Stražilovo

455

гле!" — (На глас, равнодушно): „Одиста, тетка?" ЕГа реци ми, нећако, јеси ли донела лепих тоалета? — Па обичне моје хаљине, тетка... нисам ни снила, да-ћу код вас затећи гостију! — У твојим годинама, синко, треба номало мислити на све. . ." „Схваћага ли, Шарлота? Видиш ли како се заметла завера,? „Најзад уђемо у двориште, ту има у средини басен, по њему се гаећу лабудови а крај ограде стоје госпође Ле 8аиуев и с!е Сћа^гев са својим мужевима и са својом особитом б]>аћом, занимљива породичпа група. Ја се јавим, поруменим, скочим с кола, загрлим госпође с!е 8аиуез и (Је Сћадгев па брзке отрчим да се пресвучем, а за мном одјек једнако понавља: —■ „Ала је красна !... ала је красна !. . . ала је красна!" „Моје слутње, које се ванредно нробудиле од тога првога часа, само се појачале у вече, сутрадан и идућих дана. Немили дворац моје тетке наједаред се преобразио: то је сад уживалиште, замађијана престоница, позоригате за сјајне светковине и витешке турнире — са бајним мирисом неранџина цвета у кулисама. Јутром 'шетња пешке, прекодан кавалкада на коњима, у вече игранка и загонетање. Што се мене тиче, мазе ме, пазе ме, обожавају ме. Што захтем, што зажелим, то се одмах разуме, погоди, испуни, пре по што и изразим. То ти је дирљива утакмица... Ја у потаји зажелим стручак камелија — ево га! — папагаја ево папагаја! — позлаћен кавез, да га метнем у кавез — ево кавеза! — месец — ево месеца! „Ти видиш, Шарлота, како су прилике озбиљне. .. сад већ не сумњам: моја неверна тетка и казкњиви мој отац решили су, да ме удаду што брже. Има два претендента, између којих ми ваља бирати. Допусти, да ти их прикажем, — Госиође с1е 8аиуе8 и <1е Сћадгев имају дакле свака по једног брата, и та два млада човека, који су браћа од стрица, презивају се једнако — господа Ренеј и Анри <1е Уа1пе88е. Ту је прилика да се сетим историских упоређења, у којима си се ти у манастиру одликовала (међу Карлом V и Фрањом I, на пример, сећаш ли се? — „Ако је један био вегатији политичар, други је био честитији ратник" и т. д.). Да на господу с1е Уа1пе8зе применим ту реторску процедуру, рећи ћу ти: ако је један смеђ, други је плав — ако један носи цвикер, други носи монокл — ако један пева сентименталне романсе, које ми натерују сузе на очи, други пева комичне шансонете, на које морам да се смејем; да обадвојица и нешке и на коњу изгледају једнако лепо; да су обојица добри играчи, угодни забављачи, савршено

образовани; обојица имају скоро исто имање и обојица, ако ћу да верујем неким те иеким приликама, једиако су готови да -то своје имање метну пред ноге невиној девојци, која ти пигае ове ретке. „Ти ћеш ми рећи: Па јеси ли изабрала. — Нисам, слатка, нисам изабрала. Обојица ми се допадају скоро једнако, а како се за обојицу не могу удати, то чекам моју паметну Шарлоту, да ми саветује и да ми каже којега да изаберем. Твој избор и твој Бог биће мој Бог! — Дођи дакле, слатка, без оклевања, јер све ово је стрешно, и ти разумеш, да то не би било човечно у такој ватри дуго оставити најбољу своју другарицу. Сесила <1е 81е1е. „Ров^епрШт. — За цело то време мој сирома братић Роже, мрк и диваљ, једнако је у својој кули и само излази да се извезе по пољу у колима, у која упрегне неке бесне коње. Моја тетка вели, да их је навлаш изабрао и да хоће да себи дође главе.. . то је жалосно, је ли? •— С Богом, слатка, дођи што пре!" Ово ме је писмо здраво збунило. Сесила је за мене скоро сестра. Ма да смо нас две истих година, увек се дегаавало те сам ја спрам ње осећала некако матерински. Велики догађај, што се снрема за њу, дирнуо ме је, обрадовао а и узнемирио. Волела бих те још како да буде сретна! Она то заслужује, мила моја Сесила! То вам је нарав тако погодљива, тако љубазна, тако искрена! Главе мало занесене, али срца здрава и чиста, вазда готова на пожртвовање, вазда спремна на кајање. У ње има, као што опа често воли да каже, и анђела и ђавола, али нарочито анђела. Тај безазлени живахни и нежни створ, чини ми се, ваља више него све друге женске да буде добро удат, добро љубљен и добро чуван. Такођер се здраво плагаим одговорности, коју ми намеће њено мило поверење. Ја сам и сувише млада, и сувише неискусна а да бих могла руководити избор, од којега ће зависити њена судбина. Но уложићу бар сву своју ревносг и сву своју савест. Чини ми се да ћу бити за њу много строжија но што бих била за саму себе. Господа <1е Уа1пе88е нека се само добро узму на ум: ево арханђела с пламеним мачем где куца на рајске двери. Луверси 6 јуна Мој се сан испунио; овде има кула са севера ... и бага у њој су мене сместили! — То је дивота! Али пођимо редом. Приспеле смо ово после по дне, моја мајка и ја. Силазећи из вагона, опазили смо пре свега слепца и његову фрулицу, за тим