Stražilovo

639

том, да чешку нублику најподробније инФормише не само о еваком домаћем покрету и раду, него и о раду осталих народа. Особена ће се рубрика посветити домаћој, страној и социјалној нолитици. Уредништво се нада, да ће та нова ревија, чију су потребност Чеси од вајкада осећали, за кратко време добити онај значај, какав сличне ревије у других народа већ одавна уживају. — У 41 броју будимпештанског журнала „Кеуие (1' Ог1еп1з к ' почео је Иван Иванић студију „I/ 1П(1и81зг1е зегТзе". У исгом броју тога журнала има и чланак „Ве^огтез а§г1со1е8 еп 8ег1з1е". -Ј- Од ове године на петроградском свенаучишту предаје др А. Пападопулос Керамеус средњу и новогрчку Филологију. ГГредавања држи по допуштењу на новогрчком језику. □ Раи! Р18аш, проФесор париског университета, написао је пре кратког времена књигу „1Ја Ба1та1з1е <1е 1797 а 1815", коју је издао на свет париски књижар Р1саг(1. Овде писац износи историју Далмације и Боке Которске од 1797—1815 год.; говори о утецају, који је имао владика Петар I на те српске покрајине, чија је историја и сувише скопчана са историјом Црне Горе. Ова је књига од велика интереса за српског читаоца још и по томе, што је учени проФесор у њој публиковао кореснонденцију црногорске дипломације пре сто година, која је до селе била затрпана по многим библијотекама и архивима. □ ЈГуј Бридел, познати Феминиста, о коме је било речи у нашем листу, штампао је у ВЉНобћЦие с1е РћИозорМе соп^етрогате своје најновије дело „Бев сН-оИзз (1ез !етте§ е1з 1е тапа^е", где говори о данашњем брачном праву у свима знатнијим светским законодавствима; указује неправде, које чини жени данашње законодавство, и захтева озбиљну и иравичну ревизију брачнога права. Дело је изашло у издању париског књижара РеНх А1сап, а стаје Фор. 2,50. □ У беапсез еб 1:.гауаих б.е V Аса&вхше (1ез «с1епсе8 тога1ез е1з ро1Шдиез за 1893 год. а у јануарској књизи , на стр. 310, приказаи је нови црногорски грађ. закопик Тај је приказ саопштио Академији у седници од 5. Новембра 1892, проФесор Аисое, члан тога института. □ Пре неколико дана одржан је у Лондону конгрес новинара, на којем је било и представника Француске штампе, на челу с Емилом Золом. Познати романсјер-реалиста одржао је говор пун значаја: „Б' апопута* <1апз ]а ргеззе", који се може прочитати у целини у свима Француским листовима од 22 и 23 септембра, а има и на српски преведен у „Виделу,, (бр. 113 и 114). У њему указује разлику, која постоји ме^у Француском и енглеском штампом у погледу анонимности. Признаје да анонимност даје силу и ауторитет енглеској штампи; али је ипак за то, као Француз, присталица потписивању радова, јер је разлика између Француског карактера и енглеских обичаја велика. Код Француза је новинар једна индивидуалност, а код Енглеза он ишчезава пред снагом и величином листа. У Француској тежи да буде говорница, која би давала правац покрету, а у Енглеској врши улогу обична посредника. Зола је био у Јондону предмет многобројних овација, како од стране новинара, тако и од народа и месних власти. []Ј У издању париског књижара (х. Ма88оп-а изашла је протпле недеље књига: ЈЕп ОНепГ Н еп ОссШепГ Рау8а§е8 е! сгоцшз раг 0-. Багетћег#. То су утисци са пута по јадранском приморју у Далмацији. 0 У Софији је почео излазити у месецу септембру нов политички лист „ ЈОго-западпа Бклгарил". Уредништво јавља,

да ће сталан подлистак листу бити „ ПНтешествип, ло Македонил\ како би упознао блгарске читаоце оним радовима из стране књижевности, у којима се говори о Маћедонији. Тако су у првом броју почеле излазити путописне белешке од фон Хана, „Путовање од Београда до Солуна". Да ли ће се и после овога моћи читати у подлисцима наших политичких листова разне „Краљице ноћи"? Каква лекција! У часопису: Китатзсће Јаћгћисћег излази интересантна расправа: ГНе Сгез1заНзш1& <3ез гитатвсћеп Уо1кб^1аићепз. ^ У листу: 01е Вешћз^ећг (бр. 521) штампана је расправа о буни против Ибрахим-паше беглербега темиигварског и о смрти његовој. -Ј- Од октобра месеца излази под редакцијом Ђорђа Штајнхаузена „Часолис за културну историју" („^еИззсћпЊ 1"иг КиНиг^езсћтМе"); њиме се замењује досадашњи часопис, који је био намењен само за немачку културну историју. Овај нови часопис излази у двомесечним свескама од пет табака, а стаје годишње десет марака. У првој свесци су ови чланци: „Веи^зсћеб 0-е18^ез1ећеп зт 8ра1зегеп МН1зе1аиег и (од Лампрехта, проФесора свенаучишног у Љписци), „Тћотаз Сатрапе11а, Е1п ВтМегрћПозорћ (1ег К:а1Јеп1бсћеп В,епа1ззапсе", „Весћзгећп (1еи1з8сће Егаиепћпе^е аиз (1ет еп(1еп(1еп МИз1зе1аНег" и „Аиз (1ет Уегетз^езеп 1т гот18сћеп Ве1сће". Уз ово долази низ бележака и оцена. - Б' а880С1а1з1оп Н1з1зега1ге е1з аг1з1з1з1^ие 1п1зегпа1з10па1е држаће 24 о. м. р. свој овогодишњи конгрес и то у Барцелони. На конгресу ће се том већати о овим питањима: о уговору међу издавачима и писцима; о увађању дела у 81за1з1опег На11 у Лондону; о књижевном праву власништва у јужним америчким слободним државама; о трајању права власништва за уметничка и књижевна дела; о праву власнипггва за архитектонске цртеже; о ограничавању уметничких и књижевних дела у Вигеаи т1зегпа1з1опа1 у Берну; о каталанској књижевности. — У Бечу су у издању Аустрије изашла естетско-социјолошка истраживања дра Ант. Старе под натписом : Драматургија, приказана по католичким принципима. Писац је узео себи за задатак, да католичком клиру послужи како да јасније погледа на уметничко поље драме те се трудио да допринесе да се у католичкога клира створи суд „(1е вресЈзасиНз". Предлаже и неке основне црге за р Форму у католичком смислу. — И Шилера већ граде плагијатором. Берлински листови јављају, како је неки баварски учењак нашао у државној библијотеци у Монакову рукопис драме, која је штампана у XVI веку а приказана год. 1430 у Цириху. Драми је натпис „Вилхелм Тел" а по њој је — каже тај научењак — Шилер скоро од речи до речи удесио своју драму. □ Још 1877 год. почео је излазити у Паризу 1/6 ЂгсИоппагге п,е ОеодгарМе итпегзеИе под уредништвом познатог геограФа У:теп с!е 8ат1з-Маг1зт-а. Уређивање тога великог геограФског речника наставио је други Француски геограФ 1јОШ 8 Воиз8е11е1з. У претпоследњој, петој књизи , која је изашла прошле године, на стр. 827—835 находи се изврстан чланак о данашњој Србији. Слободно се може рећи, да је ово најпотпунији чланак о Србији до данас у Француским речницима. Ц Ва ВШШћедие итгегзеИе је најстарији часопис на свету. Ночео је излазити крајем прошлога столећа, под натписом: ВШго^е^ие ОгИапг^ие, доносећи у главноме изводе из важнијих енглеских дела. У првим годинама овога сто-