Stražilovo

476

али нас ти тадаси у мору одушевљења, у коме је тада пливало то сјајно друштво енглеске нрестонице, не могу ни за часак занети, а да се с осећајима најискреније захвалности не сетимо оне особе, која је те песме пресадила у туђ врт тако вешто, да нису ништа изгубиле од узвишености оригинала. И на нослетку долази још једно поље, на ком је госпођа Мијатовићка неуморно, са много труда и успеха делала, долази журналистика, у којој је за ово четврт века написала читав низ чланака, у којима је с великом енергијом и ретким познавањем ствари бранила, а и данас брани праведне српске захтеве и интересе, и пише чланке из Српства и о Српству. Ето је и децембарска свеска часописа »Тће ЕеаеЈегп агк! \Уев1:егп ЕеуЈе^у« донела њезину духовиту песму »Благо цара Радована« са кратким уводом, у коме тумачи, шта је то »благо цара Радована«. Иаравно, да пи златно перо госпође Елодије Мијатовићке није могло имати чаробпу моћ, да од хладних Енглеза начини ватрене Србофиле, али је то перо ипак много учинило. За време српских ратова Енглези су учинили многу човечапску услугу Српству, а то је у многоме и многом заслуга госпође Мијатовићке, као год што је њена заслуга и то, што су данас у Енглеза појмови о Србији и Српству разбистрени и пгго се данас у Енглеза о пама у многоме боље и праведније суди. Али није само на књижевности радила госпођа Мијатовићка, и само тиме стекла права на иашу вечиту захвалност, она је и иначе радила на пољима јавнога живота. Тако је била једна од оних београдских госпођа, које су 1875 године покренуле мисао о оснивању »женскога друштва«. За време ратова, ко.је је Србија водила с Турцима, живо је радила у Црвеноме крсту, помажући рањенике и сиротињу. ГЈа када узмемо на ум, шта је она све радила и урадила за Српство, онда су нам јасне речи Чеде Мијатовића, кад каже: »У опште, када би ми жена била рођена Српкиња, не би се више апсорбовала интересима српскога народа, у чију сретнију будућност верује више и постојаније од мене самога.« Но и ако је госпођа Елодија Мијатовићка толико радила за Српство, она је ипак остала верна кћи народа, из кога је поникла. Сваки ијоле важнији покрет и догађај у животу енглескога народа не остане без утецаја на њено срце, и тада се обичио са њепе лире разаспу

звуци, пуни искрености и топлоте. Тим је својим осећајима и не давно дала одушке, спевавши песму »Опе апс! шс1ш8Љ1е«, која је штампана у априлској свесци спомињаног великог лондонског ревиа.*) Госпођа Елодија Мијатовићка живи од 1889 године у Лондону, где неуморно ради на књижевпости и журналистици. Тако је сталан сарадник па часопису »Тће ЕеавЈегп апс! АУев1егп Ееује^у«, даље на недељном часопису Гледстонових либерала »Тће бреакег« и на чувеноме друштвеном часопису »Тће ПГе«, у коме је међу осгалим спевала две топле песме, једну Фердипанду краљевићу румунскоме, као веренику, а другу вереници му Марији Единбаршкој. Осим тога изишле су у томе часопису још два њезина слободна превода, једне Петефијеве и једне Верешмартијеве песме, које је препевала на молбу једпога свог пријатеља Мађара, и за које је добила много комплимепата. Ма које дело госпође Мијатовићке да узмете, па било оно у прози, било у везану слогу, одмах видите једну веома духовиту и образовану женску с темељитом, многостручном сиремом и племенитим срцем. Па као год што је темељита у садржини и ненадмашна у песничкоме полету, тако је исго велика и у спољњем облику својих дела. Могао бих Вам наводити многа месга, из којих бисте видели лепоту њезина стила, али то не ћу да чиним, јер на што? Зар је нужно говорити о стилу у делима жене првога и ненадмашнога стилисте српског, који добар део славе има да захвали једино жени својој? Иа као што је госпођа Мијатовићка једииствена у јавном животу, така је и у приватноме. Њезин је брачни живот, као што сам већ напоменуо, идеално срећан. У друштву је пријатна, само се мора човек добро пазити, шта ће и како ће рећи, јер се није један пут десило, да који књижевник говори, и сви га мирно слушају. На једаред се чује љубак и учтив глас госпође Мијатовићке: »Пардои, господине, ви сге — ако се не варам —• погрешили. Битка, о ко*) Када је овај чланак већ био у штампи, добио сам иа Лхшдона свечану свеску „1л?е"-а, која је изашла у славу венчања војводе Јоршког, сина принца Велског. У тој је свечаној свесци одмах на првоме месту песма гђе Мијатовићке: „Вгт^ гозез! тоге гозез!", у којој гђа Мијатовићка младачким жаром даје одушке прекаљеним осећајима своје поданичке верности и према овоме изданку династије Велике Британије .