Stražilovo

706

Све ме оставило, ал ко ће да с' тужи! Не треба ми ништа, кад ме здравље служи. И ако су прошле године пролећа, Дочекаћу с песмом свршетак столећа. Деветпаестог века веће смо сви сити, Двадесети век ће свима бољи бити: У њему ће нова започети ера, Не ће бити рата, престаће колера. Благе, добре жене узеће команде, Старци и стариде сви ће да с' подмладе.

Свет ће бити поштен, незлобив и убав, Међ свим народима завладаће љубав. Електрична светлост замениће сунце, Цео људски род ће бит' срећан потпунце. Али дотле треба стрпљења имати, Пре времена ништа не треба искати. А сад поздравите познанике моје, Нек смо живи, здрави, све што желим то је. Кажите им да сам жељан Новог Сада И да ћу у госте доћи изненада. љ. п. н.

СВИРАЧИЦИ

%1р°дужи тихо песму од растанка! ®^Слабачки звуци, што се с харфе лију Нису уздаси пробуђених струна Већ горке сузе из твојих очију. Да нису јеци скамењене туге, Зар би ми срце сетом се прелило, Зар би се дигле моје успомене И време тужно — али тако мило! Свет врви, кипи у вихору лудом, Пролећу лица да се опет врате, Са јагмом лете замршене чете Далеком прагу среће непознате, Свак јури тамо, где помишља да ће Покоја наћи уморена душа Ти само стојиш на раскршћу овде Нит' те ко гледа, нит' те когод слуша. Беч, 6 Њв. 1893.

Тек једно срце, ком је случај дао Да сродну причу с твоје харфе чује, Уставља крила жељи неуморној И сличним болом теби одјекује. И ја к'о и ти домовину манух И цветна места сродничких гробова, Прогнани скупа различпим судбама Из мирног раја иреминулих снова. 0, треси струие! — док светина јури Метама својим нуте да продужи, Моје ће срце твојој песми тужној, Твом болу своју тугу да придружи. Двоструком снагом одјекиуће звуци Кроз маглу, што нас од пропасти дели Појући вечно о данима прошлим Јер за нас нема више друге цели!... Ленскш

ЕЛЕКТРА

ТРАГЕДИЈА ОД СОФО^ А С ГРШСОГА ПРЕВЕО А. ПИСАРЕВИВ. (Наставак)

ТРЕћИ ЕПИСОДИЈОН Оресто, Пилад и п ређашњи Оресто Каж'те нам, жене, јесмо ли добро Пут погодили? Идемо л' право? Хор А шта тражиш и шта ту хоћеш? Оресто Егистов ту већ давно стан тражим Хор Добро си пошо, добро си упућен.

Оресто Која би од вас јавила тамо, Да смо ми скупа дошли по жељи? Хор (показује на Електру) Ова ће, ако најближа треба. Оресто Иди, девојко, унутра јави Да неки Фочани Егиста траже. Електра Ах! Не иосе ли од куда ови Жалосног гласа извесне знаке?