Student

ном липијом. Јвр би то зн&чило олакшати школовање опој ипгпелигепцији која Но св сугпра по изласку ш школе као и данас ставили не у службу реакције него народа. Нстп тако пама је јасно да се нлша културна делатност ограничава, или покушава да ликвидира, тачпије речено, јер паше прирвдбе разголиНују империјалистички и пљачкашки карактер садашњег ра.та, јер оне компромигпују онај рат у који наше нлроде реакција хоћс да увуче. Она хоће да тај наш рад ликвидира, јер културни ниво интелигенције која пеће да јој служи треба да остане па што пижем нивоу. Постаје нам јасно да Универзитетске власти неће да интервенишу за похаптене студептс зашо што се они боре против овога рата, зато што су остали верни своме народу и његовој борби. Постаје нам јасно зашто су Универзитетске власти у сарадњи са спољнима извршиле удар на аутономију нашег Универзитета затварајући га за 5 дана и забрањујући одржавање приредаба за месец дана. Иао што нам је јасно зашто реакцпја желп да затвори Универзитет потпуно и заведе стање онакво какво јп завела немачко-чешка реакција на чешким Универзитетима Ипје случајно рекао један од професора да му ге »гади кад чује реч аутономија Универзитета*. Није ли ондн сувишно поставити пптање зашто је прекинута сарадња између студенатп н Универз. власти. Иијо ли гувишно додати да сусарадњу прекинуле Универз. власти извршујући препад на тековине дугогодишње и крваве студентскв борбс. Нијс ли због тога јасно зашто су слабићи и саботеузшашег јединЛШДО !№«..« 4/ ЛШ ликој окуки. у развоју општс ситуацијв. Треба ли ондн побијати лажи и клевете које сипају на иас наши удружени пепријатв*>и? Иису ли они недосгпојни тоНаш збор ;е све то доказао јасно и потпуно, не остављајући ни трунку сумње ни двосмислености. И аргумвнти које су нзнели говорници и присуство огромног броЈа студената који су те аргументв потврди.ш; а поврх свег а стотине телеграма које нам Је радни народ и његова оиладина упутио пружајући нам подршку у нашој борби. Они који брбљаЈу ораспаду Уједињсне сту- ' дентске омлвдине могли су се на збору уверити, ако су то хтели , | на чпјој Јв страни распадање мислимо на морално распадање кад Јв реч о њима. Они су могли чути слатко смејањв неколико хиљада студената кад св референт Ујсдињене студ. омладине на онако духовит начин дотакао та Ј2 отпадника. Могли су чути да се Уједињена студ. омладина Ј! у ствари ослободила 32 саботера, " штеточине и унутрашња непри.јатсља. У Спремност коју су студенти н показали да се заложе у одбрану с својих угрожених права, одлуч- $ ност у настављању борбе нро- Н | тив оних клика и мрачних сила к која наше народе хоће да увуку Д( у империјалистички рат , про- ш тив њихових свакодневних слугу \ 3 и нлаћеника. несаломљиво једин- п , ство студената, чврста и не- ж разлучна повезаност студената ст са својим народом - зар све то П г не потврђује неокрњено једингтво нашег нонрета, зар све то 01 неће развејати у прах и пепео ђе све лшжи и клевете које кук а- П с вички геју наши непријатељи. и Заистанаш всличанственизбор де био је наш најбољи одговор њима. тр Миого бољи и јачи нвго исугравке си које »Политика # није хтела да штампа. ко

Први фебруар

Најлепше и иајречитнје приче то су приче прошлости, ако је она богата часним и иапредним борбама. Најбоље сведочанстао самопријегора и преданости народу црпимо из страиица раних и скорнх борби појединих народа. Богата прошлост је понос и оних који су у њој учествовали и оних који су је наслиједили. Наш студентски покрет је богат још неисписаним страницама велике студентске и омладинске борбе, која ни једног тренутка није стала, која се развијала у све јачи и шири замах. Ми имамо великих дана који су достојни да заузму видно мјесто не само у исторкји наше студенгске и омладинске борбе већ и у историји општенародне борбе за бољи живот, за хлеб, мир и*слободу. Праи фебруар 1935 године је једлн од тих дана из кога је наш студентски покрег црппо снпгу и зидао једно велико и часно дјело.

То су билм дамн почетног замаха на сједнњавању студеиата у (јорби олакшано студирање, за слободу науке и аутономију Униаерзнтета. Требало је исковити нжјаче оружје у оваквој борби трсбало Је створити јединство да би се могло ићи у борбу са изгледима на успјех. Почетак је добар н студенти су се одазвали. Сасвим је природно што се реакција уплашила оаолико брзог и успјешног уједнњавања и стварала је планове како да стане томе на пут. И смислила је оно што је реакција свих времена смишљала и проводила кад је пред собом имала протнвника једннственог. Покупила је све оно што је имала међу студентима отпадника н плаћеника и послала их на Универзитет са директивом: Ви заметните кавгу а ми ћемо онда доћи да успоставимо ред. И ова плаћеничка и противстудентска група је то и спровела. Студен ти су на те провокације одговорили одлучном борбом збијајући још чвршће своје редове. Тмх дана су се сукоби пренијели и на улнцу гдје су ови антистудентски елементи и- I малн подршку свога послод‘.вца полиције, Сукоб о коме је реч је трајао око пола сата, а одиграо се У аули Правног факултета где је јелна група овнх плаћених ната напала једног нашег друга. Кад су били избачени са фачу ;тета борба се око подне наставила пред Правним факултетом, у Караџићевој н у Кнез Михаиловој улици пред Академијом наука где је тада била наша студентска менза. То је било 17 јануара. Ми нисмо имали никаквих предмета за борбу, зато смо се служили лопатама радника који су чистили снег, и палнцама отетим од противника. И поред подршке коју I су наши противаици били добили од полиције, ипак су били принуђенн да се разбјеже. Сутрадан је полиција упала у станове студената и позатварала њих сО. Опи су сту- I деити билм одмах бачеви у концеитрациони логор у Вишеград иа присилан рад по вајвећој хладноћи, Другови су нам пиеали о терору који сс над њнма спроводи. Жан- I

го дарми су им ноћу упадали и немио- лосрдно их тукли кундацима и гаа. зили цокулама. Свака одбрана је био- ла немогућа јер су по двојица били зз везани Једини одговор кога су стуо- денти мстли дати био је штрајк глаје ђу који је трајао девет дана. Колио- ко је зверски био поступак види се и. ипо томе што су их гладне гонили ш на принудан рад да ситне шодер /- поред Дрине. Један по један су падаја ли изнемогли и преношени су у ја болницу. Ми смо као одговор на а- таква мучења наших другова одри жали митинг коме су присуствовали 'о тадањи ректор г. Иван Ђаја и про:е фесор г. Ћоровић, доцнији ректор. >- Нг,ш је захтев био да претставници и Универз. власти и два студента по>- сјете нзше другове у Впшеграду и д Д« изврше прити ак код владе, да и нам се друговн врате. Поново смо 0 заказали конфереицију за 1 фебруар кад нас је г. ректор имао нзвијестити о положзју наших другова у логору и резултату њихове посете. I фебруара од ранога јутра студентм су пунили згрзду Правног факултега нестрпљпво чскајући ректора који треба да нам донесе резултат псс;ете. Г. Ђ није дошао. Ни е д »лазио јер нзм пишта утепшо није нмао рећи, јер је стварност бк лз горз него смо је мн Прогласилп с.мо штрајкглађуу зградо У мшерзигета до пуштања нашнх дуугонз на слободу. Внлн смо св.еснн да морамо са свсје сгране учннити све да би помогли другоне да бн их спагли, Знали смо дз је то само гочетак и ако се не одговори јединственом бирбор да ће се број интернираних у логору стално повећавати. На удар 1 се одгоеара ударом, [ Правии факултет ја одмах био ЈЈалипшсш _^>ЛЛIЈЦХМИ а 4 агенти су покушали да уђу у зграду. По степеиишту смо подигли бприкаде од клупа. Полкција је продрла у аулу, али дал>е није могла, јер се на барикадама стражарило. Полиција је прибегла још једном , средству кад није могла освојити ј барикаде. Употребила је госове су[ завце. Али ни то није помогло. На сваки њихов јуриш смо одговарали I I клупама, циглама и другим тврдим предметима и тако их онемогућили. Страже на барикадама су се смеI њивале готово сваког минута, јер се није могло дуже бдити отворених очију. Сунавци су се све внше I развијали; по неком 6и успело да им доле врати још не развијену сузну бомбицу која нам је одоздо бачена. Марамице су се квасиле у кантама за воду и тако прале очи. У томе је прошао цео дан. На нас се пуцзло али смо били заклоњини. Нааједанпут је прострујало кроз густе редове студенага; Убише нам једног друга, убише Мирка Срзентића. Уннјели су га из ходника у бруцошку салу, раскопчали и положили, Био је већ мртав. Метак је прошао I кроз срце. Настао је мучан тренутак; ово је био врхунац звјерства. Лица студенатз и студенткиња пуна огорчењи али и још веће спремности на борбу. Очи засузиле, али ни једног крика, страха и слабости, 1 [ заставу која је извјешана на прозор, 1 црна кецељт једне другарице замијенила је. ј Провели смо ноћ бдијући на ба- < рикадама и у разговору. Свјетло 1 нам је било прекинуто, као и водо- 1 вод. Но вода нам није толико ни 1 требала. ( На позив ректора неколико сту I дената је пошло да пргговара за излазак. Међутим, полиција нх г је на првом спрату дограбила и пре- г тукла. Уииверзитетске власти су иам г гарантовале излазак. а Пролазили смо кроз шпалир аге- с вата и жандарма са шлемовима. Та- 3 да је настало пробирање. Три до четирн стотине студената је затворево. Опремљеи је вови гранспорт в

Иирко Срзентиђ

Резолуција са општег студентског збора

Студенти Београдског университета окупљени на сврм редовном великом општем студентском збору, а после исцрпно изнешених свих главних питања која се дотичу студентског живота и рада, констатују следеће: а) Да је избијање другог империјалистичког рата у коме се гуше милионске масе народа Европе, имало за последицу то да се код нас осетила жива активност оних снага које, тражећи у томе излаз из своје тешке ситуације, хитају да увуку народе Југославнје у овај рат; б) Да се рушилачка активност ових ратнохушкачких елемената осстила свуда у земљи па и код нас на универзитету, и то баш у моменту када су студенти нашег Университета храбро подигли свој глас и повели борбу против овог нечовечног клања; ц) Да се у всзи са таквом ситуацијом велики део професора, којн су раније стајали на познцијама сарадње са студентима н одбрзне аутономије Универзитета, у овом моменту ставио на страну тих ратноизлзнвачких елемената, помажући и>ихооу борбу против студснтске омладине и тековина студентског покретг, и тпме дефннитивно прекииули сарадњу са студентима; д) Да за нередовно стзње које у последњс време влада на Уннверзнлету студенти нису криви већ да одгопорност за такво стање пада на једаи део професора и Универзитетских власти; е) Да, без обзира на све препреке студенти нзражавају своју жељу и спремност да наставе и даље ред и аа лашег универзптета, за боље услове живота и студирзња, зл мир и права младс генерације; У вези са оним констатацијама а у складу са студентским интересима и жељама зкциоии одбор студентских стручних удружења у име свих студената овог Универзитета упуНује Универзитетском сенату следеће захтеве: I ДЕО Ц Да се престане са гажењем

за Вишеград. Неки су протјерани у родна мјеста, а неки задржани у полнцији. Реакцкја је мислила да је овим налетом скршен студентски покрет, али се преварила. Борба је настављена. Народ нам је дао подршку, био је на нашој страни. Реакција је морала попустити, другови су враћени из логора. Рад на јединству је узео широке размјере. Успјеси су се осјетили на свим пољима нашег студентског дјелања, Значај 1 фебруара је у томе што нам је он најочитије показао шта значи јединство у борби са народним непријатељем, Касније наше акције су природан наставак првофеируарских борби за бољи н срећнији живот нас студената, омладине и народа. И данас у новонасталој ситуацији ми ћемо остатк доследни нашој досадашњој борби. Први фебруар и каснији догаНа и дали су нам за право. Остајемо вјерни омладинској и народној борби за мир, хлеб и слободу. Аутономија Универзитета и данас је у опасности и ми ћемо је бранити са још више моралне снаге и одушевљења. И досада смо побјеђнвали не само нашом заслу* гом, већ и зато што нас је народ активно помагао, па ћемо и отсада остати синови иарода, јер је то једини пут праве омладинске борбе. Живео 1 фебруар! Нека је слава другу Мирку Срз«нтићу! Странл 8

»НАШ СТУДВНТ«

ВроЈ 3