Stražilovo

552

бивали сва »Матичина« издања. Мало доцкан, али тек је нешто учињено, Та установа још није потврђена, али и ако се потврди, велико је питање, да ли јој има живота. Је ли ко пошишљао хоће ли имати привлачне снаге? Добиваће се дакле 4 свеске »Летописа« и 5 до 6 свешчица »Књига за народ«. Врло мешовито друштво! Коме треба »Летопис« (особито оваки каки је сад) тешко ће моћи читати »Књиге за народ«, а ко је спао на »Књиге за народ», тешко ће разумети »Летопис«. Ако већ хоће образован Србин да жртвује 3 фор., радије ће их дати Књижевној Задрузи, где ће наћи и забаве и поуке а уз то ће добитијош и леп повез (јер и то привлачи). И тако ће та установа, кад дође, доћи баш сасвим доцкан. Па ипак и после основања Књижевне Задруге има »Матица« још поља, она га управо мора тражити и задобити, ако не ће, да јој леп глас са свим угине. Задруга се састарала и стараће се за књижевне потребе средњега реда нашег народа. То се види и по њену програму и по првом колу књига. Она то може најбоље и извести, јер је у највећем просветном и књижевном средишту српском. А ко се брине за књижевну храну најдоњега реда нашега народа, за сељаке, ратаре, надничаре, раднике, тежаке, којима је миого дати за књиге и 3 фор., и који још несу дорасли ни за књиге Књижевне Задруге ? Ту се морамо одмах сетити дивне мисли о »Књигама за народ«, али одмах морамо жалити, што тако споро излазе и што

се тако невешто растурују. Ето, то је поље за »Матицу«! Тога поља треба она да се лати, само мора се оканити својих дрвених плугова па се латити модерног, окретнијег оруђа. »Матица« треба да пригрли уводне речи председника Књижевне Задруге па да притече начину Књиж. Задруге: удружењу. Одбор и »Матичина« скупштина требало би да се промисле о овом предлогу : „Матица" усгановљава чланове помагаче (или претплатнике), који плаћају 1 фор. годишње. За ту форинту добивчће 10 „Књижица за народ и , од којих би лоловина била забавна, половина поучна. Уз 10 књижица иде Календар Матичин, који би у елици и речи приказао знаменитије догађаје српслог народа у тој години најширој публици. Књиге би се згототовиле до Божића и онда би се све одједном разаслале члановима преко повереника. Ово управо није ништа ново. Предлог иде на то, да се Коњевићев фонд употреби практичније и рацијоналније. Одбор тога фонда морао би се умножити и оп би у почетку сваке године начинио распоред, те би формално морао задавати појединим књижевницима задатке, да их израде за »Књиге за народ«. Нема сумње да би од овога предузећа било успеха. На овај начин би »Матица« освојила себи ново ноље не само у нашим крајевима него и у Србији и Далмацији а нарочито у Босни и Херцеговини, а Књижевној Задрузи не само да не би сметала него би ју допуњавала. Тих. 0.

МОЈЕ СИМНАТИЈЕ

ХЕНРИК јесников сестрић, господин Ембден, издао је ово дана штампом, а под натписом »Хајне у породичном животу«,*) занимљиву преписку између пјесника и његове њемачке својте. Поред обичнијех досјетака, Хајнеу већ у крви, прожета су ова писма најњежнијом породичном љубављу, али се у

њима опет наЈвише истичу и шџчешпе спомињу двије женске главе, које су канда пјеснику особито на срцу лежале. Те су двије женскиње Хајнеова сесгра Лота и његова жена Матилда, оно несташно и чаврљаво птиче са париског *) Негппсћ Негпе'8 Т?атШеп1еЂеп, уоп аетет Кевеп Вагоп 1/и<1"т§; ЕтМеп. Натћиг^, Новтапп & Сатре.

ХАЈНЕ булвара. Писма су ова ишла из Париза у Њемачку, али се у њима најмање о Паризу говори. Ту је највећма ријеч о невољицама свакидашњег живота, о новчаним и здравственим недаћама, а понајвише о оним класичним размирицама и кавгама са издавачима књига, који су пјеснику тако често снове кварили. Нама је добар дио тога већ позиат био из Хајнеових »предговора«, из његових личних »мемоара« (што их је издао Енгл), па и из толиких књига и књижица, што су у новије вријеме о њему написане, тако да ће ова писма једва штогод пјесниковој бијографији, а још мање слави његовој допринијети. Један дио Хајнеове кореснонденције, и то