Student

Отпочела је са радом менза у дому студенткиња

Гоаану дггнlа по отварању Д<»ма студенткиња основала је и отпочела са радсш мелза ко.ја ће, за сада моћш да хражи 130 студонтшња које живе у Дому и још око 30 стуленткип&а које станују у приватним стапови.ма у близини ДомаНепосредно после отварања Дома, управа је имала у плану отварање мензе али при томе се појавило доста тешкоћа материјалпе пргероде које ое штеу могле одмах рвшигги. 'После подмирења најнужнших потреОа Домо, моменталие материјалне могућ.ности ннсу дозвол>а.вале и отварање мензе. Тако су се студ,нткиње које су отановале у Лому храдиле у Дому студоната „Иво Лола Рибар“. Међути/м, почетиом ове пгколоке године, Вкономсжи одбор Уииверзитетакоглод6Сlра НОО-а, иа првдлог управе Дома, издечтвовао Је код наролдагатиштги кредит од 894.000 дген. за попрдвку зграде, набавку намешта'а и претходиог итгвентпЈра за отвараље меетзе- Доби;а.њвм кредата решено ,Је најтеже питаг&е у вези отварања мензе пптање новиа. Управа До<ма, уз велику помоћ на,пгпх народних власти, које су одобрава-гућн крсдит од 894-000 диш- омогућавале набавку оввга што је било тражчно, свеетрану подршку Економоког одбора Унlпвврзlитета и пуну сарадњу осталих мензи, а нарочито мепзе Дома студената ,Лlво Лола Рибар - ' успела 1е да почетком овог гемвстра отвори метгзу V Дому. < 11 о м. поводом отварања меизе, одржана је у Дому студенткиња мала овечаност. У укусно намештеној трпезариЈи менза је свечано отворена у присуству двтегата Мин- иросвете Орбије. чланова Вкочомсжог олбора Универзитета. упра.вника Дома студеиата ..Иво Лола Рнбар“ и Управе Дома студеиткиња. Отуденткиње, су поздпавили упвшвника Дома стулвагткшва другарицу Ану Звбић, и уттравшгка Тома студвната Сто:ил>ковића. Пошто ! е м.инутом ћутања одата пошта студвнтима палчгм у Н0 борби. делегат Мигеистарства ппосвете Орби ! е мкратко се напора колг су уложени дхж се дошло до отварањз ове мензв. изнео 1е студвнткин-ама све оно пгто наше народне власти и стмдентс.ка рргашгзапиЈа. отвара.јућ|И пм на »поволптше лтлове за рал. ол њих опекугу. Отварање ове манзе претставња V раду нашег Економоксг одбора још Један вел.ики уопех, постигнут уз на ш.отпушгЈу матвршалну ш>моћ и разумевање ко-Је су показале на.ше на.ролне влаети. Отварањвм мензе студвџтнињама Је дневно утнтећвно по 2 —3 часа. коЈе су време оне до оада троптиле одлазећи V мвизу ван Дома. Економскп одбор, наше народне властн и У пра.ва Дома с правом счеку.ју од студе-пткиња коЈе станују у Дому да њихопп напори и резултати у учвњу и давању геопита буду спазмепгеи напоргема уложеним да би се у Дому студонткггња створнли за.нста повољгеи услови за радК. Д

Избегнимо немарност при подизању помоћи од Потпорног удружења

Из досадашњег рада Потпорног су на време подигли помоћ; као на удружења покаЗало се да многи дру- пр. нисмо знали да нам је пом гови не поднжу на време додељене одобрена, ннко нас није обавесшо им помоћи. Тиме они губе за неко- и сл. лико дана храну у студентскнм мен- Све помоћи, бнло у храни, било у зама, а економским секцијама фа- новцу, додељиваће Потпорно удрукултета и Потпорног удружења ства- жсњз преко еколомских зекција иа рају непотребан застој V раду. Да се факултетима. То долељивање боиова то убудуће не бн дешазало, другови и новца почеће 25-ог V месецу и тратреба да се држе следећих упут- јаће до 1-ог илућег месеца. Дпугови, схава; који зато време не полнгну золељеМолбе писане на за то одређеним цс помоћ губе право на пету. У коформуларима, достављаће друговн за лико су постојали оправдани разлбсваки месец економским секцијама *зи, као на пр, болест, путовање исл свог факултета најдаље до 15-ог у да се помоћ није могла у том року мезецу. Формуларе ће добнти V еко- полигнути, лозво.тпће се потизање нсмским секииlама свог факудтета. помоћн најдаље до 5-ог ндућег меМолбс поднешене после 15-ог неће сеца у економскнм еекиијама фасе узимати у обзнр, јер се износ култета. После тога оока помоћ се помоћи додељује према потражпва- неће излавати. њу које произилази нз молби подне- Ако се друговн 6уду прилржавали тих до 15-ог у меседу. предњих упутстава неће се догаћаБкономске секције факултета из- ти дг. узалулио долазе са својих фанеће на вплном месту спизак друго- култета у Потпорно удружење. јер ва којима је помоћ одобрена и V ком тиме губе време и ометају рад Удруизносу, најка.сније ло 24-ог у месецу. жења, а олакшаће посао својим екоТиме ће се немарним друговнма оду- номским декцијама и Потпорном узети тобожњи разлози због којих ни- дружењу.

Због чега запиње општи студентски преглед

Општи студентски прегпед се наставља, а њиме и мкоги кедостаци који се вуку још од самог почетка првгледа. Дисциплика, тачкост и савесност са стране другова, које су једино у стању да рсдикално и зауеек ликвидирају све постојеће недостзтке и укпоне њиховв последице, још увек недостају. Већ је толико пута нагпашено да сваки недоп'злн другова који су одређени за прегпед значи неискОЈЖшћаеаље исто толиног броја снимака, значи свесно или кегвесно упропашћавање маторнјала који смо великим напооимз добили. Прва три дана прегпеда улропашћено је око 45 снимака, јер медицинари нксу дсшли у одређеком броју Све дотле док студенти не буду осећали да је материјал који нзм је стављен на распсложење општекародка ссојина и да смо цужни чувати га нао таквог, неће се избећи такве штете. Основни узрок запињања у нормалком одвијању прегледа пежи баш ту, у нетачном долажењу на снимање. Када то буде испразљено, сви ситнији недостаци нестаће сами по себи. Мооамо признати да због тога скосе добар део одгоЕОрности и руководиоци здравствене секције по фзкултвтима. Обавезе које су они примили на себе добрим делом нису испун+lпи. Тако на пр. руководиоц здрзвствене секције Екочо*мгког није успео да доведе на преглед ни 50 другова, ма да му је само толико бипо одређено и на толико се обавезао. То значи недочољно агнажовање од стране здравствеке сеицијв тог факултета, то значи да они нису успепи уверити другове у важност и потребу тог преглела. су то учинили другози из здрзвствених сенција Техничког и Агрономског Ланултета Подвућићвмо још »едком да је преглед за све г**'»гоое без разпике. а другови ноји из бипо нојих разлога не допазе онда к?га им је то одређено, неће имати прилике да дођу онда када се то њима ивиди. Треба указати на још једну чињеницу која чини да наш преглед губи од оне в'жности и користи које смо предвидели започевши га. Већ смо истакли нопико ,’в важко пронаћи другозе који до сада нису били инфицнрани туберкулззним бацилом и взкционисати БЦГ-взкцином. Од тих се људи пифепују касније туберкупозни бопесници, а взкцином ми их отимамо од те бопести. Но. неки наши другози то неће да схвате, или С У схватипи врло неозбиљно. Чудко је да треба убеђивати и нагонарати студенте да се од туберкупозе. А то се може учинити без много муке. Довољно Је да сваки, који се упути, прими манту-оеакцију, и да други дан поспе тога сигурно доће да му се реакција прочита и по потреби дзде БЦГ-взкцина, а не као до сада да поједини другови беже и желе да преваре пекаре. Тиме у првом реду накосе штету себи, а затим и зајвдници, удружењу чијој' здравственој контроли измичу. другова у првом реду, залагање Здравствених секциЈа фанултета и помоћ факуптетских оаганизација НСО-а, !едино могу учнкити да се потпуно и одједном ликвидирају поменути недостатци и Д® иам преглед пружи оно што му је и намвњеко. В. Вукман, ст. медишше

Доба маг-ал

Маг-Ал: магнечлум алуминиум карактерншу ново доба у техниц?!. Поставља се питзље да ли је до<sа лаких метала ипак успело да потисне епоху тешких метала (мпоги знани показују га алуминијум п магнезиум во-ле техпику у једно ново доба). Конструкнпја машипа из лакпх метала је много лопринела технпчком напретку. Лаки металн су 2 —3 пута лакши од гвожђа. Из готппе у голину њнховом применом повећава ее брзнна саобраћајних средстава. Освајање простора није впше ствар будућности. Први опити са алуминиумом датнрају од пре 120 годнпа. Хемичару Фрндриху Велеру је 1827 године успело да произвеле први алуминиум. Још 1850 год. цена 1 кгр. алумннпума кретала се о*ко 100.000 дннара, 1888 око 40 днн., а тек после 1900 голине алумннн.јум почпње да се нроизводи у великим количииама, и олмпх наилази на врло велику примену у техшши. Тешкоћа у употреби алуминијума била је исппва збо-г његове велике мекоће. После дугогодишњег испитивања уопели су научници ла га произведу V облику дуралуминијума-легуре која је имала чврстину тако да је одговарала техничкој прнмени Производн>а алуминијума повеlћана јв нарочиго у оним земљама у којим. -зу залихе гвожћа и осталнх метала биле ограшгчепе. Французи су алуминијум почели произволити из руде боксита, која је добила име по малом француском селу, где је први пут пронаћен Дуго времена су Французи госполарнли тржиштем боксита. То јв тоајало ове док низу откривене области богате бокситом у Југославији. Маћарској н Грчкој. Тржиште ита.тнјанских резерви боксита се налазило дуго времена у области Поле V Истри и V области Бапи-а. Произволња алуминијума се у току десет годипа ол 1229 до 1939 попела са 1.9 милиона тона на 3.7 милиопа тона. По овоме се вили колико је повећана тпотреба алхминиЈУМЗ V ННЛУСТРИIИ. Продукиија бокзита V Европи 1938 године лата је следећим прегледом:

Југсктвпја, иако је зауаимала друго место, ову рулу није у целости прераНивала у земл>и, док је Немачка која ,је имала најмав>е боксита производила највнше алуминијума, Немачка јв увела 1«37 године 1.3 милиона тона боксита углавном из Мађарске. Југославнјв и Француске. Поред боксита. за производњу алуминијума ваокан 1в елеменат криОДИТ. којн са извесним долапима сдужи као едектролит За добнјање криолита посодуЈе Гренланд потпуни моиопол проичводњу адумичпјума потребна је и влектрична енепгија. За једну тону алуминијума угроши се 23.000 киловата. По гоме се види да је сама рентабилност производа условљена пеиом електпичне енергије Примена алуминијума у технипи Јв многострана. Развојем вазлухопловотва алумннијум је позтао у аеронаутипи један ол важних метала У аутомобилзкој индустрији од разних алуминијумових лег\ т оа се; многи делови, почев ол каросепије па ове ло мотора. Применом алумииијума и његових легура. постигнута је већа брзина возила за 15% —20%. У новије доба употребл>ава се алуминијум у грађевинарству за израду зрата и ограда код ствпеништа Исто тако и у електро-техиици игпа алуминијум важну улогу замењујући бакар. » Према подацима из 1938 године алуминијум је \ т потреб.д>ен V техннпи V слелећим пропентима:

У кп н о: јоо% По свему се вили ла је алуминнјум постао јелан од незаменљивих метала у техници.

•Још лакши од алуминијума магнезијум је заузео видно место у групи лаких метала Пн је пронађен још 1856 годнне. еле«тролизом из магнезијум хлорнла, а крајем XIX века магнезијум почиње индустријски да се произволи. ?Iанас се магнезијум највише произполи из руле магнезита. Најбогатије области магнезитом су Аустрија, Чехословачка и

Грчка. Светска производња магнезита 1937 године приказана је у следећој табели:

Магнезијум продире све више у све области технике. Због његове миотостране примене, потражња магнезијума постаје све већа. Конструктори аероплана и аттомобнла видели су у магнезијуму метал, који потпуно може да одговори место других метала. У индустрији мотора магнезијум се употребљава за израду почев од најмањпх помоћнпх мотора за велозипеле па све до најпећнх авнонских Дтаел мотора. Он јр основни метал у инлустриш немачкпх аутомобила „Фолксаген“ Његове примене видимо Како V индустрији машина за разне фабрпке. тако и у електро-техниии, оптшш и прецизно.l механици. Захваљујући њему технпчари су успели да регае најтежп задатак који је постављен пред њпх свестп на минимум непотребно оптерећење нарочито код аероплана и аутомобила. Приказаћемо једним примером резултато који.су постигнути. У изра-

Михаил Златогоров

ди аутомобила радио дтанипа чија јр каросерија била до тала од гвожђа, постигнуто је олакшање возила у тежини од 2.600 кгр. За такав аутомобил са гвозденом каоосери : ом био је поребан мотор од 90 —95 КС. За аутомобил са каросеријом од легуре магнезпјума довољан 1е мотоо од 60 КС„ Једно такво возило постиже огромну уштеду у потонском материјалу и гумама. Лаки метали однели су потпуну победу на технинком пољт Они су у потпуногги успели да потнсну тешке метале у многим гранама технике. Данас их видимо примењене у свакој грани технике. оне исте лаке метале којн су пре непуних 100 година стајали баснословне суме, оне исте метале који су ло скора били употребљавани само V фотографији или томе олинно. Тако ';лази техника у ново доба свога развитка. Наука корача гигантским коранима напред. По једној старој пословици нашу кулгуру су изградили метали, угаљ и ралум Техника поседује то све. Пурешевић Добросав 1 студ. хехнике

Стаљински стипендисти

У августу ове године делегаЦија совјетских студената ишла /е у Праг на Међуиародни студентски конгрес. Један од учесника делегаци. је. совјетски студент Петровски, имао је следеНи разговор са студентом Норвежанином. Петровски Је испричао Норвежанину да он има стипендију, која носи име друга Стаљина 700 рубаља месечно. О! у скликнуо је Норвежанин. Стгљинска стипендија. Мо. ра да сте ви » еундеркинд«. Нисам одговорио /е совјет . ски делегат. У нашем институту исту стипенди.ју добија још нет студената, а у цело / земљи има не. колико хиљадз стаљинских стипсндиста. И то уопште нису »вундеркинди« негс обични студенти. који имају из свих предмета одличне оцене. Наравно, то /е било скромно речено Почасну Стаљинску стипечдију у совјетским вишим школама додељују не само за одлично уче. н>е, већ и за стваралачко продубљивање науке Али ми желимо да за.*ележимо овдс нешто друго. За руског младића Петровског /е додељивање високе и почасне sтипенлије обична појава у совјетском животу, а за његовог норвсшког колегу то /е сензаиија, догађа ; Једно од највећих постнгнућа Октобапске револуииlе /е то, да ,/е она отворила свој совјетској омтадини, без разлике. пут ка образовзњу. Совјетска влап не само ла је прогласила право на образовање за народ и његиву омладнну. него /е и обезбедила све услове за то да се тим правом мпже кппчстити. У совјетској земљи има сада више од 650 хиљада студената више него у свим земљама Евроне заједно. Свим студентима /е омогућено да живе у угодним домовима нг ч институтима И сви они који добро уче добијају државне стипендијр Сем обичних стипенди ја које добијају студенти који добро уче, -за најобдарсније су установљеие стипенди'е које носе имена чувених научника писаца музичара. сликаоа итд Тако&на пример. најбољи студенти техничких виших школа добијају стипендије које носе име Њутна. Ломоносова Менделејева, Жуковског. Циолковског. Будући лингвисти. књижевни стручњачи добијају стипсн чије које носе име Г орког, Чехова За ученике кон. зерваториума су> устаиовљене стчпендије ко]е носе и.ме Чајковског, а за студенте умртничких акаде. мија Р/епина итд. ✓ Постоје стипеидије које носе имена истакнугих' совЈетских државних руководилаца: Калињина, Молотова. Ворошилова. Највиша и на!гочаснија стипсндија за студенте СССР /е стипендија која иоси име Стаљина. Она се додељује одлуком научног савета Више школе наlдостојниlим студентима. Да се улознамо поближе са некима од стаљинских стипендисга. Узећемо троје стипен писта из три различите московске високе школе.

Ево Леонида Филипова. Он је на петој години радио.техничког Факултета Московског енергетског института који носи име Молотова. Филипов /е проналазач. Све сло. бодгго време он проводи у лабопаториуму. Оно што научи из кљига он тежи да примени одмах у пракси. Леонида Филипова иарочито интересују проблеми телевизије У боји. Рад на проналасцима не смета му да одлично учи и на вреке полаже све испите. На другом крају Москве налази се Пољопривредне академије ко. ; а носи име Тимирјазева. МеНу студентима Академије истиче се студенткиња Галина Нељубова. Она /е Стаљински стипендиста. Галина Нељубова се, као и Леонид Филипов, даноси науком. Али она нема посла са машинама и впаратима Њена специјалност /е агрохемија. Галича Нељубова проучава разие врсте земљишта и ћубрива. пади повећања жетвеног приноса са сељачких поља. Из свих предмета студент Нељубова има оцену »одлично«. Трећи студент стаљински сти. пендиста. о коме хоћемо да испричамо, учи у Москпвском универзитету Ломоносова на Правном Факултету. Његово презиме /е Ла« мов. У рату је он изгубио шаке обалве руке и скопо сасвим вид (само /едно око му је сачувало десет процената вида). Другога би тако тешки ударии судбине скрхали . Ади совјетски људи имају јак дух. Није никакво чудо да ји једач од напионалних хероја савремене Русије, чувенн пи. гац Николај Островски, иак о слеп и парализован; створио сво/у позиату књигу »Како се калио челик« Ппимер Островског на^ахнуо /е много младих људи инвалида Отачбинског рата. који са успехом уче у вишим школама и раде у ппепч^Кцма. Студент Ламов се колосалнии напрезањем воље и енергије истакао као Iедан од најбољих студената иа сво/о/ години. Он са успехом полаже испите из свих предмета. Држава води посебну бригу о студенту-инвадиду. Не само да му је додељен одличан стан већ је - - ње. га човек који му помаже при учењу, читагући му наглас књиге * уцбенике Додељен му /е специјалан човек који га пази. И Ламов прави сваког месеца све веће успе. хе у учењу. Такви су троге стаљинских стипендиста најбољи претставници совјетских студената огромне арми/е младића и девојака, који на стаЈ?ање своје домовине одговарају о дличним учењем и теже да донесу својој земљи што /е могуће више корнсги. Превод с руског: , Ђукановић —Жухина

НАРOДНИ СТУДЕ.НТ

СТРАПЛ 5

Француока 693.700 Л". ■Тугославија 404.600 т. Мађарска 390 000 Т. Италија 382 700 Т. ■Г рчка 160 000 т. Немачка 19.400 Т.

Транспоотна средства (лувоземна и волена) 20% Вазлухоплов:гво 20% Електротехника 15% ГраНевинарство •* "% индустрија 10% Остало 25%

Ау:трија 3,572.670 Т. САД 1,641.742 т. Чехословачка 1,352.663 Т. Грчка 1,050.624 Т. Канада 322.137 Т. Индија 29б 500 Т.