Stražilovo

492

се изјасним, то морам рећи, да ће цела будућност једног човека бити несносна, ако се такви падражаји одомаће још у детиљем добу. Са свим је погрешно, што се држи, да ће деветогодишње дете више научити за 7 до 8 сати, него ли за 4 до 5 сати. Ја сам често пробао, па сам се уверио, да је неко дете једног јутра за четврт сата више научило, него ли дан пре у вече за један сат, ма да је десет пута прочитало оно, што је имало да учи. У првом случају је устало добро испавано, један сат је трчало по башти, мало се одмарало и нешто јело; у другом случају је преко дан седило 7 сати и дошло кући са врелом главом, укоченим очима, уморено и преморено. Увек се говори о претоваривању, на један под тим разуме ово, а други оно. Један вели, учевни предмети су томе крЛви, а други опет, да је томе крива метода учења. То није! То обадвоје ни најмање није криво, нити је узрок претоваривању. Претоваривање у томе је, што од увече до ујутру морају да се реше такви задатци, које можда само једна даровитија десетина ученика може решити, а да не мора ништа откидати од апсолутно потребног сна; то значи мозак упропагаћивати, нервозним га правити. Деца треба да су иос-ле 9 сати пећ у кревету, а пре 5 никако не треба их будити, иначе не ће им се мозак као што треба одморити. Као што је познато, сељаку и надиичару доста је пет сати да спава; али ко ради главом, тај треба барем да снава седам до осам сати; а деца јогп и вигае. Ја држим, да је данагањи принцип са свим добар, наиме, да је дете цео дан у послу; само већи део времена треба да је посвећен телесном унапређивању, па и то, ако може бити, на свежем ваздуху. Са свим је добар почетак, гато је гимнастика постала облигаторна, само ја држим, да је данашња доза те дивне медицине скоро хомеопатична, која тегако гата да номаже. Ја сам тврдо уверен, а и будућност ће нас поучити, да ће се сваки дан морати по вигае сати гимнастиковати, и то наизменце телесно веџбање па душеван рад, хоћемо ли, да дете остане здраво. Исто сам тако тврдо уверен, да се много лакгае учи, кад је тело ојачано, када дугаевна запетост не траје по толико сати, као гато је данас скоро по свима школама.

Изузевгаи неколико даровите деце, код већине деце данас буде већ после подне, али унече увек, да мозак споро функцијонише, и када то наиђе, онда мозак врло мало може да схвати, највише после великог напора ако механички научи — набуба — а смисао не може да ухвати. Потврду томе имам у своме рођеном искуству које сам стекао у више отмених породица, где су по моме савету слабију децу остављали до осме и девете године да са свим слободно расту и своје тело радом у слободном ваздуху да јачају, и највигае старијој деци, ако су им њихови учитељи у игри по гатагод казивали и учили их па и то само онда, кад су деца захтевала. Када су ова деца почела учити у десетој години, учила су с вољом и радо, и тако су брзо напредовала, да су у гаеснаесгој години тако била изучена, као њихова старија браћа у то време, но с тим, да је њима учење било милина а тело им било уз то увек здраво, а код њихове старије браће псовање и кажњивање није престајало од гаесте године, и тело њихово остало је слабо. Дакле свеколико моје лично искуство води томе, да ће будућност морати тело дечије игром и радом у слободном ваздуху припремати за науку и да ће за време учења тело непрестано неговати, како се не би дало, да се мозак претовари, и гато је код хиљада узрок њиховом неугодном осећању. И ма да ће се на тај начин откидати од времена, ипак пе треба се бојати, да ће се постизавати мањи успех у наукама. Напротив, гнто је данас многима учење — мучење, биће доцније учење на радост; тако ће престати јога у детињству стварати се узрок нервној раздражености, која данас тако јако узима маха. Као што је познато, једним ударцем не можемо оборити дрво. Увођење гимнастиковања је први сретан корак па боље. Само прашњаве дворане за гимнастиковање треба напустити, па отићи на свеж ваздух у слободи; па онда треба ићи за тим, да се друкчији ред у гаколама заведе, и ја сам тврдо уверен, да се не ћемо кајати — резултат ће бити здрава равнотежа у телесном и душевном раду. *• * * Андрија М. Матик