Stražilovo

668

да су облици уисвЈ )6или, <ти.тлч и т. д. посгали но аналогији четврте врсте нити се може мислити, да је и и тијем облицима „нрава замјена старога Као год што се не смије мислити да је у дативу једпине а-врсте жени, риби то и замјена старога -6: жен!;, него је то и по аналогији другога раздјела исте врсте: воли, тако исто и у омилила није то и замјена старога г ћ него је постало по аналогији четврте врсте. Други је раздио треће врсте номиналне деклинације одржао побједу у борби у свијем крајевима нашега народа осим у Ресави и на нољу Косову. Свуда гласи датив синг. жени као и вољи према старослов. воли, само у Ресави и на пољу Косову гласи жене, воље према старослов. ж е н 'ћ. Дакле на пољу Косову и Ресави продро је први раздио (воље, жене, жен&), а у свијем другим крајевима продро је други раздио (жени, вољи, воли). Као год овдје нгго не може бити говора о „замјени старога 4 гласом м" него је аналогија ту своје израдила, тако су исто без сваке сумње по аналогији постали облици засврбили, омилила, и не може се никако и ни по што мислити о каквој „замјени старога 'ћ гласом и и . Даље вели г. Решетар: „по свој прилици и у ироливамо 266 не стоји и мјесто је него је прсма иролити начињено и ироливаги тако са и". Ово ироливати иема никакве свезе са облицима засврбили, омилила, нити је таким начином постало како су ови облици постали. Од иролити мора итеративан глагол и гласити ироливати, јер од основе лч постаје наставком ва, дакле ироли-ва-ти, као од Б'мтн : е 1,1 к л т и, од ст .крмти: с т. и р м в д т н, од 01ГМТ.1Т11 : о V м т .1 I! д т н, од е и т и : (> д /, е п к д т н, од к н т н : с т. к н к д т н, од к т. п н т н: к т. н п к д т н. Дакле ироливати је сасвијем правилан облик, који се зацијело и говори у Црној Гори. Али од глагола као што је л ити, који имају у основи и а не м (критн) могу се итеративни глаголи правити, ако се дода на основу лћ, које љ долази у презенатској осиови, наставак ва с промјеном I. на 4, дакле: л/,: л 'I; в а т и. Глагол лити има презенат лшл. и деш . па према д 1.1.1, могао је постати промјеном т, на 'I; итеративан глагол л 'I; в а т и, као што бива и промјена в на ■!; у окијем приликама: ^мдтн (^шдтн): јјт.1«, дштн (дшдтн): лт.1ж, СМЕ1ЛТИ (смнгатн): смшж. У старословенском има дакле ливати и л'1;вати, заливати и зал'1;вати, ароливати и нрол'1;вати, вмивати и вм^вати, па по томе има и у нашем језику заливати и залијевати. Карловци

Заливата је постало од инф. основе зали: залн-ва-ти и сасвијем је правилно, а и залијевати је према сгарословенском з а л !; в а т и сасвијем добро, које је постало од основе са вокалом, какав долази у презенатској основи промјеном тога 1, на 'I;: залвва-ти: зал!;вати: залијевати. Мени се чини, да је заливати још иравилнији облик него што је з а л Г;в а т и, јер је то случај могкда само код лити да се итеративан глагол прави и према вокалу у презенатској основи: Л1,: л^вати, докле се сви други оваки глаголи праве од инфинитивне осноне, као: бити : разбивати, вити : сввивати, вгпити : вгпивати, а лити : вмивати и дм,.;: г,'ј,л1,вати. Ја дакле мислим из овога, да је заливати опћи облик за све дијалекте наше и да је правилнији од залијевати, и ма да и у академијском рјечнику. што га уређује Будмани, стоји код долијевати „да ије стоји мјеште негдашњега — е — те ио источном говору гласи долевати, а но занадном доливати и да ностаје од долити као лијевати од лити", инак држим, да је доливати опћи облик за све дијалекте нашега језика, јер долази у пајстаријим старословеиским спомеиицима, а дол^вати тек у доцнијим, и што доливати као итеративан глагол иостаје но правилу као и други глаголи његове врсте, а у дол г 1;вати постаје опо 4 од в, које долази у презенатској основи, што није случај у других глагола, као: бити: разбивати, вити: с г ввивати и т. д. И у Вукову рјечнику стоји заливати, ароливати да је по западном говору, али ја мислим — као што рекох — према старословенском и како се у Црној Гори и по источним крајевима говори, да је ироливати оићи облик за све дијалекте, јер одговара старословенском ироливпти, а оиет према старословенском прол&вати добро је и иролијевати, зато се у Црној Гори и говори ироливати и иролијевати, и нроливати има тако исто нраво да живи у Црној Гори као и иролијевати и можда још више пего иролијевати, као што се види из старословенскога језика. Из овога се види, да госп. Решетар мисли, да се само иролијевати употребљава на југу и да је то правилан облик, а ми опет држимо, да је ироливати иравилан облик и да се један и други гочори на југу. 'Да ли је ово добро или је погрјешно, како ја мислим, ваљало би још когод да каже њеколико ријечи, који би можда ово друкчије доказао или сасвијем побио. Јован Живановн!,