Stražilovo

473

има скоро свагда погрешака у карактеру, коЈе су толике, колике и лепе подобности му, и које су као наличје његовим заслугама. Зар нема у реалности више гаранције за срећу жени у тој златној средини, коју заступају господа <:1с УаЈпекие са грацијом и дистинкцијом ? Моја „немирна савест" мучи се да реши та го-

лема питања, коЈа се тичу тако миле другарице. Али ја се одиста дивим особеној мирноћи душевној, са којом Сесила очекује мој суд па да онда изрекне свој. Што се мене тиче, ја се још никад нисам нашла у таквој прилици; али ја мислим да бих ту имала мање мирноће а више личне одрешитости ... Најпосле, видећемо!

(Наставиће св)

ПРАДОМОВИНА СРБА

(Наставак)

Све до У стољећа називају римски и јелински писци трачка племена врло различнијем именима, која су им сами надјенули. Тек у V стољећу појављује се на балканском полуострову за сва трачка племена опћенито име 8с1аунп, 8с1аУ1, Словени и само стога узимље се, да су Словени балканскога полуострова досељеници. „Што некоји од новијих историчара, вели врло лијепо Шафарик, држе, да су се Словени доселили из Азије у Европу тек у хунској епохи, долази отуда, што су онако од ока без дубљега истраживања полазили од претпоставке, да Словени не могу бити старији у Европи него ли име аихово у јелинскијех и римскијех писаца. Ко год ову ипотезу непристрано процијени, лако ће уочити безумље њезино. На исти начин могли бисмо тврдити, да у Европи прије имена Јелини, Римљани и Келти није било Јелина, Римљана и Келта, да прије имена Руси није било никаквијех Словена у области Русије. Историја говори на сав глас, да се имена народа мијењају; старијех нестаје, нова се појављују, ма да народи остају исти; надаље да специјална имена појединијех грана прелазе на цијело племе, а опћенита имена једнога народа да спану на специјално име слабе које гране; напокон да један те исти народ може имати више имена, једно код куће (своје домаће), а више их вани (тућијех). Овај етнолошки закон природе, који је свађе доказан, не вриједи само за Словене, у пркос многијема јаснијем доказима." Име „Словени" догало је на балканско полуострво са висланскијем Гетима, који су по ријеци Висли названи 8сктш*), а када су поплавили Европу, пренијето је име то на све Словене, ђе их је год

*) Види „Јавор" 1892. Број 31.

нашла историја и ма како да су се прије звали, јер су били сродници висланскијех Гета. Други повод, ипотези сеобе Словена дале су провале прекодунавскијех Словена на балканско полуострво. Док су Римљани мировали у прекодунавске Словене, мировали су и они и о каквој провали није могло бити ни говора. Али кад су Римљани намислили, да и преко Дунава пренесу своју власт, диже се Словенство, да томе стане на пут. Па не само да се бранило, него је, намамљено богатством царс-кијех градова, проваљивало у империју, да се напљачка богата плијена. Прекодунавски Словени, што су проваљивали у византијску царевину, не насељују се стално у њој, јер нијесу долазили овамо са свом чељади, са женама и дјецом, него су долазили војници на плијен. Империја је често ступала у савез са Аварима, који ће за велике новце одбијати навале Словена. То јој је слабо помагало, јер би се Авари често удружили са Словенима те би заједнички нападали. Шта више у животу св. Димитрија приповиједа се, да су Словени, који су пребивали у околици Солуна, сами позвали Аваре, да заједно опсиједају Солун. Провале прекодунавскијех Словена помогоше Словенима балканскога полуострва, те се ови ослобидише византијскога господства. Сав запад балканскога полуострва бијаше слободан и назва се Словенијом. Ну Словени не бијаху толико мудри, да се здруже у једну јаку државу, која би могла одолијевати Византинцима, него се расцијепаше на више државица, па је Византији лако било ненгго оружијем а нешто уговорима и преварама покорити читаву Словенију.