Student

ИЗБОРИ ЗА ОРГАНЕ НАРОДНОГ ФРОНТА СРБИЈЕ

Ол 23 фебруаоа обављају се избори за органс Народног фронта Срби. Је. Широм иеле Народне Репу_ блике Србије одожавају се поедизбооне конференције на којима се чланови Фронта упознавају са уопесима и задацима који стоје пред члановима Народног фронта, као и са техником гласања. На овим конференцијама фронтовци кандидују најбоље активисте Фронта. бирају оне који су то заслужили сво.јим самопрегорним оа_ дом V периоду обнове и изградње земље. кандидују и бираГу оне активисте. који су се досала показали најпризрженији Народном ф-ронгу и интересима народа. Избори за органе Народног фрон. та имају. несумњиво. велики значаЈ. због чега Су заталасали и изl- велику активност код свих фрснтоваца. Ови демократски избори донеће радном наооду Још један велики успех: што су људи које народ бира, испообани и проверени кроз разне радне акције и задатке, које је Народни фронт поставио пред све нас, и управо ће само такви активисти заслужити поверење народа. У исто време. елиминишу се сви они који ни_ су допринсли испуњењу задатака Народног Фронта. отстрањују се та_ кви људи. који су се показали лабави на раду и V испуњењу других гоаћзнских дужности. Наш Универзитет је у Јеку предизбооне кампање. На свим Факултетима нашег Унивеозитета одржане су предизборне конференције на којима Је Народиа студентска омлад!ина упозната са значајем избора за органе Народног фронта, Оз успесима Народног фронта каобор. бене снаге за воеме ослободилачкс борбе, јединственог и чвосто збиЈедног V периоду обнове и изградње земље. Са многнх факултета по_ слати су телеграми Извршном одбору Народног фронта Србије. у којима се Народна студентска омладина обавезу>е да ће V избооима пружити пун Удео у бирању поетставника који ће бити доследни политиии Иародног фронта. Наоодна студентска омладина жи. во учествује у предизборној кампањи и агитацнЈи за изборе извршних органа Народнога фронта, она помаже и објашњава на конференцијама значај ових демократ-

Шглеlра*лл упукен п&р&уииџ ВиКјка ЈлуниЖа шА&ум 4 Иу&оке с*мрти

Народна студентска омладина Беогоадског универзитета изјављује Вам искрено саучешће поводом злочиначког убиства ДРУга Вицка од стране четничких банлита. које штите англо-америчке окупационе власти. Јуначка смрт Друга Вицка Глунчића даје нам пример како треба волети и служити народу и отзџбини. Наоодна студентска омлалина ‘ Беотрадског универзитета

ских избора. Свесна значаја ових избора, Народна студентска омладина ће извршити своју граћанску дужност тиме што неће бити ни Једног студента који нећс гласати за оне кандидате коЈи заиста ззслужуЈу да буду биоани и који ће доследно спроводити линију Наоодног фронта. Очеличен током славног Ослобо. дилачког рата Народни фронт са својии масовним организацнјама: Је. линствении синдикатима. Антифа. шистичкнм фронтом жена. омладин. еком организацијом, ланас показује јединственост снаге и акције. способност да само он може да се поими тешких залатака индустпиЈализациЈе и Слектрификације зеи-

ље V петогодишњем поивредном плану. Постојање те моћне снаге Народног фронта даје нам гаранцију да ће наша иаоодна власт кроз Наоодии фронт успети ла оствари све оке задатке. које је себи поста_ вила у петогодишњем привредном плану како би омогућила бољи и срећнији живот својим народима. Зато ће сви радни људи. сви искрени родољуби, уверивши се Да је Народни фронт, фронт рада и бла_ гостање, фронт јединства и ствара. ња, учинити ла и ови демократски избори 6уду манифестација јелинства. воље и истрајности у испуњењу свих оних задатака које треба наши народи да изврше у петогодишњем привредном плану.

Привредне мере владе ФНРЈ

У почетку свога предавања Д-р Гершковић је наглаеио велику улогу коју одиграва и коју ће даље и. мати наш државни сектор на кога се. уз помоћ задружног сектора. о. слања наша држава. Подвлачећи разлику овог сектора од оног државног каквор смо имали у старој Југославији, нагласио Је важност мера које је Влада ФНРЈ до сада предузела као ОЈачање тога сектора. Указао је На нужност и даљег доношења привредних мера ради огклањања свих препоека које сто_ је на путм пазвитка овог сектора који већ сада има социјалистички карактер. Д-р Гершковић се нарочито Осврнуо на питање акумулације истичући да Је то Једно од основних питања сваке привреде. због чега му наша Влада поклања наЈвећу пажњу и због чега Је упо. следње време донесен низ уредаба: Уоедбе Савезне владе о јединственим ценама, о утврћивагђм и расподвлв добит, о трошковима управе и продаје итл. У овом свом излагању дуже се задржао на питању структуре цена. истичући да без познавања овог питања нема правилног разумева. ња свих ових поиврелних меоа које предузима Влада ФНРЈ. Такође је подвукао да планирање акумулапије и планиоање "еиа не значи укидање индивидуалности наших дожавних привоедних прелузећа. Напротвгв, иотакао јо да је нашим новим финансиским и Vредбама !ош више појачана њихова индивидуалност. Овде је нарочито истакао суштинску разликм наше акумулације од оне у бившој Југославији. која је била капита. листичка и V крајњој линији служила за поробљавање наших радних маса Указао је на пут којим се наш поивоедни систем развија и води V правцу изградње социјализма: пут лруштвене. тј. социјалистичке акумулације, коЈа 1е једино могућа путем планирања. насупрот капиталистичкој стихији и анаохији где се на једној страни налазе милионске масе експлоатисаних. а на друго.ј шака капиталиста. Освоћући се на питање плана као

Предаваље Д-ра Л. ГЕРШКОВИЋА на Правном факултету

јединог начина за оствареше ове друштвене акумулације, Д-р Гершковић је истакао да се досадашња пракса на нашем државном сек_ тору углавном плански одвијала и ла Влада воши све поипоеме на_ шим петогодишњим планом за разви Јање свих друштвених сна-га и стварања бол>их услова живота, Овде наше масе очекују велики задаци које ће наши народи, вођени једном правилном политиком, успети да савладају. Пошто је оцртао у основним по_ тезима задатке нашег петогодишњег плана чињ доношење ускоро поетстоји. Д-р Гершковић се на крају осврнуо на оне који неће да схвате велике промене V нашем друштвеном жизоту и понаособ V економској стоуктуои нашег друштвеног живота. Он је казао да они не веоују V остваоење ових меоа, јео не схватају револуционарне промене као резултат Народно-ослббоди. лачке борбе. и најзад. иеће да схвате јео су непријатељи наших наоода. који би. везани својим класним позицијама, хтели да вуку на_ ше наооде назад V беду и сиоомаштво, насупрот њиховој стваралачкој снази. Њихов циљ је да сеју Иеповеоење н тиме обесхрабрују што су они и пое. на другим секторима покушавали. Задатак 1 е свих ачц.'-'- . .1 очих који би хтели да унесу панику и пометњу V наше стваоалачке ра_ дне масе. На крају предавања Д-р Гершко. вић је указао на потребу проучавања свих привоедних меоа које доноси наша Влада. да би се могла схватити наша поивредна политикз и уопште темпо развитка економскодруштвених односа V нашој РепУблиии. Поедавање друга Д-оа Гершковића .изложено на врло приступачан начин. које |е обухватило низ данас интересантних питања са подручја наше привредне политике. поаћено је са великом пажњом. Тоеба учинити све да се насгави са оваквим предавањнма. која би нама студентима много користила. Милинко Стојановић, ст. поава

Четворогодншњица ЕПОН-а 23-11-1943 23-П-1947

ЕПОН ПОЗИВА ГРЧКУ ОМЛАДИНУ ДА НАСТАВИ СА ЈОШ ВЕЋИМ ЕЛАНОМ БОРБУ ЗА СЛОБОДУ ГРЧКЕ

Поводом четворогодишњице од оснивања ЕПОН-а. Централно веће ЕПОН-а упутило је следећи проглас грчкој омладини. >Двадесет трећег фебруара навршила се четврта година борби и рала ЕПОН-а за нашу вољену отаџбину Грчку. Какав је био биланс рада ЕПОН-а у овим годинама? ЕПОН је пое свега створио грчкоме народу нову омладину. То је нова. млада генерација нашег вре_ мена. рођена и васпитана у вели_ ком ослободилачком рату. овСнчана лаворикама најчаснијег отпора, наоружана победоносним демократ. (жим вдсалима. -•• • Затим се V прогласу говори да упркос терору, клеветама и суђењу ЕПОН-у са стране монархофашистичког режима, како 6и ра, стурили и онемогућили напредпу омладину грчког народа у борби за права и демократизаиију своје земље, омладинци и омладинке Грчке, наоружани искуствима из времена влеиког ослободилачког пата и садзшње дрУге. енглеске окупације, настављају огорченије борбу за слободу грчког народа, за обнору. напредак и културу. »Омладишги и омладанке Грчке! Пружите једни другима руке за спас отаџбине. Уједнните се да би се угушио пламен граћанског рата и почела обнова, живот Грчке. Збоатимитс 'се да би изградили нову будућност која вам припада, своју будућност коју данас угрожава братоубилачко крвопролиће будућност радосног рада. несметаног оазвитка просвете и кудтуре у условима мирног развоја. Прослављамо народно дело са неисцрпном демократском вером и непобедивим еланом. Напред за срећу омладине и отаџбине! Заштититв и јачајте своју славом овенчану организацију ЕПОН. одолевајте тешким прогонима и по х бећујте тбшка искушења са безгоаничним одушевљбњем епоноваца. Помогннгв својој херојској браћи по затворима и V изгнанству. Заттшите омладииу Грчкв од о. пасног фашиспичког разврзта коЈи јој прети. Надахните победоносним духом братства, духом националне независности и демократи1е јуиачку омладинм Грчке. Живела непобедива грчка омладина! Живсла четворогодишњица ЕПОН-а! револуционарна омладинх; 4. Ф. Е. Н. (удружење младих); 5 слободна омладина; 6 једннотвена радничконамештеничка омладина; 7 јединствена средљошколска омладина; 8 савез младлх бораца из Румелијв; 9 Тес-алиска »овета чета« и 10. зем.л>оралннчка омладина. Та једннсгвена омладиноиа организација је нера-з-двојни део народа. Дан после њеног оснивања улнцама Атине била је исшгсана парола: „Сви у Бпон! Доле мобилнзадија!“ 0д тога дана, када је просута омладинска крв на улицама непокорене Атине, младе снаге БПОН-а, уз евој народ, отпочињу са борбом. Епонити одлазе у редове ЕЛАС-а борећи ге за слободу своје земље. Њихова је активност свестрана. Ноћу ору тесалиска поља, дању нападају немачке хорде. У заостала села уносе културу и живост омладнне, која се свесно бори за своју будућност. Уређују села, граде чесме. отварају анадфабстске течајеве. Кроз приредбе, предавања и зидне новине говоре сељацима у заосталим планинским крајевима о демократији, о слободи за коју треба сви заједно да се боре. Они кажу: „Када јелан народ стоји пред опасношћу поробљавања, треба да бира: Оружје или лание. Ми смо изабрали оно прво". Верни својим традицијама, дају херојски отпор монархо-фашистима и њиховим иностраним иомагачима, који у децембру 1944 године, јуришајући тенковима и авионима на голоруки народ. уводе после нсмачке другу, још крвавију окупацију. На паролу: „Раздор грађански рат!“, ЕПОН одговара: „Измпрење!«. У јелном свом нрогла>;у он каже: „Омладино, нека твоја органнзација буде нентар измирења н радости. Гаји демократска и патриотска осећања. Ради на твоме зближењу, како би што ггре постигла бол»и, културнији живот“. 0 цпљевнма за које се данас ЕПОН бори, говори нам његов Устав: 1 учешће омладине у изградњи порушене домовине; 2 старање за културно уздизањс омладине; 3 изградња осећања националне слоболе, мира и демократије, као и развијање иницијативе код омладние за одбрану националних идеала. Такво делање БПОН-а озбиљна је препрека монархо-фашистнчком режнму за остварење њсговнх планова Зато га, пол изговором да је ЕПОН „антинационална организација", изводи пред суд са намером да га растури и уништн. Али те издајице нарола заборављају да јв хоројски ЕПОН одраз читаве слободољубиве грчке омладине, која счело корача напред, борећи се да поново задобнје оно што је у току чстворогодишњс борбе против немачкиг окупатора платила крвљу својих најбољих синова. Степа Шкреблин

ЦЕНТРАЛНО ВЕЋЕ ЕПОН-а<.

Ове године Бпон - свегрчка иаролна омладинска органазација слави четворогодигањипу свог ос:нивања. Формирзн Је нз првдлог Централног комитетз ЕАМ-а од многих омладнских оргзнизација из озих крајева Трчке. У његов застав ушле су: 1. сопијалистичка омладина; 2. комуннстичка омлалина: 3. народно-

БРИГАДИРИ ЕПОНА НА ГРАДЊИ ОМЛАДИНСКЕ ПРУГЕ [Одломак из дневника]

Сунпе јв бнло још лисоко, кода јв дотрчао у тџтаб бригадв наш »културни«, и радосним гласом саошптио команданту. Све је готогуо. Нестрпљиво се очекивало вече, кадд },е се како се говорило видеги шта умсмо мн да организујемо. Бригада јо узела на себе иниИјијативу да организује за*јелнтко ввче са страннм и нашим бригалама које су се налазило на деснипи поовећене борбв за с-лободу Грчке в Јулиске Крајние. Нелалеко од нашег логора били су омлалинпи поробљвнв Грчке, у којима су наши бритадири ствкли искрене другове. Исте масли, само. прегор у раду. који нас везује. бесчкрајно и снажно ура - млали БПОНАПА. њихов логор оа најбољим шаторима и позорннпом, све нас је то привлачило, те смо св уветс раловали вечерима, које ћемо провести код н>их. Вићемо опет у блнаини наших другова из брнтадв Јулискв Крајине. Кадгод смо се срелв оа младнм и весолим Италијанима п Словенпима, сећали смо се лемонстрапија улицама Београда. Пролазећн у бескрајним колонама тражши емо слоболу за Трст. а сада ево нас нелалвко од жнх, и вечерао ћемо чути из стотине грла; >Тито, праморока те клаче«.

Сунпв се неприметно приближавало западу, а сенке шатора постајалв су дуже. Нема ничег лепшвг, но бити при заласку иа подножјима високих босаноких планнна, када из даљино лопиро лак, о<'ввжавајући поветарап. Сунпв сс цреени и постаје ове некако веће, а онај жар гато пала преко дана на тела брнгадн[»а сала малакше и претвара оо у црвеннло слично човечијој крви. Друга половииа бригаде вра. ћала се у логор. Командант је позвао командире у штаб. Другови, ви знате да вечерас идемо код Грка. Не брини. друже команданте. Један сат прв заказаног врсмена огишли смо у штаб грчке брагаде »Ннкоо Захаријадис«, да св договоримо о још неким стварима. Мрак је већ падао. Бнло је око седам часо®а када смо св приближши ниској, босанској кућипи. гло је био смештен шгаб. Кроз полумрал налирали смо на зиду слику Нжкоса Захаријалиса. сто са књигама, и лежишто дежурног. Дошао је снажан младић, црн оа сунца. Где је Коста? тако смо звали руководиоиа грчке бритаде, који је знао сргтсви. Коста? Онај мали, знаш! Не ту, отишао.

Глв? Тамо.... покавао У празау. где јб малопрв сунпе залазило. Велгнка шума, која је тамо лежала изглвлзла је као црна непокретна маса. А ваши oрlвгад.ири, где су? Погледа нао, овојим крупним. ,црннм очима, и кл!имну главом. »Не разумем« Без Косге нисмо могли замисли* тц некн зајоднички митинг, јер ко би преводио тоиле речи братскв л>убави грчкнх говорннка и рбцитатора, а ко би тако истиничо исказао грчким бригалирима нашу радост, што омо у логору братског нам ВПОН.а. Ипак о.мо се неклко споразумели и објаснипи ла ће у осам часова доћи у н>нхов логор свв бритаде лсоншхо. Вратили омо се у логор. Бригадири су певал» н смејали се пр»ипремајући се за полазак. Месеп је шарао својом оветлошћу 6реЈк.ул>ке, остајл>а*јући дуге сенке дрвећа и насипа и указао је пут бригади која се приблнлсавала грчком логору. Ваздухом је одјекивала снажна песма наших бригадира, а у кратким паузама, са великог насипа кроз величанствену тишину планинске вечери долазио је као одговор шум неуморног булдожера који је одроаавао земл>у, ноћна омена ралила је неуморно. На улазу у логор дочекали су Нас грчки бривалири који су се аедавно вратили са рала. ЕПОН-НОЈ—ЕПОН-НОЈ про. ламало се кроз мрак и гучsило се д-а.теко до врхова Мајевиде.

Први омо ститли у логор. Позорниаа је зећ била осветл>ена. На даљине допира-та је песма. У беспрекорном строју ушла је у логор бригада Јулиске Крајинв. Млзди Италијаан и Италијанке. Словенпн и Словенке. заједно су певали наизменично италнјанокв и словеначке песме. Слобода Троту! Ура,ура,ура! Тим речима омо их увек' дочекивати. Прпшао нам је млади, увек насмејани Италијан Антоније и на оловеначком језику саопшгио Да је сакупио све аруговв из овоје бригаде. који ће учествоватн ове вечори у програму. Коста са својима ннјв долазио! Приститле су још две београдске бригале и пољска бригада. ати Косгв још нвма. Нећемо моћи оотварити замисао ове вечери. Она ,је требало да се урежв у свести хил>аде бритадира који су се овде измешали и загрљени певају. Где је Кбста? шггао је Антоније. Не знам. ОдугпевЈвење је рас,то, поклтјди СУ постајзли све онажнији, тако да ми нисмо нн чули кала је прел 'логор стао ка мион. Мн смо св за то време ввћ реш&валн да почнемо без Гр&а. кад.се Коотина сдтна фнгура трећи прибтижи. Нисмо ималн речн којима бисмо показали радост. само смо му стезали руву. Жедно је уплјао овеж вечерњи ваздух. ( Шта св двсило? најзад је

уонео неко да постажи питање. ади ниЈв било времена за одговор. Нд позорнипу јв изашао команданв грчке бригаде и Коста. Хил>адв изговарала су само јвдну реч: КПОН! ЕПОН.... То нелогледно моро тласова као да је долазило из једне једине свести. Грпи су клкцала слабим орпским језиком говорећп стално уместо »ш« з>с«. »Наш ум, наши мншићи и нашо снате сво за изградњу, све, св©, сазе.« Наша предвиђања о овој вечвра била су премашена. Дохшије, када се око логореке ва_ тре већ играло колс, разговарали смо са Костом. Било је изненада саопштено да св у оној шуми коју нам је показао бригалнр, аапалило дрвеће. У кам»Ону који лонео из Букиња материјал, укрцали су се грчки омладшшн ц похиталн да гасе пожар. Вн нас извините, нисмо имали времена дд ове прппремимо рекао је' Коста, Већ је ове уга.шено говорао је Коста са грчким нагласжом. Вест о пожару и акцнји гашења младнх Грка брзо се пронела кроз масу бригалкр«. Млади гркки Епонци учини-тн су те вечери два подвига; утасили су пожар и вратили се на времв у логор. тано да се ово вече урвзало у свест још онажиаје но што смо ми мислили. * Данон Јанов

СТРАНА 2

НДРОСНН СТУПЕНТ број