Stražilovo

31

говора само владичина него и дијеле Црне Горе. Па према овијем стиховима лако је схватити и стих нладичин: Часне двоје постах да постите, гдје Црногорци у овакијем приликама узимају дистрибутиван број супстантивно, а остали Срби узимају адјективно. Ми бисмо казали: Часне двоје иосте да постите, гдје је двоје адјективно узето, а Црногорци узимају овдје двоје супстантивно и кажу: двоје часнијех постах да постите или часче двоје постах да постите по аналогији : прождријети миле девет брата, што може гласити и: прождријети девет милих брата, као што на другом мјесту опет тако и стоји: (Х)рани мајка девет мили(х) сина II 38. Из свега се овога види да нијесу необичне ове конструкције владичине као што вели г. Решетар него су бага удешене сасвијем према народном говору. А ко је све ово с пажњом прочитао, лако ће себи протумачити и стих владичин: Залуду се нед-ружина друже. Напошљетку је зацијело чудно што је г. Решетару чудно да је вече (бадњи вече) код владике мушкога рода. Ко зна да је првобитан род од ријечи

вече мушки, ко зна да се говори можда по свиЈем крајевима српскога народа добар вече, ко је завирио у академијски рјечник, тај се заиста мора чудити како се ко може чудити да је вече код владике мушкога рода. У владике је синтакса народна. Он је писао онако, како му народ говори. Он је сасвијем онако мислио како му народ мисли, зато и јесг велики ијесник. Испореди гноме из српских народних пјесама са владичиним, па ћеш наћи да су гдјекоје сасвијем једнаке. Тако из V књиге српских нар. пјесама на стр. 452 стих: „Нема посла у плаха главара" одговара на длаку владичину стиху: „Нема посла у плаха главара". Испореди из У књ. на стр. 467 стих: „Живо ми је срце покосио" са владичиним: „Живо ми је срце покосио". Испореди из V књ. на стр. 472 стихове: „У добру је лако добровати, на муци се гледају јунаци" са владичиним стиховима: „У добру је лако добро бити; на муци се познају јунаци" и т. д. Карловцм Јован Живановић

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ

Изашао је (већ!) трећи Годишњак српске краљевске академије, Београд 1890 г.! Оваким радом српска академија срамоти и себе и нас. Кад је већ Годишњак задоцнио, како се сме на књигу, која је у свет пуштена крајем 1893 год., метнути, да је изашла 1890 г.! Ако је била готова, за што је лежала три године у магазину? И кад ћемо дочекати четврти Годигањак? Време би већ било, да се место секретара академије иопуни и да тамо дође човек, који ће те дужности савесио и тачно обављати! Секретар је душа ученог друштва, а код наших учених друштава заузимају та места људи, који их не врше како би требало. — У овом Годишњаку су записници академских седница год. 1889. Од важнијих ствари штампана су ту акта о Мариновићевој задужбини, даље пројект закона о чувању старина у Краљевини Србији, пројект закона за уређење државне архиве и мемоар М. Валтровића и Д. Милутиновића ради снимања и описивања наших средњевековних споменика уметности. А где су биограФије академика ? -|- У Београду штампао је војвода М. Г. Медаковић „Први срлски устанак н његов жалосни свршетак ло архивним иетроградским документима 6 '. У овој је књизи саопћен и меморандум кнеза Милоша од 1830 године. Писац је додао и три слике: Карађорђа, Милоша Обреновића и Миленка Стојковића. Цена је књизи динар и 60 пара динарских. -|- Ст. Д. Поповић превео је Камила Фламаријона „ Уранију Критика препоручује ово дело као изврсно.

-(- ПроФесор Вл. Зделар издао је и треће издање свога дела „Геометријско цртање а за ниже разреде гимназијске у краљевини Србији. У књизи је до 244 слике. Цена је два динара. — У Великој Кикинди излази од нове године нов лист за шалу и забаву. Зове се „ Враголан и . Излази дваред месечно а цена му је шест круна годишње. — У Смедереву је под уредништвом Светозара Јанковића од нове године почео излазити орган напредњака округа нодунавског под натписом „Напредњак". Излази дваред недељно. — У београдској „Будућности" читамо, да су дате у штампу и да ће до краја овога месеца изаћи две приче Јована Ђ. Пантелијћа под натписом „Јединац" и „Анђелија". — У издању Д. М. Ђорића у Београду изашла је нова књига: На лепом српском Дунаву од Београда до Радујевца, из путничких бележака Срет. Ј. Стојковића. — У Дубровнику је у дубокој старости пре неколико дана умро песник дум -Антон Казали , са којим је Л. Томановић упознао српску публику у 13, 14 и 15 броју „Стражилова" године 1887. — Уредништво „Малих Новина" у Београду расписује награду од сто и двадесет динара у влату за причу из српског живота, и то било из садашњости било из прошлости. Оцењивачи ће бити Светомир Николајевић, Светислав Вуловић и Момчило Иванић. Рок је 31 марат ове године. — У свечаној седници славјанског благотворителног опшчества 27 дек. прошле године известио је председник