Stražilovo

ногорскога дијалекта. Узмимо пошљедњу реченицу г. 1'ешетара гдје говори како је владика употребљавао атрибуте уз иет, гиест. У тој реченици нити је истина да само владика употребљава тако атрибуте уз иет, шест, нити је добро да узимље те атрибуте „у множини у иадежу што иште глагол а у роду којег је именица с којом су здружени". Ја ћу покушати да ово правило г. Решетара оборим. Да бих то учинио као што треба, морам мало издаље почети ма ми то г. Решетар и замјерио као што ми је већ и замјерио у Агсћгга да развлачим оно што пишем. Бројеви иет, шест и т. д. били су њекад као збирне именице и мијењали су се по в-врсти другога раздјела као што се то види из старословенскога језика. Кад су пак збирне именице субјекти у реченици, онда предикат код њеких долази у једнину т. ј. предикат се равна по обличју субјекта, јер збирна именица има обличје једнине, а код других опет збирних именица кад су субјекти долази предикат у множину т. ј. предикат се равна по значењу субјекта, јер збирна именица значи множину, н. пр. цвијеће жути; а опет: господа иију хладно вино. Тако је исто и са бројевима иет, шест и т. д. кад су субјекти може доћи предикат или у једнину или у множину т. ј. предикат се може равнати по обличју субјекта, јер су се иет, ш.ест као збирне именице њекад склањалИ у једнини или се може равнати по значењу бројева иет, шест, јер заиста значе множину као и збирне именице, н. пр. У тај час долети девет златних пауница, осам иадну на јабуку. Шта видимо одавде? Видимо да се предикат равна час по обличју субјекта, а час опет по значењу субјекта. Па као год што се у овој прилици равна предикат час по обличју субјекта, а час по значењу, тако се исто и атрибут равна према бројевима иет, шест час по обличју, а час по значењу. Као год што су бројне именице пет, шест биле у старословенском језику женскога рода, тако има примјера да су и у српском језику женскога рода још у гдјекојим крајевима нашега народа, н. пр. ону осам браће твоје. Сву их десет под мач оборио. Изберте се другу десет момак. На ноге се треЛу десет момак. Ове сам примјере из народних пјесама нашао у Миклошићевој синтакси, а остало што долази јесу моје комбинације. Из овијех се примјера види да су бројеви иет, шест женскога рода у гдјекојим крајевима и да се њихови атрибути равнају по обличју њихову т. ј. стоје у једнини: друту десет, треЛу десет. Али су се бројеви данас помијешали са средњим родом и овако је данас обичније н. пр.

Су њижово дванаест хиљада. V. 95.*) И њихово двадесет момака У. 95. Су њихово четрдест момаках V. 107. И пихово гарзе пет стотина V. 361. Су њетово седам харамбаша. V. 66. Иа и: Су њетово триста Ијешиваца У. 94. Су његово триста Павковића V. 94. Су његпво стотину пандура V. 361. И из овијех се примјера види да се предикат равна по обличју бројева т. ј. стоји у сингулару средњега рода. У старословенском језику равнају се атрибути такође по обличју бројева, који су збирне бројне именице женскога рода, н. пр. ш1,дћ же прн1шт.1н идтћ тлллш.гг, дт.дд о нн\ћ п п|>ног>рт.тб л (> о уг » 1Л> п д т I, тддлнђтт .. Мат. 25. 16. прннесе дроуг а > м> п д т 1> тллднт>т '1>. Мат. 25. 20. ее д (> о у г ж 1љ п д т ћ тллднђтт , нрнокритохЋ. Мат. 25. 20. Из овијех се примјера јасно види да су бројеви женскога рода и да им атрибути гледају на обличје њихово т. ј. стоје у сингулару женскога рода. Али у рускословенском језику није тако. Ту се атрибути равнају по значењу бројних именица пдтћ, шестк, н. п. шедт, же п()16м1,1н нлт1, тдллнтт., дидд вт> шт,, н соткорн д (II' ј л п л г I, тддднтт,; нрннбсе д р н г \ л п д т I, гдлднтт.; седркгЈљ пдтћ тддднтт. н()1коб(>т,то?ст.. Из овога видимо да се атрибути равнају ио значењу бројева, те стоје у плуралу женскога рода, јер пап, шести заиста значе множину и женскога су рода. Па према томе и у српском језику равнају се у Црној Гори атрибути и по значењу бројева т. ј. стоје у множини женскога рода као што је и у рускословенском језику. Ја мислим да се тако имају разумјети владичини стихови: Видиш ове иет стотин момчади. Стих 111. Навртише те иет шест овновах. 1398. Овдје атрибути ове, те стоје у плуралу и то у акуз. женскога рода равнајући се по значењу бројева, који су овдје женскога рода. Али овако није само владика писао него тако говори и цијела Црна Гора. За потврду ево примјера из народних пјесама: Су 'ве моје двадесет момаках. V. 93. Су његове четрдест момаках. V. 133. Јошт остале седам осам другах. V. 135. Су његове седам Марковића. V. 138. Прождријети миле девет брата. V. 448. Цар султан Абдул Меџид-кан читаве осам дана чинио је радост погибији књаза Црногорскога Данила I топовима и т. д. V., 521. Из овога се види да се стихови владичини што се овога тиче потпуно слажу са говором народним те да није то особина *) Народне пјесме.