Stražilovo

494

здравих ћелија, подобних за живот, већа је од тежње оних ћелија, које теже паду, миру и смрти. Прича, као и песма, мора бити бистра као суза и сјајна као роса и мора оживљавати као вода са горског студенца. Она мора крепити, уздизати дух, да не клоне, а не сме слабоумним примерима меку душу омладине навлачити на зло. А љубав нек је најсвежији извор живе воде! До какве ли се висине стрнљења и самопрегоревања узвисила љубав хришћанска нрема ближњем у религијозпој системи Хришћанства! И какве ли жртве треба и како узвишена треба да нам се приказује брачна љубав, која држи овај свет! Нек се прекине једном са том филистарском усиљеном причом о љубави и носледицама јој у лудилу и сушици и нек се пређе цртању друштвених заплета и утецају симпатије и љубави у свесну роду људском! Рекосмо, да је љубав сиажна представа о спољашњем свету, кадра да потисне све друге нредставе моментано са нивоа свести и да заталаса живце целога тела. Но у здравом телу и духу не може та иредстава ипак произвести преокрет душе, свих чула и осећаја. Здрав разум и његов центар спречавања меће увек своју брану превласги једне снаге, те колосек душевних представа не ће бити за увек поремећен. А ио науци једна ма како силна душевна струја у здраву телу не може довести до дегенерације свију ћелија — до лудила. Ако наступи компликован процес, наизменично деловање душе и тела, потрес и слабљење, може доћи до еволуције. Непресгано навађасмо, како не треба да се нигау приче те врсте, али да наведемо та гледамо сваким даном у животу фактично побуде за те приче — како треба да се представе таки појави у интересу исгипе и доброг утецаја њихова на дух човечји, кад их песници радо узимају за сиже, јер су они а рпогј згодан предмет да заинтересују читаоца и судбином својом кадре да произведу саосећање његово. У туђој књижевности знамо, да је Зола у својој »Магдалени« и циклусу »Макарт-Ругон« добро применио научне принципе на лепу књижевност А и ми Срби можемо се похвалити једним делом, које може бити узор сваком, ко хоће да у лепу руху лудило прикаже, да види, како се и на том пољу може лепо науци удовољити.

На суду браниоци морају да се задубе у мишљења стручњака при обрани кривца, а то мора чинити и песник, ако хоће, да стече признање и допадање публике. То је дело II. Адамова прослављени »Јоле«. Јоле је још као дете друкчијн но остала деца; плаховит, дрзовит, здрав, чио, смео, прегалац, бујан. Он расти под најпримитивнијим одгојем, те су према томе и друга племенита својства у њега мање развијена. Хоризонт виших мисли и представа скучен, а »средиште спречавања« слабо употребљивано. Њим је кадра у толико силније да превлада, кад је одрастао, она урођена нај јача душевна свесна врлина, љубав. И он љуби здраву девојку и мисли, куд -ходи, на лепоту цуре. И та л,убав му се враћа и он плива у ненадно.ј срећи. Скоро би се и венчали, но превелика срећа смела га. У њеној близини је сплетен, збуњен Једном возио сено у дворигате њена бабе. Угледав њу, која му је отворила капију, заборави накренути волове, кола замакла за капију, извриула се и Јоле, колики је дуг слети са висине пласта на колима на земљу. Крв му нојури на нос и на уста, лежи дуго у несвести и ми видимо јасно из тих редова, да је потрес мозга ту. Кад дође к себи, не сећа се пичега, али се сећа и даље ње и љубави своје, која је украј њега. Мисао та прати га и даље. Он мора у војнике. На мртвој сгражи не оставља га мисао на љубав му; у том већ потресеном мозгу силна струја природне љубави нороди јаку мисао, да му је сад да је види; лабави мозак не може да јој се опире, та мисао надвлада све друге и он одлучи, да иде да је види. Баца пугаку и бежи у свој завичај, да види њу. Док је догаао кући, свитала је зора. Телесни умор, узрујаност дугаевна смела га ји тотално и кад је догаао у родни крај, до куће њене — оп је луди Јоле. Даље нам црта песник један красан и племенит јасан моменат у блесастом жићу беднога Јола. Све је ту тако смигаљепо, образложено, да физијологија, философија и судска медицина са психопатологијом нема шта додати или замерити, те и стручњак лекар у нитању истинитости описивања сижега мора одати потпуно призпање. Језик и изражавање мисли је уз то у овој причи сасма прикладан и одговара свима захтевима уметности. Према овом цртању је свакако бедаста, неоснована и фантастична љубавна прича у Си-