Stražilovo

-43 818 Е>-

свечаним ириказима, играикама, о иартеру краљева. Да ли Гете иознаје кнеза-иримата Далберга? Дабогме да га нознаје! Нанолеон је еедео у кући, где је пре више него тридесет година становао Далберг као намесник, где је Гете сам ироживео толико веселих и тужних часова. Биле су тујош старе тапете. само је нестало старих слика с дуварова. Овде је некад висио лик војвоткиње Амалије, у редутском оделу, са црном полуобразином у руни. Бог зна, камо се уклопио тај лепи рококо-лик испред нове бучне дивоте. Сам Далберг сад је

I једаи од владара, које је створио Напо леои. Гете му хвали дух, зиање, племенитост. Бечерас у нозоришту, одговара цар видећете тог ретког човека, како спава на рамеиу виртембергаког краља. Најзад Нанолеон пита за Коцебуа а Гете моли цара, да код руског нара Алексаидра рекне добру реч за сибирскога изгнаника. Но ту већ подобро рамље текст Таљранов. Коцебуе већ нуних седам годипа није био више у Сибирији, шта више је од то доба био оиет у Бајмару а то је Гете добро знао. (Свршиће се).

ч!--' ?,

КОВЧЕЖИТ1

^(дт-с ^ ^ -Т 4 * ^ "I 4 * "V *т* ^ т е)!

.<$>-

КЊИЖЕБНИ ПРИКАЗИ Симо Матавуљ. Из разнијех крајева. Ноее ириаовијетке. Садржина : Стотинар. — Нови свијет у старом Розоаеку. Нреображења. — Дете. — Нововерци. — Мостар, издање ирве сриске књижаре Владииира М. Радовића. 1893. стр. 237. — Ова најновија збирка приноведака нознатог нам најновијег приповедача С. Матавуља, као што видимо, садржи пет приповедака, којима је градиво из српског нар. живота у разним крајевима и које су већ угледале света у нашим новременим листовима и часописима, као у „Стражилову", „Отаџбини", и „Босанској Вили". Знамо С. Матавуља као једиог од најбољих приповедача новије нам књижевности, који се у својим приповеткама одликује нарочито познавањем срп. нар. живота у свима крајевима Српства, а особито у крајевима приморским и црногорским; сем тога његове приповетке провејава ведар хумор и одабрана тенденција. На нрвом местује приповетка „Стотинар" (од стр. 5 — 12). Ово је кратка цртицм из црногорског живота. У њој се износи оданост и љубав, коју Црногорац гаји нрема евојој отаџбит и како му се и у највећој невољи тешко растати с њоме. У овој приповеци је као у каквој скици само изнесона та црта из црногорског живота, а иначе нема у њој много песничке уметности ни особита цртања карактера. На другом је месту „Поаи свијет у старом Роаопеку " (од стр. 17—72), најлепша у овој вбирци, изашла је у овом листу прошле године; у њој се износи слика из живота људи, који живе мање више ван домашаја напредних — модерних — идеја. Ириповедач се много забавио детаљним оиисивањем свега, што је као ново изазвало велине промене у староме Розопеку, гдв је дотле живео консервативап, нолуобрааован свет. Што мало не пристаје ов ј нриповеци, то је, што има много ониеивања и ређања, и што опис старог света и опис новог не стоје међу собом у симетричну одношају. Онисивања треба у оићс да буде

само толико, колико .јо потребно за обраду и за органичну целину у приповсци. Описане су овде и неке ситнице, које су могле са свим ивостати, јер несу битни део органичне целине. Цртање појединих лица је доста тачно, но цртање њихобих карактерпих особина је ретко и не са свим значајно. Тенденција је целој приповеци та, да се доКаже, како нове идеје долазе у сукоб са страним навикама, док најзад нове не победе. Само ипак неје приповедач изнео то у облику модерне ириповетке, какву би данас очекивали са таком тенденцијом. Многи моменти несу потребне последице из прилика, одсудних у приповеци, већ их приповедач по својој вољи тамо намешта, те по томе на многим местима ова прииоветка неје ништа друго, до механично ређање појединих момената, који тешко склапају органичну целину. Особито нам Розопек излази пред очи као нека чудновата варош са још чудноватијим становницима. Иначо је ова приповетка врло ванимљива и вреди је с нажњом н студијом прочитати. На трећем је месту приповетка „ Преображења " (од стр. 75 — 170). Ова је приповетка такођер врло занимљива и всома слачна са својом претходном другом по изради, само штосуиједна и друга некако ири крају и сувише засечене и кусаве, свршетак не етоји у једнакој нропорцији са почетком и средином. Градиво је овој приновеци из ђачког живота у Далмацији; јунак те приповетке је ђак, чији се живот детаљно прича од нуЈнижих школа еве до оемог гимн. разреда, по том је врло у кратко ианесено и завршено онако на орзу руку. Но поједине епиеоде су врло ванимљиве. Цело је верна слика сиромашна, но добра ђака. Описа има и овде доста, но снн су већином нрикладни и пристају органичној целини. Лица су верно оцртаиа, прем да нема ни овде оног дубоког психолошког ресора. Иначе има меетимице ведра хумора као • особите особине приповед) чеве. Поједине су еписоде кад и кад брзо ноређане и скокови су чсшће хитри, док је међу тим ио нешто преко потребе развучвно, као н. пр. онај пут ђеда. Влада,