Stražilovo

475

После те посвете полази језгровит преглед сриске историје до борбе за ослобођење, на за тим опширпа историја нове Србије све до 1872. На крају је додала исцрпиву статистику тадашње кнежевине Србије. Вечита је штета, што њена историја нове Србије није преведена бар на паш језик, јер је то дело заслужило, да буде преведено на српски језик пре можда, него икоје друго. У њему видите читаву нашу прошлост, у њему сазнајете за многе важне, узвишеие и интересантне моменте, које ћете у заман тражити и V срггским историјама. Но у овој историји није радио само ум Мијатовићкин, него је радило и срце њезино. На колико и колико места наиђете на откуцаје срца тога! А у тим откуцајима као јасну свирку чујете речи: 0. ви кћери народа с оваком прошлошћу, коју сам изнела пред један стран свет, који се задивио тој њему непознатој прошлости и народу непознату — изучавајте ту тужну али и славну прошлост, јер вас само она може тешити у тешкој садашњости, она вас храбрити, да не клонете пред загонетним визијама будућности народа вашега! После те књиге, која је начинила невероватну сензацију у Енглеској, и била од иеописана утецаја на расположај многих Енглеза у рату, који је Србија повела с Турском ни пупе четир године за тим, изишла је госпођа Мијатовићка 1874 године пред енглески свет збирком српских народних приповедака »8егМап &1к1оге«. Жао ми је, што Вам о овој збирци не могу опширније говорити, јер је не могох нигде набавити, пошто је читаво издање тако распродано, да се у трговини не може више ни један егземплар добити. Међу тим баш сам тај факат сведочи најбоље, какова су одзива нашле у великом енглеском свету ове народпе умотворине. 1881 издала је госпођа Мијатовићка »Коз8 о V о«, збирку српских народних песама о боју на Косову, и посветила је тадањој кнегињи Наталији. У посвети вели, да збирку песама, у којој се пева о последњој независној владарци Србије, и не може посветити другоме, до ли првој независној владарци зановљене независне Србије. После посвете долазе два значајна чланка, у једноме је кратко, језгровито прешла историју до Косова, а у другоме је говорила о српским хајдуцима и народним песмама о Косову. Мора се признати, да је го-

спођа Мијатовићка необично сретна била у овим чланцима, јер је одиста тежак иосао био довести тако у склад народну традицију и критичку историју, да енглески народ добије лак критичко-историски преглед о догађајима, о којима се пева, а да то не буде на уштрб некритичке традиције, која је опевана у збирци, која је пред нама. Први је чланак завршила речима, које најбоље сведоче, како је схватила пораз на Косову и како је иесрећа косовска нашла одзива у срцу њезину: »И кад је то вече сунце седало за доломитско стење Зете, на бојишту су лежала мртва два цара, опкол>ена лешипама српске власгеле и турских ратника А црни облаци, који се вијаху над пољем Косовом, навештавали су црну ноћ, која ће наступити и трајати пуних пет векова над читавом земљом српском.« После тих чланака долазе дванаесг песама о Косову, које је госпођа Мијатовићка превела десетерцем, и то тако вешто, да су осим метрума сачувале лепоту и верност садржине и идеје оригинала. Из тих је песама покушала да створи целину, и то са свим самостално и рекао бих најбоље од свију досадањих покушаја. — Сада пак спрема за штампу збирку народних песама о К р а љ ев и ћ у М а р к у. Није, држим, нужно, да Вам напомињем, да је та књига песама народних задивила и енглески свет, као што је задивила и цео други свет; као што је задивила и Гетеа, који је читао наше песме народне у немачком нреводу опет једне женске, своје славне земљакиње, Талвијеве. Но дозволите, да Вам испричам само једну причу, из које ћете се уверити, да ми ове речи није диктовао претеран патријотизам, већ сушта истина. Пре неколико месеци беше у Лондону велика част и слава; у једној од најлепших дворница те велике вароши скунила се сјајна госпоштина: консули страних држава и многи велики државници и научници, на сјајни банкет, који приређује кор консула страних држава. После господског ручка, после чаробних звука музике гардиског пука, диже се г. Мундела, министар трговине у либералном кабинету Гледстонову, и са највећим одушевљењем и искреном срдачношћу декламује томе сјајном збору српске народне песме, а особито ону дирљиву прокламацију кнез-Лазареву: »То те ЈгаНог . . .« (Ко не дошо на бој на Косово). Те песме доводе до екстазе слушаоце — и осу се буран аплауз,