Stražilovo

555

Арап њему селам прихватио Пред селамом на ноге скочио; Питаше се за мир и за. здравље. А говори Муса ћесеџија; „Ој, ђидијо, троглав арапине! „Јеси ли ти царев џебелија? д — „Јесам, Муса, живота ми мога!" Тада Муса тихо говорио; „Хајд прихвати копље убојито „И посједи суре бедевију, „Да јуначки мејдан дијелимо!" На мах арап на ноге скочио, Па прихвати копље убојито, А појаха суре бедевију —■ Пшћерагае на поље зелено, Па се копљим најпре ударише Преко њиха копља прелетјеше. А ђидије Мусе ћесеџије •За оштру је сабљу прихватио, А под собом потиште дората, Па нристиже црног арапина Кад пристиже црног арапина, Осјече му са рамена главу, Ухвати му суре бедевију, Одведе је пребијелој кули. Свеза коње у подруме мрачне, Па ето га на бијелу кулу, Па дохвати дивит и калема, И хартије, књиге без јазије, Па је ситну на кољену пише: „Султан царе, свечево кољено! „Зар не знадеш, ни хабера немаш ■„Сагубих ти троглав арапина! „Ето теби књиге јадовите, „Добро види што ти књига каже: „Ја ми хајде на мејдан јуначки, „Ја ми тражи боље џебелије!" Кад је таку књигу начинио Он ми књизи књигоношу нађе Опреми је столу и Стамболу На кољено цару честитоме. Куда иде хитар књигоноша, Куда иде, до Стамбола сиђе, До дивана цара честитога, Па му даје књигу јадовиту. А кад царе књигу прегледао, Он саставља лале и везире. Кад састави лале и везире, Па говори царе од Стамбола: „Лале моје, а моји везири! „Вид'те добро, што ми књига пише, „Од ђидије Мусе ћесеџије —

„Сагуби ми троглав арапина! „Па је мени књигу опремио, „Да му тражим бољег џебелију, „Ако му га ја наћи не могу, „Да му идем на мејдан јуначки!" Лале шуте, ништа не говоре, Проговара ћуприлић везире: „Султан царе, свечево кољено! „Ја бих теби по истини казо: „Јесам чуо, казују ми људи, „А у накву граду Вишеграду, „И под градом ледена зиндана „У зиндану Краљевићу Марко. „Марко лежи у зиндану туде „Мало, много — дванаест година, „Јесте јунак кави на мејдану, „Кави јунак, карара му нема. „Већ ти пигаи турали фермана „На првјенца Хуса капетана, „Нек ти спреми Краљевића Марка, „До Стамбола града царевога!" Када царе разуми бесједу, Он иачини турали фермана, На првјенца Хуса капетана: „Спреми мени Краљевића Марка „Из мојега ледена зиндана, „Нек ми иде столу иСтамболу!" А кад царе ферман начинио, Он добави хитра татарина, Што му носи турали фермана Оправи га граду Вигаеграду, На првјенца Хуса капетана. А кад ферман Вигаеграду дође, На првјенца Хуса капетана, Он на млађе вику учинио: „Ха'јте часом ледену зиндану, „Изведите Краљевића Марка!" У млађега поговора нема, Већ одогае ледену зиндану, Изведоше Краљевића Марка, Изведоше на бијелу кулу. Говорио Хусо капетане: „Ој ђидијо, Краљевићу Марко, „Тебе царе од Стамбола тражи!" А куд зачу Краљевићу Марко, Преклони се и два и три пута: „Хвала Богу и данашњем дану, „Кад ме царе од Стамбола тражи! „Ја ћу ићи, кад ни доћи не ћу!" Па од земље на ноге скочио, А пред њиме царев татарине, Па сиђоше каменој авлији;