Student

Krvava reportaža

naroda Vuka Karađića, penje se mladi radnik i rukom okrenut knjizi, ko ju drži Vuk, hoće da kaže nešto. Ljudi se skupljaju, ali u njima prodire strašni zvuk policijskih kamiona koji već stižu. Iskaču žandarmi iz kamiona sa puškama na gotovo. čeličnl šlemovi na glavama otsjaju u mraku. Manifestanti se skupljaju oko radnika, koji jednako clrži ruku prema Vukovoj knjizi i govori isprekidano: Živela sloboda nauke! Živela sloboda radnop; naroda! dok se ogromni. Vukov spomenik crni u noći. 1 nije mladi radnik mo]?at) da završi, odjeknuli su prvi pucnji, zatim drnci i strahoviti plotun i pucnjava. Pušćana zrna zujala su neprestano ispred očiju, nogu, ruku i samo se osećao šuin kao oštri vetar u hladnoj noći. Mnosi studenti i radnici, goloruki, poleteli su na žandarme. Čuli su se udarci, strahoviti bolovi prostrujali su mno.aim telima i prvi priffušeii krik; >;Ubiše ше«! Zatim: drugovi, гаnjen sam! Übiše me! Ne dajte da padnem u ruke policiji! »Trči mladić za mlaclićem koji viče: »Živela sloboda! i najedanput zamukne, posrne i padne na mokri asfalt. Saginje se dni£ cla £a podigne i on pada preko njega. U trci vidiš čoveka oblila krv po licu- Skida crvenu masnu tekučinu, ona obliva i ruke i odijelo, neda se zaustaviti- U trku, drugovi prihvataju nilado telo i nose £a daljc sa sobom. Čuje se stalna pucnjava. Čas plotun, čas pojedinačni pucanj- Za rasturenim manifestantima trče ргоvokatori i agenti i razbijaju Prvi je polupan do apoteke u GrobIjanskoj ulici, zatim sve redom, cles nom stranom ulice, sve do mosta- DaIje ocl mosta prikupljaju se studenii i radnici i viču: Dole provokatori! Dole übic*e! Jedna £rupa nastavlja rna nifestacije prema ulici »Kraljice Marije«, a clruga iz kreće prema ulici »Timitrija Tucovića«., Demonstranti se penju prema Ču buri- Ispočetka mala £rupa, od 150 Ijudi, koračaju mladići, nose tranv sparente i viču kao da zovu sve Ijude da se pridruže ovoj njihovoj plemenitoj akciji. U duši se oseća tuga za «z£ubljenira drugom, i ogorčenje prema varvarstvu i teroru. Pred silnim parolama: Dole skupoća. dole rat, otvaraju se prozori i vraia, izlaze Ijudi, žene i deca, iz kafana izleti £omila. najpre slušaju iz daleka. a zatim oblače kapute i mrko stupaju u povorku. Sa prozora Ijudi pozdravljajn, pozdrav odjekne sa dru£ГО£, i tako redom. dok se sve to ne slije u opšti pljesak. Majka drži dete ii rukama, maše manifestantima, a ne njaka ručica deteta. radosno treperi po zraku i pozdravlja, sa smeškom, te velike Ijude.

NA »SLAVIJI«

Ро orošenim pločnicima, na noćnom asfaltu, u noći 14 clecembra bilo je na »Slaviji« življe nego obično. Po trotoarinin sretali su se mahom mladi Ijuđi, devojke i mfadići, ozbiljna lica, očiju 4>unih iščekivanja nekog važnog dopadaja, koji prestojf tu, odmah, tek što nije izbio. Na »Slaviu 7 sati pala je prodorna i uzbudjiva reč; »Živela Sloboda«! - Zadrhtala 8U mlada srca, zbunio se ргоlaznik, zastao i posdeda. Iz svih ulica, kao da iz osvetljenih radnji, kao iz podzemlja niču Ijudi i rastu u tfomilu, koja se sve više steže i od neke snajre najedanput prsne. da se odmah zatiin prctvori u slivenu gomilu Ijudi. koji se više nisn raspoznavali. - Živela Sloboda! Dole rat! Dole skupoća! čulo se nn sve stiane Zatim su odjeknpli pucnji. ])a strahovits plotun. pa drugi plotun. koji je odjekivao BeogradomSa svih strana žandarmi i agenii navalili su s revolverima na mladiće i djevojke, koji se nisu rasdtajali kao da su imali jedno srce. U prvi mah verovalo se da su čorci, Ni na kraj pameti da noko može pucati u živo mesoIz ]?oinile, sav obliven krvlju. izdvojio se jedan mladić, ј pao na pločnik- Sva gomila okrenula se njemu. 1 u toin zaokrelu sve su osetili, du je ргорао iz шг#е Iа£апо drupi i treći i poprskao krvlju mokri asfalt. Nastala je vriska na trotoarima. i čudnim dopadajima. umrtvljena lica рго laznika jiostala su zapanjena i u strahu i vrisci počela su da beže. Žandarmi su mlatili i pucali, a£enti su s кгаја cločckivali i bacali se div Ije na ranjenu inasu. Ko je imao kamen pokušao je da žaustavj nalet, Kroz sve je prostrujaln jedna misao: napred! kroz kordon! 1 veći dio mase probio je i pošao Beopradskom ulicom, druj?i dio otišao je Cara Nikole i Nemanjinom. Čvrsto zbijena koračala је povorka, uzdrhtala sva u oduševljenju kno da nisu pala trojica. PRED NOVIM PRAVNIM FAKULTETOM

Opet, kao iz osvetljenih racinji, kao iz stotme nlica. izletili su mlacli Ijudi, devojke i građani. Ruke su 11 vazduhu mahale. Izmešao se mladić i devojka, prolaznik i automobili, razvio ee transparent sa crnim velikim slovima: »Dole rat!« I odmah se prolomio kišni zrak sa svili strana: »Dole rat!« Jedni su vikali 11 horn dole rat, a drugi, па kra ju i čelu povorke; »Dole sku poća! Živela sloboda!« Na jedanput, kao da jato ćeličnih ptica uzleti, poju li su automobili sa štanda zu.jali su mo tori uz Alcksandrovu ulicu. Na rukama dnißova visio je mlacli student. Iz zažarenoff ffrla prodirale su plamene reči. Ijudsko sr.ee jrovorilo je I judima. koji su kao u hranui upijali svaku reč mladoir clruffa: »Necemo rat drngovi! Dniftovi. omladino, jrradani. mš hoćemo slobodu. hoćemo više hljeba, hoćemo radU povorio је vaireno mladi stndent- Živila autonomija I niverziteta! Živila slobocla uaukc! Ži vila sloboda sindikata! ćulo se na svm stranania. Drngovi sn koračaii, transjiarenti se razvijali. niealj tamo dnboko ozada i bela platna sa cmiin flovima. ditjnnta evrsto u vis. oknpila su sve, i krenula neodol.jivom snaponi napred, i samo naprecl. svj su osečali п sebi taj zahtev. Dolazili su prvi redovi do tehniekop fakulleia Primieali se spomeniku velikop sina srpskop mirodu uku Knractiću. Prola/nici su pljeskali. zqnstavljali se i.frledali novorkn mladih koja је vikala i pozdravljala. dizala 1 pru/ala ruke trotoarima. kno cla је hlela toplo da obgrli sve Ijucle lamo. da im iskreno ka/c: hraćo. dru.uovi, mi boćenio mir i slohodu svima пашаHodite svi ovamo! Vašj sinovi, vaše kćeri, koji su mladi i iskreni, hrahri i nepokolehivi. ncćc stati nikacl dok liudsko Idujfo slobodu i mir, ne vi<li medu svim IjndiraaNa pustol je Velikofr spomenika. velikofi Srbina. i dičnos sina srpsko«;

U PRIŠTINSKOJ ULICI

Najkrvavija ulic'a. Nu.jveći pokol.j. Mračna i pnsta ulica i retki clrvored opolelih stabala. A sa dna nlice idu ralaclići, nose transparente i kličn slo bocli. Penje se povorka mladih i ne sluteći da će tu mnojri reči i nedoreči. viknuti i za svagcla umuknuti- Žandarmeri ja је tu napravila zasedu- Puškomif ral jeska gnezda opkolila su sve ulice. I onda su zasuli, Strahovita paljbu sa svih strana osula je metcima demonstrante- Masa je potrčala 11 sporcdne nlice, ali i tamo su je cločekali sa prikrivenim puškomitral.jeskim jruezdima, Mladići su poloruki trčali na pušku-1 padali su drupovi hez jauka. Trčali su i rušili kao snopIjc. Puealo sc i sa firozora. Jeclna mlada. visoka devo.jkn, studentkinja komerci jalne škole. Bosa Miličević, hila јг ii jrrupi. Najedanput је nestalo clru £Го\ а. pali su niže njenih kol jena. Ona je potrčala. da se dalje, pet nieiara ocl palih drujrova zaustavi i nkoči sva. Metei su joj razmrskali obadve no«e 11 koljenu. Suze su u očima zahh stalc. roclila sc za momenat misao i osećanje o nekora dragom i voljenom u životu, pa ie odmah zamrlo svc u пјој pala je visoka i lepa devojka na blatnjavi pločnik. le pametne oči i lepota clcvojke n cvetu, ko.ja je znala saroo za Ijubav, za Ijude i sre-

ću, која је volela slobodu i sanjala o budućoj sreći omladine. To pametno lice devojke zamračilo se. ali nije pustilo nijednog jauka. Tako su pudali mnogi. Na trotoarima ležali su drug do druga- Neki je izdisao- Neki se savijao u bolu, a neki je pokušao, lakše ranjen, da se pridigne i pobeffne dalje iz krvlju natopljene ulice. Žandarmi i agenti kunclacima su mlatili ranjene i tako dokrajčavali živote. Mnoge su pustili da beže, pa su ih zatim übijali- Digao se mladi šumadinac. plav, kovrđove kose, koja je slepljena blatom pala po licu, dečak više nego mladić, student prve godine Mirko Luković. digao se sa trotoага lakše ranjen da bi izbegao zversko mučenje i premlačivanje- Pustio ga je žandarm da beži. Kakva se samo radosna misao rodila u glavi mladića, koji je za momenat računao da je spašeu. Nije mislio na raiui; mislio je na život na slobodu. Trčao je deset когака, a za to kratko vrerne, žandarm je kleknuo, namestio pušku na gotovs i opalio. Dum - dum kuršun razmrskao je mozak i poprskao blato, i jedno ogolelo, drvo vrućorn moždanom masom. Tako su übijani i studenti i radnici, tako je übijana omladina koja je htela slobodu i hljeb, koja neće rata. Krvave i niasne lokve mladićske кгvi napunile su Prištinsku i Mileševsku ulicu. Pucnjava se čula još na nekom udaljenom mestu, da bi re kasnije zamenila bolnička kola za spašavanje, dreka policijskih kamiona i »Marice«, i teški bat cokula koje su se vraćale sa pokolja, zvereći ipak, na svaku stranu, da nije koji ostao ili se sakrio. Nastao je mir nad ulicom pokolja mladih, nad ulicoin pde je omladina, f?oloruka, samo sa hrabrošću u srcu, plamenošću strasne Lorbe za slobodu. bila poklana, raznošena dum - dum mercima i poubijana hladno kao zverad. Zatvarali su se prozori. Spuštale zavese, i mir težak i nespokojan padao je na ulice, Kroz inir Beograda strujao је dah pritajenc srđbe koja raste, koja se Siri i koja će potražiti odgovornost-

Stanje zdravlja ranjenih drugova

Za stanje zdravlja ranjenih drugova vlada veliko interesovanje kod svih studenata. Neki druß'ovi i drugarice obišli su ranjenike i o njihovom zdravlju saopštili sledeće: U najteže ranjene spada driip: Ga-* nić i -drugarica BosaGanić je tako teško ranjen u plavu da na momente nije pri svesti- Rana је takve prirode, da svakoga momenta može nastupiti poporšanje koje se može završiti katastrofora- Pored svepja toga, u momentima kada je pri svesti veseo je i raspituje se za ostale drufcove. Drži se veoma hrabro. Drujiarica Bosa ranjena je u obe noeje. U jednu lakše a u druffu vrlo teško. Postoji verovatnoća da dode do amputacije ali više izgleda iraa da će poći na bolje, te će јој ostati samo ukočena jedna no"a. Л rlo se hrabro drži i raspituje za ranjene i mrtve drugove. Milić Keljariović ranjen je u nogu. On će ozdraviti posje du/ec vremena. Izgleda da će morati da dođe do operacije, јег mu је zrno pušćano ostalo u nozi. Dobro je raspoložen i pita za sve drugove. Živan Sedlan ranjen је u kuku. Rana je dosta ozbiljne prirode- Мога mirno i nepomično da leži da ne bi došlo do pozlede. Milovan Marković ranjen je u nogu- Ovako ranjen brutalno je dalje tučen. dok se nije onesvestio. Bačen ic ua kamion tako da su mu noge onako ranjenom virile iz kamiona- Sad se boljc oseća i vrlo je vedar. Dušan Kuga ranjen je u nogu u stopalo i to ii hodu. Ne će biti nikakvih posledica i rana je pošla na bolje. Što se tiče lekara, s ,r i se dive junačkom držanju svih ranjenih koji najveće bolove izdržavaju stojički i bez jauka

Mirko Luković

Rođen је u skromnoi učiteljskoj kući u Kraljevu 1921. £od. Voleo је zivot i hteo је da ga načini dobrim zn sve. U pimnaziji u Kraljevu i Čačku istakao se kao dobar drup. Želeo jc da što više pomogne narodu iz koga je ponikao. Bio je ođličan đak. Još je u ginmazijskoj klupi spoznao pravac i cilj omladinske borbe za lepšu budućnost i u njoj je aktivno učestvovao. Da svome narodu, upisao se na medicinski fakultet. Velika je bila njepova radost kada se је našao u studentskoj sredini. Toliko je mnopo slušao o studentima, njihovoni pokretu i studentskim borbama- Sad mu se pružila prilika da u tom рокгеtu postane aktivna jedinka- I zaistd. brzo je opravdao nade polagane u nje да. Posiaje član Akcionpic odbora i aktivno radi u Akadem.skom klubu studentski dom. Svojini predanim i poštenim radom zadobio је simpatije svih svojih druffova- Ništa za njega nije bilo teško kada se radilo o sudhini ml&de gcneracije. Verovao je o borbu omladine i mrzeo rat i njegove izazivače- Znao je da je ovaj rat nepravedni. osvajački, protunarodni imperijalistički rat. U borbi protiv njega dao je i svoj život. jedno je studentsko omladinsko srce razbijeno ali je hiljadu srca zakucalo još brže, još jače. Mirko će ostatj svetla uspomena u istorijj omladinske borbe i prmer ornladinske hrabrosti i požrtvovanja. Njegov će prob postatj kula svetilja mlacJoj generaciji Srbije. Neka je slava omlndinskom borco Mirku.

POGREB MIRKA LUKOVIĆA

Na vest o pogrebu Mirkovom, nnstala jc žalost n Kraljcvu. Bio je naclaleko poznat i omiljen kao dobar omladinac i dru{?. Na mnogim su m©stima prestali da kucaju čekići, ргсstale pisaće mašine, sa svih strana požurili su radnici, seljaci, građani, žene i omladina da posljedni put prođu #radom za Mirkom. Ali onako isto kao što је bila naobična njegova sraft, tako je neobična bila i pratnja. Uprkos svih ргергека povorka је išla napred, Na čelu povorke išao je veliki trnovi venac studentske omladine ii Kraljeva a za njim ređaU su se jedno za driigim venci radničke, školske i dr- omladine- Radnici i studenti naizmenično, nosili su kovčeg. Na pu* tu za groblje povorka je zaustavljena. Zahteva se da nastavi sporednim ulicamaU jednom momentu pada naredb«; »Pucaj«! Bajoneti i puške momentalno su upereni. Jedna odlucna mati istupa napred i viče; >Žene i majke, ele nimo napred. neka u nas pucajo«! Istovremeno čuje se vrisak ožalošćene majke i jezivi očev povik: >Sine, hoće po drugi put da te übiju«! Masa pritiska, građanstvo proteetvuje, načelnik je prinuđen da uklonl žandarrae te povorka produžuje mirno na g r °WjeNa groblju su povorili Rovornici; Ujedinjene studenske omladine, «druženja medecinara. Akcionog odho га, radnika iz Čačka, studenata skopзког fakulteta. i prve podine stud. medicinskog fakulteta u Beogradn.

а ~

STUDENT«

Brcj I

Pretplaćujte se kupujte i širite „Naš Student" Pretplata godišuje 20. — Dia Polugodišnje 10. — Din.