Stražilovo

308

Баба (с дететом) Но, шта је? Сад, кад треба плакати, Ти си заћуто, враг те не одно !.. . Сад плачи, балавко! (Дете плаче) Но добро! Први из народа Па гле сви плачу, плачимо и ми Заједно, брате, са свима њима! Други из народа 1'адо бих плако, ал' суза нема; Но шта се тамо опет спрема? Први из народа А ко ће то све разабрат' моћи ? Народ Та он је ено узео круну! Присто је Борис да буде цар наш. Да живи Борис! Да живи цар! Ч Е Т В Р Т А II 0 Ј А Р. А Двор у Кремљу. Ворис, Патријарх, Бојари. Борис Оче патријарше и сви бојари! Пред вама сад је дух мој отворен : Ви сте видели да сам с великим Страхом и смерношћу узео власт. Како је тешка та дужност моја! Ја сам наследник моћних Ивана, И наследник сам блаженог цара ! 0 ти блажени, овенчани оче, Ногледај с неба верне ти слуге И њихну сузну услишај молбу, Пошљи ономе, ког си љубио, Кога си дивно сад узвисио, Благослов свети за круну царску, Да могу славно својим народом Владати, благ и праведан бити, К'о што си и ти, блажени, био!

Од вас, бојари, помоћи чекам, Служите мени, к'о што сте њему, У оно доба кад сам вам ја Делио послове, а још не бејах Народном вољом изабран за то. Бојари Пе ћемо задату погазит' реч. Борис А сад пођимо, поклонимо се Пред гробовима руских власника, Што тамо вечни санак бораве. Сав народ онда треба сазвати Од првог кнеза па до просјака На гозбу, сваком слободно ј' доћи. (Одлази, за њим бојари) Воротински Погодио си. Шџјски Шта? Воротински Сећај се! Та ти си овде не давно казо. Шујски Не могу тога сад да се сетим. Воротински Па кад је народ изишо био На девојачко поље, ти рече Шујски Нп време неје сећати се, Ја велим, нек се и заборави! Међу тим ја сам онда притворно Желео тебе да тим искушам, Да боље сазнам тајне ти мисли; Но види — народ поздравља цара. Може ко видет' да иесам тамо; Хај'дмо за њима! Воротински (за себе) Лукави лисац!

(Наставиће се)

М А Р фШШ? (Нас (§Жеднога дана загрмеше каруце, а кад Смпровирим кроз нрозор опазим у њима -ЖдаМилана. Начеоник је збиља сусиендоваи био због неке злоупотребе и Милан је био одређен да води истрагу а и да га замењује. Пред по дне опазим Марију са Јулком, где шећу пред кућом а погледају према општини.

И Ј А 1вак) У дваиаест сахата ево и Милана са Јоцом. Овај га је позвао на ручак. Пролазећи поред мога стана, позове ме Јоца, да дођем на црну каву. Видео сам, како Милап најпре пружи руку Марији, па Јулци, како отноче ћеретање, за тим их нестаде у дворишту.