Student

Дипломци машинског отсека обавезали се да ће дати све испите на време

У ве,токој просторпји, добро заГрејаној, повијени над табацима и уџбеницима, увек са прецизним лен>нром у руци, раде дипломцн машинског отсека Техничког факултета своје дипломске пројекте. На великим столовнма беле се табаци, озбиљна лица су строго и замишљено загледана у њих. Разни технтшки инструменти смењују се са шестарима и опретно се покрећу по белом пољу, Из угла доппре потмуо глас, који као да изговара неке кхгаеске речи! Ти изрази збуњују странца, а машинац се на њих задовољно осмехује: “најобичннје формуле“. На зиду поред планова авионског мотора, пројеката разштх машнна и великн графикон. Један дппломац објашњава тај графикон: Видите, каже он, ми имамо овој актив НОО-а. Од двадесет и четири студента колико нас има, у наш актив учлањено је 21 Тако смо скоро сви запослени: имамо претставника у свакој факултетској секцији-. Поред тога, у графтгкон се убележава.ју резултати нашег стручног рада. Ми 'смо се обавезали да све иопите дајемо на време н да их припремамо озбиљно. За то код над постоји извесна норма. ПрЈгмећујем многе десетке избележене у рубрици „пспитна оцена“. На кра.ју.листе графикона, у рубрици где студенти исписују у процентима испуњеље својих стручпих порми, запажа се олмах велика' бројка: 220. Та цнфра је забележена код имена Драгутина Стојановића. најбољег сгудента у овој групн кош је све завршне исните положио са оценом десет, и на тај начин „стручну норму“ пребацио за 220%. Рад у кружокт омагућио је каже друг Стојановић- да постигнемо резултате. Већ годину и по дана наша група ради непрекидно заједно, и тек сада, кад сам вилео практичну вредност колективног рада, разумем зашто ниједна група пре пата није овако брзо и группо завршавала ■: схудије. Друг Стојановић је већ положио дипломскн изпит. п сада ради свој завршнн, дппломски пројекат. Овр је про.јвкат парце турбине, објашњава он, показујуФи свој уредно и прецвзно исцртани рад. То питање ме највише занима, и решио сам да се посветим раду на овим машинама, а у вези са тим, раду на електрификацији земље, 0 своме уопеху на стручном пољу Драгутин Стојановић нерадо говори. 0 томе нема шта да зе дрнча. То је наша основна дужност да будемо добри стручњаци. Алн бих хтео још једпом да подвучем: сваки наш одлично опремљени испит није резултат рада појединца, већ колективног рада, залагања целе групе. ПроЈекат парне турбине, као и остали дипломски пројекти студената бићв примењен, а машине створеве према пројекту, монтиране и душтене у погон. Други на ранг листи ове групе дипломаца је Мића Јовановић, који Је такође са оценом десет положио дипломски испит. Као и 12 његовнх колега, друг Јовановнћ прнма стипендију. Али, он Је примно стппендију бд Мин. привреде, и одлучио да се посвети раду на усавршавању пољотгривреднпх машина, Мој дипломскн рад је тракторски мотор. Пошто ми у земљи имамо довољне количнне мрког уг- . ља, а немамо нафте, узео сам да про- ј јектујем тракторски мотор, код кога ( ће нафта бпти замењена мрким уг- , љем. Ево видите, ако се црорачун 5 калорнја изврши... ' ј Друг Јовановић разгледа хрпу хар- е тнја испред себе. Он пажљиво посматра дуге нпзове формула и цифа- 4 ра и додаје: г То је врло изводљиво, а за наше прилике од неопходне погребе. Дппломпу Драгославу Рпстићу ( „ЕПС“-у, већ сам надимак о дре- , ђује будућн терен његовог рада. 0 Да нам наши друговн, каже < он, наши другови који су већ ди- д пломнрали нису помоглн у раду за I нас би било врло тешко, јер уопште I немамо уџбенпка на нашем језику. ј Прлнуђени омо да се служимо немачким уџбенпцима, а с обзиром на рђаво нознавање немачког језика то . претставља посебни проблем. Нај- * болнија тачка за -отуденте машинског отсека је питање уџбеника. Друговн, који су сада днпломпрали 1 објаспили су нам многе ствари и на- п правили извод, којв су летећи кру- 3 жоци искорисгили... Летећи кружоци, 1. I Па да. Ми немамо сталне кру-

жоке Удруживање зависи од пред- напредак своје земље. Њпх очекују мета ко.јв полажемо. Увек -ое удру- фабрике и електричнв централе, њих жују три-четири друга, крја полажу очекују велики задаци у испуњаваисги предмет, а чпм то положе пре- њу нашег петогодишњег плана. За лазе у другн кружок, који спрема то се озбиљно треба принремати; диследећи предмет. пломни машинског отсека дубоко су ... Из угла ноново допиру кинеоке свесни овога. Шеснаест сати дневнб речи. Без икаквог шума клизе ош- они нроводе утонули у нројекте и три врхови оловке преко хартије. Ди- уџбенике, Они су још сада испуњени пломци магшгнског отсека се 'спре- жељом да од себе дају што више, а ма.ју да ускоро напусте велику про- њихове замисли, по речима профеоосторију на Техничком факултету, и ра, погврђују внооки квалитет нашег да се заложе свом својом снагом за будућег кадра машинских инжењера.

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ИЗ МАТЕМАТИЧКОГ СЕМИНАРА На Филооофском факултету Јв обновљен математички семипар. Семинар .је за време окупације много оштећен. Потпуна обнова семинара није још довољна да семинар има предтратну вредност иако је велики број књига прпмљен од Оовјетског пооланства и Сршжо књижевне задруте. Такође је из Нематее набављено око 150 фасцикула са расправама пз ових грана математике. Велики' део књига је заостазшпгна професора Мнхајл.а Петровића. Прошле године су на сређиваљу семшнара радили професори и асистенти Филозофоког факултета, а ове године ла би се што пре средио семинар, раде под руководством професопа Пејовића, лрута Аљанчића и студенти магематике. До сада су они дали на сређивању семинара 428 радних часова што тгретстаlвља успех јер је у то време сређено 107 Фасцикула са расправа из свих грана матоматике. БОЉА ОРГ АНИЗАИИЈА РАДА БОЉИ РЕЗУЛТАТИ Као помоћ у стручном раду на извесним групама филозофског факултета потребне су научне ежокурзије те оога при улружењу постоЈи комнсија за екокурзиЈе. Она осннва фонд из кога ће помагати сиромаш-

не другове кано би они могли упео твовати у внскурбијама. На група. ма где су научнв екскурзије потребде и на којима се оне иаволе, упла* ћив<ање у фонд биће (МЗавезно, док се код нас на математичкој групи помоћ за екокурзије поставља На добр<)|Вољној бази. Будимка Милутиновић стун. математике ПРОБНИ ИСПИТ НА МАТЕМАТИЧКОЈ ГРУПИ У овојим обавезама у новом семестру студенти математике су се обавезали на нову форму стручног рала-пробнв испите. Њихов је ниљ да нрофеоори а н ми имамо преглед рада, ла би знали како да употпунимо с®оје зпан>е. То ће помоћи професорима да запаое на шта У нредавањима треба да обрате пажњу. Пробни иопити о* држаће ое при крају сваког месеца уз помоћ наставника. За фебруар предвиђени су пробни иопити за прку годину: из физике, аналитичке геометрије и алгебре, а за нругу гонину из алтебре, аналитике, диференцијалног и интеигралног рачуна. Мирослава Јотић ћ дописник I групе

ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКИ ФАКУЛТБТ

ДОБРИ НСО-ВЦИ ДОБРИ ЂАЦИ Друг Стгневић Слободан положио до октобра ово године 19 заосталих испита На исплтнма у Јануарском року, као и током ранвдих ношгга показало ое да Јв већина алсгивних чланова Народне студентоке омладине успело да положи ове исНите са добрнм резултатима. Овом Је наЈвише доогринело озбиљ-но учење по кружоцима и ппавилан раопоред воемена. Тажо Је кружок ПрокопнЈа Миленковића, ко!и броји четири члака, дао свв ишите прве годшге са нросечнк>м оценом 8,5, оотш једнога друга ко)и нијв дао ћпш Јелан иопит. Из кружока друга Иваиа Ниllнковсшг са 7 чланова, три ДРУга дала су све нспите прве годггае са прооечном оценом 9, а остали су положилш већину предметаДрут ЈБубомнр Петровнћ, студент пттмарства дргге годане, нако ради у наставној и лемонстраторској секциј|и положио Јо овв иопите из прве године са опеном 9Ј7. Друг Ћнгић МиливоЈе, активан члан фискулатурног одбора и демонстраторске сежнше ноложио ,Је завршн.и иснит са просечном оценом 8Друг Душан Милошевић, студент агрономије другог семестра, поред активног рада у НСО-у, чим је стекао право иа полагање, дао Је четири ионита еа средњом оцлном 9. Лругарице Бо>гатиноаић Милева и Ивановић Мирослава из истог кружока дале су све исшгте из прве годгше са просечном оцеком 8,5. Студенти старијих година, ко ; ч су на факултет дошли са великим бројем зассталих, неположених испита, показали су весма добре резултате. Ту треба истакнути пример доуга Станевића Слободана са нетврте године. Време окупације провео је V интернгцији, а студије започео са пет испита на ппвој години. Поред активног рада у НСО-у, он јв дао до октобра 19 испита. Потребан му је још један испит да заврши трећу годину* Љубица Данић, ст. агрономије

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАР ИЗ ФИЗИОЛОГИЈЕ 111 ГОДИНЕ На фнзиолошком институту Мвди ппшжог факултета се ралило п за лреме оемостралног распуста, Одржан Је кУРв на коме су стуленти 111 голине у виду пробних вежби и корепетиција прешли велики део испитног г{)адива. Потреба за овим курсем указала ое стога, што јо на 111 години баш из физиологије најзећи броЈ заосталих непита. За похађање курса се пријавило 40 стуиепата али број оних којн су га редовно посвћивали износио је свега 25. Међутим, резултат на испитима је показао да су редовни посетиоци сви положнли иопит, са средњом оценом 7,3. Полагало јс укупно 26 студената, положило 25, одустало 6. Кандидати су свн били организовани у кружоке. Радна днсшшлипа Је по мишљењу аоистената бнла врло добра, упркос томе што се р-ддило у хладшм просторијама. Добре резултате су постигли,

међу ос/галима, Сретен Поповић (9) и Радослав Пешић (9). Значај овог семинара је у томе што је омогућио испитним к&ндидатима да гемељито и под контролом асистената спреме кажо теориЈоки, тако и практични део физиологиЈе, те ое свело на много маллг број недовољно спремних кандидата. За уопех оеминара највише говори чишеница да је за месеп фебруар већ почео новн ку"рс истог карактера, који обрађује физиологију пентралног нервног система. Посебно треба нстаћи пожртвовано залагање наставннка к.УРса, аоистената Др. Александра Вукановнћа који је одржао 10 предавања из области физнолошке хемије, као и Др. АнастаснЈевћа-Бату оа 15 пре лавања нз електрофизиологпје и централног нервног система. Они су у велпкој мери допринели решавању нашег проблема: полагања зао, сталих испита. Тома Страсер, 111 гедина

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

ДО ОДЛАСКА НА ПРУГУ ДАЋЕМО 3153 ИСПИТА На Економском факултету стручну анкету о полагању испита испунило је ло сада 594 спудената, На I годпни анкету је испунило 344 студената. Они су се обавезали да ће до одласка на другу дати 1.509 иопита. 193 сгудената II године обавезло

св да у туну положи 1013 пспита, а 34 студената Ш семестра од 450 заостолих иоптгга обавеолп су се да положе 418. На 111 и IV годиии учешће је 6ило слабо. Н& Ш голпии анкету је иепунило 12 етудената а на IV свет 9. Анкету су нспунили они ретки студенти • који на тим годинама стално посећују. предавања.

ТАКМИЧЕЊЕ ЗА ПОЕНЕ

Јвдан од главних недостатака такмичења у прошлој години био је недостатак такмичарских облика и норми. Многи наши одговорни другови су решавали то питање, али бев већег успеха. Међупш, земља се («бнавља, у фабрикама су уведене норме и сваки рад је био прорачунат тачно колико је времена потребно за њега. Најзад се и код нас на Универзитету појавила нова форма такмичења за поене, која обећава да ће дати боље резултатв. За свалби предмет ана се коли.ко просечно је потребно да св спреми. За сваких 10 сати учења следи један поен. Тако је за математику, као један од најтежих предмета на првој годиии технике одређено 40 поена. Затим лолази напртна геомзтрија са 6 и техничко цртање са 2 поена итд. За одређивањв норми за старије године коисултовани оу другови који су те предмете положили и према датим нормама за предмете из ирвих двеју година. Тако је на пр. за неке лакшз пројекте одређеи 1,5 пое« (док има предмета са 30,90 поена, као што су парне машине и термодинамика). Тако ће св зпати колико треба је-

дан студент да постнгне за годину дана, а бићо повучена разлика између лакш. тежих предмета. Биће довољан „здан поглед на такмнчарску табелу и одмах ће се видети како стоји година, појединац и грула. Досадашње такмичење по броју испита није узимало у обзир тежину и озбиљност појединих предмзта. Ако студент падне, не добије ни један поен, јер на псновно спремање предмета мора утрошнти поновно исто толико времена као и први пут, Недостатак овог облика такмичења за Сада је у томе што он обухвата само број положених испита а не и постигнуту оцену, Ово .је разумљнво када се узме у обзир да је у задње доба на Техничком факултету било до-ста другова палих на шпнтима. Поред тога одлазак на пругу уско је везан са бројем положених испита, а и њиховим квалитетом. . Још један недостатак овог метода је у томе, што се није успело нормирати рад по секцијама и осталнм комисијама, али ипак главни део задатка је решен и наш лист ће на својим страницама поклонпти велику пажњу такмичењу. његовим услесима и недостаиима. Б. Ввзилић/ ст. техн.

И АРХИТЕКТОНЦИ ЂЕ УЧЕСТВОВАТИ У КОНКУРСУ ЗА ИЗРАДУ ИДЕЈНИХ СКИЦА ЗГРАДЕ ЦК КПЈ И НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФНРЈ Расшгзни конкурс за идејнв скице ЦК КПЈ и Народне окупштине пристуlиача)Н јв сжж. Али нри(ро,дно је, да је он највишв зажнтере-оошао архитвкте, а нарочито студенте архитвктуре по.пгма се дала прилика да учествују у разрађиlван>у идејних окица за тажо два вначајна пројектаКако је пројектантоко решењв сложено а тако псто и урбаиистичт кажо јв важан значај самих објвката, приступило ое разраКивању онице у групама. У једној таквој гругпи, у сарадњи са инжепње<рима и умегпшпима, налави се и шеет студеиата архитекту.ре 111 и IV године са сво.гнм наставком Петром Анагноотшом. Пошто је рок конкурса продужен, на иницијативу огуденагга архтггектгре оснива св још једалг кружрк- Засада ое пријавило 20 студепата са 11, 111 и IV године. Истовромвпо лгж ое ова грллга ожунљала, пошгудио је студеннтима свогу сарадњу г. профеоор Богдан Несторовић. Оа,мlи студотти потстакнути овим приме.пом решили су да замоле за савадњу још. неке профеооре и аоистенте. Тажо ће у најокоријем нремежу почети рад кружок ,који ћв с јеДнв стране располалати знањвм, рутином, искуством стеченим дугогодишњом праксом лрофесора архитеастуре а с друте стране кружок ће бкти оовежен маштом и инвенцијом, идепгопгћу (сво.јственом младима) народних студената, будућих архитеката. Збот обтгмпости овај ће кружок вероватно бити полвљегн у две или вишв група које ће координирати овој рад. Важност рада ових група бићв велика пе само због обраћивања. ввћ и збаг сародњв прскћесора и студената.

ДоВас аз Сарајева

Сви студенти из Сароајево узеће учешћа у градњи Омладинске пруге

2 фебруара одржан је састанак г актива НСО-а Медицинског факул, ■ тета у Сарајеву, који ,је дао реше_ ња на многобројна питања, како организациона, тако и за остале I дјелокруге рада. Да би сам рад и_ мао успјеха, а сваки члан НСО-а • учествовао у њему, створен је план ■ рада за мјесец фебруар, који обу[ хвата све секторе рада. У фебруару ће се одржати вратки курс’ иа хемије, 3 предавања (стручна и друштвено научна), једно литерарно вече, увести најзад потпуну евиденцију; статистику чланова НСО-а итд. Основан је дебатни клуб, отворена читаоница и учноница, почело се са стварањем библиотека НСО-е. Актив је подељен у 6 група и истовремено акламацијом изабрано рувоводство група. Читав актив је једнодушно дао обавезу стопроцентно, учешће сту.цената медицине на изградљи пруге Шамац Саршево. Унутар саме ор_ ганизације на овом састанку је извршено чишћење и новим начином рада учвршћење организације НСО-а. Састанку }е присуствоваа друг Џевад Миџић, члан Земаљског одбора Народне омладине Босне и Херцеговине. По питању чишћења организације, другови су износили стварне чињенице, о раду, понашању, животу & деловању ненародних сту-. дената. Из организације су искључени Саша Васиљевић, Антон Карабајић, Сабина Карабајић, Фуада Сендић, Муриза Ибрахимовић и Адолф Мадеовић. Актив НСО-а избацио их је као штетне по организацију НСО-а, истодобно наглашавајући да су задоцњели људи. људи који не могу или неће да схвате данашњицу, улогу народног студента данас пре_ ма народу, државн, знању. Људи који НСО сматрају као нешто обично, глупо, досадно, заборављајући колико је пало хероја и незаборавних другова који дадоше своје животе за данашњи слободни живот омладине. Треба истаћи лош гтримео Саше Васиљевића демонстратора којилаже обмањујући руководство НСО-а а своју демонстраторску дужност слабо врши не показујући својим друговима и ако добро зна анато-

мију, не чува ни мало народну имовину. Сличан н>ему је Карабајић Антон. Он вели: »Рад кроз кружоке не ваља, и само штети студентима«. Овој оеченици није потребан коментар. Даље он говори да није потребно идејно теоретско васпитање студената. Он је дошао само да учи како то он каже. То је тачно да није само он. него смо и сви ми дошли на факултет да учимо и то је наш ПРви и најважнији задатак, али уз то треба да се уздижемо и идејнополитички, јер нашој заједници ни. су потребни стручњаци без изграђе-ног политнчко-научно друштвеног става. Пошто је изнешен противнародни став ових студената актив је поздравио њихово удаљење са факултета. Након тога узео је реч друг Џевад Миџић, који је у свом говору истакао дужности данашњег студента, истакао да само јединствени" у своме раду студенти могу постићи успех, да одлазак и испуњење дате обавезе актива НСО-а Медицинског факултета на Омладинску пругу Шамац Сарајево је истовремено и обавеза иа време дати испите. што интензивније и марљивије учити! На овом састанку, на предлог свих чланова НСО-а примљен је у агитацију НСО-а друг Душан Милосављевић, који је својим радом и понашањем то потпуно заслужио. Резултат овог састанка се већ види. Задаци се сви извршавају, стручна секција под руководством друга Салатића израћује скрипте. Народна студентска омладина Медицинског факултета у Сарајеву својим радом и делом ће оправдати поверење народних власти. специјално народа Босие и Херцегозине. да савесним учењем и правилним васпитањем што пре и на време се стручно оспособи и као таква уће и учествује у привредном и друштвеном развитку наше домовине. Светозар Ристић, ' студ. медицине Ј л

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ