Student

ТРИ ПРЕДАВАЊА О ДУХУ ФРАНЦУСКЕ КУЛТУРЕ

Удружење бивших ђака Српске школе V Болиу намерава да покрене низ акција којима ће упознати нашу публику са француском културом и њеним тековинама. Као прву од тих акција, Удружење је приредило, 5 о. м. у Инжењерском дому три предавања о француској култури. У своме предавању о развитку и одликама научног стварања и научне мисли Француској, проф. Станковић је пре свега указао на историску условљеност науке Француској. Капитална научна открића која као млазеви светлости изненада осветле тамну ноћ, не мсгу се одвојти од историске епохе у којој су се 'ављала, и она се морају пре свега мерити историским мерилом. Развитак модерног иаучног стваран>а у француској почиње у ствари у 17. веку, V времену пуног феудализма, када је на универзитетима владао дух схоластике и вербализма. Са појавом генијалног математичара и филозофа Декарта, научни рад се за први пут у Француској ослобаћа схоластике и

вербализма. П o д утицајем Декартових идеја, јавља се низ значајних открића V математици, физици и астрономији, па чак и у биологији нарочито са појавом славног природњака Реомира. У 18. веку, када Нзутн отвара нову епоху у развитку науке, у Франиуској се јављају главни математичари Лагранж и Лаплас, као и генијални биолог Бифон. Са дубоким друштвеним преображајем који собом доноси Француска револуција 18 и почетком 19 века, настаје златни век Француског научног стварања. Велика открића у свима сбластима природних наука, стављају Француску на чело читаве Европе. Лавоазије, својим открићем оксидације, занива модерну хемију; Физичар Френел ствара таласну теорију светлости; Ампер заснива електродинамику а Карно термодинамику; славни биолог Ламарк својим делом о зоолошкој философији оснивач је модерног трансформизма; Кивије и Жофруа Сент Илер стварају упоредну анатомију. Сва та открића претстављају најзначајније датуме у развићу природних наука топште. Полет научног стварања отпочет са Француском револуцијом, наставља се у Француској кроз читав 19. век, све до данашњице. Довољно је поменути дела славног фпзиолога Клода Бернара, бесмртна открића Луја Паггера, оца модерне медицине н великог добротвора човечанства; откриће радиума и радио-акг ивитета Пјера Кири-а и његове госпође; заснивање модерне таласне механике физичара Де Брољи-а- Прилог Француске општој науци огроман је не само у теориском него и гпактичном погледу. У Француској је от-

кривен електрични динамо, електрични акумулатор, експлозивни мотор, индустрија хладноће, турбина, подморска пловидба, фотографија, кинематографија, ваздушна пловидба и низ других не мање зиачајних практичних открића. Од основних одлика Француске научне мисли, проф. Станковић износи две најосновније. Пре свега позитивизам, који је као философску концепцију засновао Огист Конт. Позитивистичко схватање је отстранило метафизик*' ич сћоанцуске науке; по томе схватању које и данас прожима сву Француску науку, наем само оно што подлежи научном објсктивном испитивању, што се може објективно верификонати. Друга одлика 4 ранцускс научне мисли 'е ху.манитарност. Та је хуманитарност најлепше изражена у следећим речима великог Пастера које је нзговорио приликом отварања Паст.еровог института у Паризу 1888 и које још и данас нису ништа изгубиле од свог значаја: » .. дозволите ми да свој говор завршим једном философском рефлексијом коју V мени буди ваше присуство у овој радној сали. У свету се данас Соре два супротна закона: један закон крви и смрти који, измишљајући сваким даном све пова средства за борбу, приморзва народе да увек буду С1 ремни јвдан против другог; други закон мира, рада и спасења, који само помишља на то да људе ослободи тегоба које их притискују. Први закон тежи само насилним освајањима, други само напретку човечанства. Закон мира ставља људски живот изнад свих победа; закон рата би жртвовао стотине хиљада живота за задовољење амбиције п ног јединог. Који ће од ова два закона победити, сам Бог зна; али што ми можемо тврдити, то је да ће Француска наука, следећи закону човечности, учинити све да проширп границе жпвота«. » .. .Ја неодољиво верујем да ће наука и мир триумфовати над незнањем и ратом, да ће се иароди ујединити не да руше него да изграђују, и да ће будућност припасти онима којп буду највише учинили за човечанство што пати«. Г др. Мих. Константиновић говорио је о духу француског зпконодавства. Предавач није говорио о појединим законским нормама, већ је објаснио какав однос у Француској постоји између законодавца, извршиоиа и оног на кога се закон примењује. Једна од главних особина француског законолавства је по речима предавача да се француски законодавац не упушта у изналажење појединих правних случајева, и тиме ограничава слободу судије, већ се задовољавададасудији упутства којих има да се држи, а све остало препушта се његовој савести.

Кроз француско законодавство провејава дух широке де.мократије, оно остаје увек мтадо и способно да се прилагоди повим приликама и новим народним потребама. У законодавном погледу, каже предавач и Наполеоново царство било је »револуција у чизмама«. Најзад је г, др. Јован Ђорђевић говорио о француској политичкој филозофији. Његово предавање било је права песма у прози, ода француској демократији, њеном духу и њени.м слободама. 11ажња и спонтано одушевЛзење, којим је пропратила сва предавања доказују да су предавз.ња заис!а успела. Надамо се да ће Удружење Болијеваца наставити са сличним приредбама, којима ће нашу средину упознати и са други.м гранама француске културе.

Обавештењв

Одбор студеитских културиих удружења позива сва удружења која намеравају да приређују предавања у зимском с еместру, да подиесу пријаве.

Марке које /е издала влада Народног фронта за незапослене интеелктуалце

Из младе бугарске поезије

Лозан Стролкок РГАНЛ (Бонт) 4 ноома, Г.офија, 1927. Мала књижица младог иеснкка Лоааиа Стролкева. преставља аначајну нрниону у омлдаинској лигсратури Вугарске. Књига је посвећена омладиии, ноја је сноје снаге херојснн уаидала у браиу, а на последн.ој страни иалази се окај поговор; читаоче, писац цоеме »Брапа« је омлцдинац. Оно је прво његоцо дело. Нзегон даљи раапнвитак зависи од тпоје помоћн. Каа пажљиео промитпш опу књи1 _ у, искрено се изјаснн о н.еним недостацима и њеним преимућствима. Писац ће саслушати твоје мишл»ен.е и биlг тк злхц-зддн.. « Удоеољабајући жељи песника н ми ћемо се осврнути на његову псему, јер то сна заиста заслужујо. Пооматрајући летњим сунцрм онржена поља и њмве у сдојој родној Ми•'-и,|и • како п«сник назиаа северну Бугзрску песник је доџјно дс ззкл.учка да чоеек сам треба да сб супростаеи приролним елементима н их потчини себи. Песник је бацио поглед на плаео корито Дунаен и видео у њему ону кОја мен.о да његона сиромашна пол.а претпори V пг.одие житницв. Пегник замишња веселу ракну Омладину како изграђујс вслику брану па Дупану и кећ ђцаиас срц<> браио разлива ее пољима у сиаки цуцољак, клас и цеет своју сиагу шп.ке вотром сжобоцном, моћнОм човеку.«. Апи то није оро. На бр ши се мОже чодиКп недпка цеитрдлл која ће електричиу енергију цосдати у почађале сељачкс крог-ињаре, у иоје Јсдоа допире петролеј. И песпик види како над широком браном раоте велика зграда. Вши омладину, сиажну и смелу како иа

Јлкима < !’о ј пм ЛПЖI* нелпко а:иш>е 1*1« -11 ипнаш.ере како моцтпрају м.lll'llШ‘. Центра.ча је готоеа. ■>А тгхнпчар је иашинио цосчедп.у проГ.у. да иоlпал.е полтажно сунце у соа се.ча. Ужарено електрнчно сунце снетли и иа Дунаву цроене дуге горе. Са моl|ИОм цеитрачом су цнжињери наменм.чц исбесие аоре.« По форме поема оиог млачог цечшка има лоста сличпости са цесма.мл IVа Ми.чега, мхчсиог бугарског иесши.а и искпм иоемама Мајаконског. СЕЛО У ДОЛИНИ

Предјеле не режу челичне шине, ни градска се губа ту не испарава. Спокојне су зелене долине, тужних села, пашњака и крава. Још су живе ту хајдучке стазе, очекују још зелене честе јер у села никад не долазе добри гласи низ бијеле цесте. Је л’ човјек то ... сред смрада и благаг Је л’ живст то робовање земље? О, је ли сан или привиђење тај дивљи мрак прокислих појата? Травка клија, процвјета, увене ... Нац селом се њише дима вео. Невине су долине зелене крај проклети, мрачан, невесео. Дани идУ, а боље не бива. Прије су се плашили од града сад: свеједно! *није све до њива, како билс стално се пропада ...« Раскршће је: ту хајдучке стазе пут зелене лужине и честе; другим путем сељ>аци одлазе у надницу низ бијеле цесте. А за њима тужно село шути, расточено, као старо рало. очекује: о, кад ће синути јутро сјајно као огледало.

Миханло Лал///|

Са Конгреса Студентске федерације F. U. I.

Текст резолуције, једнодушно усвојене 3-1Х у Будимпешти од стране XIV Конгреса Н. V. I. за Д. Н. по питању антис'емитских студената погрома: XIV КОНГРЕС Р. V. 1. ЗА Д. Н. Изјављује још једном да веран својој објављеној мисији »да потпомаже политику међународне сарадње, основане на принципима пакта Друштва народа и да изучава независно од сваког националног, верског, расног, класног или партиског припадништва, међународне проблеме политичког, правног, економског карактера у вези са Друштвом народа и другим међународн.им установама«. У принципу осуђују претварање Университета у центре расистичке агитације, сматрајући да се из ма ко.је побуде овакр.и потсупци косе уједнз и са принципима Друштва народа и са самим духом једне међународне организације«.

»СТУДЕНТ« Кaлендар за 1938 год.

Крајем новембра изаћи ће из штампе, у издању и редакцији » Студента«, наш први студентски 'календар. На 160 страна текста у малом октаву бићедате: календарски део и све информације техничке природе, потребне студентима, затим један низ чланака о најважнијим у ниверситетским и студентскнм питањима, информације о студентима у иностранству и један литерарно-забавни део. У изради свог календара, који ће обелсжити један значајан датум у историји студентског покрета учествују, пср? ’ претставника студ. покрета и гг. професори университета: за негов потпун успех потребна Iе сарадња и сугести свих студената, који се на то овим позивају. Како ће цена календару би■*!, приступачна сваком, дужност је свих да се на њега претплате.

Страна 6

„С Т У Д Е Н Т"

Број 7

Наш лшевни н сексуалнн лшвот проучаоа и његоре расбетљаба оба серија од пег ћњига. које сђојим илбором чине једну целпн^, Ст. Цsајг: Фројд. студија о психоанализи Дин. 16И. Сапир: Психоанализа и социологија Дин. 10.В. Н. Волошинођ: објектнбна анализа н критички приl?аз историјског разђит 1?а фројд и зм а Дин. 25. В. Ра јх: Дијалектнчи при&аз и анализа . . • • • Дин. 10.Лр. X. Клајн: Абнормалности нормалних, психопатологија Дин- 15. Ко пошаље огоћарајући нsнос на пошт. чек ап 56.696 Аобиће жељене књиге франко. Књижарница ~СBЕТАOСТ“ КРА7ЉСВ ТРГ ПРП! .4