Stražilovo
,638
48. Тои1>еаи. Гл ргоргнИе еЛ 1а &т1Пс атг Моп1епе§;го, (1' аргез 1е поиуеаи сос!е сјлп '] ; у ћа КоипеИе Пекие. 1888, за јули. 49. УасПк Јеап. Т^а 8оиуегаЈпе1с с!и Моп1;епе§го е4 1е (1гоЈ1 (Јеа §'еив тос1егпе с1е Г Еигоре. 1п 8°, Ее1р7л%, сћег Б 1 . А. Вгокћаиа, 1858. 50. УгоИе1 Раи1. 1)е 1а 1'огтс Љс токовпа, <1е 1а 1атШе гига1е сћег 1ев бегћез е1; 1еа Сгоа(;е8 раг У. Во§'181с; у ћа, Иесие сгтцие аГ ћШогге еI (1е 1Шега1иге, 1885, 1от. XX, стр. 505. 51. Угггеп (1е 8аШ-МагИп. Т ј О Моп(;епе§го; у С1с110ппа1ге с1е 6гео§тар ]110 итуегве11е, III уо 1., стр. 978. 52. Тггаг1 Сћаг1ен. 1 ј 08 ћогсЈз с!е 1' Асћаа^^ие е! Женева, 1893.
1е Моп];спс§то. Оиуга^е соп.1епап1; 257 §гауигев виг 1)018 е1; 7 саг1ев. Усгиве. IV 1в1пс. 1;С (^иагпсго. Ба Ва1та1лс. ћо Моп1епе§го е1; 1а пуе ћаћеипе. 1и 4°, 1877. НасћеИе е! С^. Рапв.*)
* х ") Знамо за посигурно да нисмо забележили — јер нисмо имали доста времена — знатан број дела, нарочито књижевних и научних чланака о Црној Гори. За то ћемо се постарати, да наша будућа збирка буде потпунија. Лепо молимо још, на овоме месту, сваког оног, који буде знао какво дело из Француске књижевности о српскоме народу, какав научни или књижевни чланак у којем Француском часопису — да нас изволи известити, преко уредништва „Стражилова". Ми ћемо му бити особито захвални. НиЕОла С. Петровић
—<^8 КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ ^ Чујемо, да ће скорим ући у штампу трећа књига Вукових нар. песама под редакцијом Стојановићевом. Исто тако, да су спремни за штампу ситнији граматички радови Вукови; редакција Пере Ђорђевића; биће две књиге. Ту ће доћи и сви чланци, који су изазивали Вука на одговор а можда и Даничићев: Рат за срп. језик и правопис. Напомињемо, да се не заборави на. добре регистре. -ј- „Весник српске цркве", што ево четврта година излази у Београду, доноси у свесци 8 између осталога и оцену С. Ј. Н(икетића) на броширу Д. Руварца „ Дрохобеи,ки, Штросмајер и Анђелић и некадашњи и данашњи Срби и , која је посебно оштампана из „Новога Времена". Оцењивач је топло препоручује. -\- У овогодишњем „Ратнику", листу за војне науке, новости и књижевност, излази лепа сгудија Новаковића „ Стара српска војска , историске скице из дела „Народ и земља у старој српској држави". — Старо-бечејски прота Јован Борота јавља, да је рад да изда књижицу под натписом „Две исповести", којој је „предмет наш црквено-просветни живот а садржина истинита преписка између једног сеоског свештеника и српског патријарха". Претплатна је цена 30 новчића а носледњи рок Никол> дан о. г. — У издању књижаре Луке Јоцића у Новом Саду изашла је прва свеска „Српскога пчелара", којега је сасгавио Јован Живановић. Цело дело изнеће око двадесет табака велике осмине, биће у њему илустрација а стојаће 1 Фор. 60 новчића. Живановић приказује своје дело архимандриту Иларијону Руварцу, који је још пре петнаест година као ректор богословије у Карловцима подигао катедЈзу из пчеларства у богословији, те тим учинио да се пчеларство сваким даном све већма и већма шири међу српски народ. — У „Сарајевском Листу" читамо, да је III књига „Гласника земаљског музеја у Бостти и Херцеговици" међу осталима донела и чланак ЈГаае Косгића „Народно глумовање"
и расправу И. Руварца „Претпошљедња босанска краљица Катарина". — Матица Хрватска, разашиљући свој извештај о свом пословању за годину 1892, јавл>а, да ће ове године, осим осам књига, опредељених за Матичине чланове, у њену издању изаћи још и ове књиге: 1. Мусић: Повест грчке књижевносги 1,5 2. Мицкевић: Пан Тадија, превео, уводом и белешкама пропратио др Тома Маретић; 3. Хрватске народне песме. Први део: јуначке песме, књига прва, уредио др Иван Броз; 4. Хрватска несмарица од Клајића. — У 10 броју „КпјГхеупе 8то1;ге" приказани су Стојана Новаковића „Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима". -|- Дисертација младога проФвсора геограФије на Великој Школи у Београду, др Јована Цвијића, угледала је пре краткога времена света. Натпис јој је „Т)аз Кагз^р'тпотеп", а износи 114 страна велике осмине. Стаје два и по Форинта Зимског семестра ове године предаје на университету у Бечу В. Јагић : упоредну синтаксу словенских језика, епску нар. појезију у Словена; у семинару ће се читати одабране нар. песме; К. Јиречек: Словени и Византинци у првој половини средњег вега; у семинару ће се читати српски летописи; К. Стрекељ : компарација у слов. језицима; Ф. Пастрнек : стара словенска граматика; В. Ђондрак: карактеристика најстаријих црквено-словенских споменика. -\- Адалберт Шек превео је црногорски општи имовински законик на немачки. Превод је изапгао на немачком у Берлину, под нагписом „ АИдететез (ЈезеГгЂисћ пЂег Уегтбдеп јпг с1а,8 1?пГ81еп1ит МопГепедго". На 74 стране обичне осмине је увод нишчев, а остале 192 стране сам имовински еаконик, — Г1од натписом „Наше Доба" почелаје овога месеца у Златном Прагу излазити нова месечна ревија, коју уређуј.у др Фр. Дртина, проФ. др Ј. Кајцл и проФ. др Т. Г. Масарик. У тој ревији излазиће чланци, расправе о домаћим, страним и социјалним питањима, реФернти о уметносги, Фељтони, књижевне рецензије и преглед књига. Програм јој се састоји у