Stražilovo

556

На готове коње посједоше, Отјераше столу и Стамболу. Куд год ишли до Стамбола сишли; На дивану цару долазили. А да видиш Краљевића Марка Када цару иа дивана дође: Преклони се и два три пута, А под царом пољуби серџаду Преви руке, стаде га дворити. А цар Марку тихо говорио: „Ој, ђидијо, Краљевићу Марко! „Ја сам чуо, казују ми људи, „Гдје си јунак карара ти нема; „Би ли за ме на мејдан изишо Са ђидијом Мусом ћесеџијом" „Игати мала, колико ти драго!" А говори Краљевићу Марко: „Султан царе, свечево кољено! „Како ћу ти мејдан дијелити „Ево нуно дванаест година, „Како лежим у леден' зиндану, „Већ је мени тело потавњело. „Веће, царе, од Стамбола града „Ја ћу за те на мејдан изићи, „И са Мусом мејдан дијелити, „Па што Бог да и снесе крајина! „Дај му'лета до четерес дана, „Да с' одмарам у пјаној механи; „И наћеш ми краву јаловицу, „Која није скоро се водила „Уходила девет годин' дана, „Да ја пијем и да једем туде!" Даде царе, не рече ријечи; На ашчије срклет учинио: „Вод'те мени Краљевића Марка, „Нека једе, а нека и пије „У механи колико му драго!" Одведоше Краљевића Марка, Одведоше у пјану механу. Заклаше му краву јаловицу, Која није скоро се водила Уходила девет годин' дана, Донијели пива и једива. Марко с' одмара у пјаној механи: Пије пива, а чорбу присрче, И ме'кога хлеба бијелога А не једе дебелога меса. Ашчије га цару опадале, Да ђидија Краљевићу Марко, Не ће Марко дебелога меса. Царе њега на диван затражи. Оде Марко цару на дивана

И понесе дебелога меса. Меса носи у десници руци, А у другој масти у кашици. Када цару на дивану дође, Цар је њега сухал учинио: „Што не једеш дебелога меса?" Тада Марко месо потурио, Он га тури — паде по дувару. „Има л' царе, штогод на дувару „А од твога меса дебелога?" Тада царе тихо говорио: „Нема, Марко, живота ми мога!" Из кашике мас је прољевао Прољевао по б'јелу дувару. По дувару мас се стинијаше, Па му тихо говорио Марко; „Султан царе, свечево кољено! „Има л' штогод сада на дувару?" — „Има, Марко, живога ми мога!" — „Види, царе, очињег ти вида „Онако се око срца мога „Масца стиња и кувета даје!" Тада царе тихо говорио : „А ти хајде у моје мутваке, „Једи и пиј, нгго је теби драго!" Оде Марко у царске мутваке, И начири до четерес дана. Тад га царе на диван позива. Кад је Марко цару долазио, А царе га сухал учмнио: „Јеси ли се одморио, Марко? •— „Јесам, царе, живота ми мога!" Опет царе њему говорио: „Ој, ђидијо, Краљевићу Марко! „Хоћеш саде на мејдан изићи?" — „Хоћу, царе, живота ми мога. „Ал' ја немам коња од мејдана, „Нит' ја имам силха, ни оружје: „Како ћу ја мејдан дијелити?!" Говорио царе од Стамбола „Хајд' не лудуј, Краљевићу Марко „Пуна тавла ата и парипа, „А одаја виткије' сабаља: „Бирај коња, ког је теби драго, „ А и сабљу, како теби драго!" Тада Марко на ноге скочио, Оде Марко у шикли одају, Па пребира сабље оковане. Коју Марко сабљу узимаше, На кољено мало навијаше Пребијаше сабље оковане. Изломи му сабље оковане,