Stražilovo

348

јој хтедогие да остану опдв два три дана. Доскочио сам им тим, што рекох да морам журмим иослом у котар. Кад до/јосмо до Маријина стана, мал ме не сажегоше аогледима од љубоиитства, да ли Ну онамо иогледати. Ја нисам аогледао, али су ми мисли онде биле. СиноЛ ми рече Иванка: „ Ја знам гита сте намислили. Али

се ви са другом не Иете венчати. То Ле вам бити смрт, као и мени." Па леио, можемо чекати. С Богом! До виђе>ш ! Твој Милан. Ово ме је развеселило. Ирво што сам увидео искреност у Милану, друго, што се не ће остварити сумње Маријине, да ће је Милан изневерити. Једва сам чекао да дође. (Сврншће се) Стеван РадпК

10 111 к(н0 ПРОШЛОСТИ БЕОГРАДА (Наставак)

У горњем граду била су најважнија здања: велики оружник (2си§ћаш) с леве стране кад се уђе у град испод Сахат-куле; испред овога била је кућа за команданта града ; у средини према улазу у град магацин за храну, а на десној страни стражаре и један барутни магацин Други барутни магацин саградили су Немци у природној стени на окомку, што дели горњи од доњег града с леве стране пута, којим се силази у доњи град. У то време ископан и саграђен је у горњем граду онај велики бунар, што га ногрешно зову странци „римски бунар". Он је био 108 стопа дубок а имао је 212 степена, по којима се и сада још може да сиђе до на дно бунара. У доњем граду био је један део вароши, који су Пемци звали Водена варош (ЛУавзегзис!!;). У томе делу вароши, где се и данас налазе касарне из доцнијег доба, Немци су подигли велик оружник, велику пешачку касарну, касарну за кавалерију, велик магацин за храну и један велик барутни магацин.*) Немојте тражити од мене, да вам даље онисујем време, које се у првој својој половини могло похвалити иајлепшим плодовима ваљана рада у миру и култури, но после Евгенијеве смрти сгало показивати све знаке опадању. Големи потреси, којима је тада држава ппследњега мушког Хапсбурговца у свим својим деловима била изложена, равно*) Види о томе два лепо израђена ситуацијона нлана тадашњег Београда у збирци Ђорђа Вајферта.. Један је план под бр. 36 : К чП.ге ВезсћгеЉипд; <1ег НаирЈ,- шк! ОтапИг УеаЈипЈ* Ве1§гаг1 о<1ег ОЈтЈесћЈзсћ-Л^ивзепћиг# (без тачнијих иодатака), а друго О-гипДпзз Дег га88>г(;еп 8(асН Ве1§;га(1 Лег Аизтсесћзит^з-Сегепгте <1е8 Еот. Ка188ег1. ипс1 ТигкЈвсћеп Сгго88ћо1бсћа:Н;ег8, Аппо 1740 ат 10 Јипу. (бр. 2 у абирци).

душност, која је овладала свима у држави и у друштву те чак и дисциплину и војиички дух у војсци олабавила, потпуна декаденција у свему и свачему — а то карактерише перијоду последњих година владе Карла VI — за чудо се верно огледала у историји Београда оних дана. Несретне војне царских чета у Србији године 1737 и 1739, кобна битка кед Гроцке, која је цару изнудила узвик: ,,'Га зар је са Евгенијем сва срећа одбегла од мојих застава!", а и срамна предаја Београда и склаиање београдскога мира године 1739, услед којега се изгубише сви добици пожаревачког трактата, јесу завршетак прилично жалосној епоси, после које је и Београд, који је сад остао скроз без становника, опет нотпао под турску власт. Кад су изашле царске чете из Београда, стадоше се селиги и грађански сгановници Београда, којих је број за време последњих двадесет година износио од прилике петнаест хиљада душа. Најпре се иселише имућнији, и то понајвише у Темишвар или у Иетроварадин. Ови се последњи населише на левој дунавској обали, преко нута тврђави, а та се прозове Нови Сад и брзо се дигне, тако да се у кратком размаку од једва петнаест година то место могло иодићи на краљевску слободну варош. Бегунци београдски грађани населише се и у Земуну. Повлачење државних граница услед београдског мира није остало без утецаја и на прилике срискога народа у Угарској и побочним земљама. Пре свега ваља споменути, да се од избора београдског митроиолита Мојсија Иетровића за митрополита карловачког (1724) обе донде раздељене митрополије фактично ујединиле и услед тога се и ресиденција митрополитска из Карловаца, односно из Даља, преместила у Београд. Ту се онда држали и српски