерао се на своје дво])апе, кад су га једаред сравнили само са Лујем XIV, на било је ту нешто и скромиости, да није још више захватио, да се нросто није прогласио да је бог те наредио да се службе служе у славу љеговој лич-

* МешоЈгез с1и Ргшее о1е ТаПеуганс!, 2 уоћипеб. Рапа, Са1тапп ^еуу.