Student

О књижевној тематици

У целокулном историоком развитку књижввности, проблем тематикв и проблем књижевнот стваралашгва, претстшљали су проблеме о којима св много говорнло и пиоало. Отац трагедије, Бскин, и отац комедије, Аристофан. пооветили су овим проблемвма своја тенденциозна драмока дела, желоћд да кроз њих покажу примере правилног прилажења животу. Но у оонови својој, они су били сувише опутани законима класе робовласиика, којој су м сами прппадали. и тек у појединим тренутдима ушели су да их се оолободе. Феудалнн поредак, управо феудални сталеж, није дао писцв од оветског значаја, а како је књижевност, као и све остале духовне делат , ности, била У рукама дркве, то се питање књижввне тематике сводило у отвари на питање црквене апологетске књижевности. Појавом буржоазије, питању књижевне тематике поклања се више пажње, оно постаје важно књижевно питање, али са извесним ограничењима. Данто, Шекопер, Сервантес, Гете, дају нзванредна књижевна дела оа верним приказивањем постојећих односа У друштву, и то су били први велнки реалиоти. Но реаливам ових тих великих пиоаца, нарочито касније, реалпза-м Балзака, Флобера, Чехова и Толстоја, у с®ом једноставном раз_ витау носи обележје ограничености коју су ооећали и сами писци. Но ипак, у томе што су уопели да се уздигну изнад овоје средине, Да се у питању живота ослободе овојих ускокласних интереса, лежи њихов значај и величина. Зато и Енгелс, говорећи о Балзаку, сматра га већпм књижевником м мајстором реализма сше голб прошлости, садашњости и будућности«. Зато су Маркс н Енгелс бранили Гетеа од свих напада немачких малограђаноких содијалиста. Процес уметничког одржавања жизота под условима капиталистичког друштва није могао потпуно да се оствари и то је доводило ло безидејноств и бесдиљности у књижевности. Отуда бежаље у мепафшику и мистицизам који је захватио и тако велике песде као што су Гогољ, Шилер и Толотој. Тек оа појавом пролетарајата и пролехерске књижевности, књижевносгг и књижевна тематика добијају срој прави значај, и истовремено, * сво циљ и садржииу. Тема је писао јо Горжл, највећи претставеик ооцијалистичког реализма идеја која се родила у ауторовом иокус. тву к нџ коју га је упозорво живот која се утнездила у центру његових утисадф,. а која још пије добила свој облик и која тражећи да буде оваплоћена, изазива код њега побулу за рад и њено уобличавање, Тема, то јо сам живот и ски они догађаји у животу који нагоне пнсца на размишљање и уметничко уоблипавање. Тема. то су све оне појаве којо карактеришу једно време и једно друштво, појаве у којима је дошао до изражаја смнсао исторпје. које сликају садашњост и наговоштаиају булућност. Не постоји тема без жнвота и ван живота. Књижввиик који не уме да нађе теме. који се жали на сиромаштво тематике, није довољно всзан за средину у којот жнви, и не познаје довољно законе друштва у коме живи. Ппсад мора настојати, како јо то Ј"чио Горки, да дозна, њега увек морају интоиресовати сво оне појаве у животу које су типичне за живот и на основу којих се може књижевник п назвати учитељем живота. То, пре овега, важи за писце почетшгко, који траже теме и који још * но могу да их нађу. У ве-зи са тим Горки каже »Пистш који тек почињу да пишу, морају чврсто усвојити веома једноставну мисао, ла се ндеје не добијају из ваздуха, као на пример азот. Идеје се изграђују

на земља, њихова оонова Јб радни живот, као материјал олужи им запажање и упоређење, проучавање, на крају крајева чињениде«. Наши књижовни почетници »мају на расположењу доста тих чињеница. На. ша На.родно-ослободилачка борба, борба за изградњу наше земље и иввођење петогодишњег плана, као и прелао наше земље из капитализма у сопијализам, с®е су то појаве у нашем друштвеном животу које позивају младе писце да им поклоне вгапе пажњо. Потребно је дати на. шим народима слике хероја и јунака, ударника и новатора, ■ с једне стране, и издај’нижа вмиграната, пшекуланата и бирократа, с друте стране, кажо би нам једни служили као пример, а друти позивали на још немилосрднију борбу против остатака реакције у нашој земљи. Зар може наша народноослободилачка борба, пуна епских догађаја, зар могу наша многобројна такмичења и изградња Омладинске пруте Брчко —Бановићи шкада пасти у заборав? Ето тематике за наше младе књижевнике. Ето им инопирације и надахнућа. И тада ће наши народи знати шта су урадиии »јер ће све то чути од вјештих гуслара«.

Па и наши студенти кљижевннци имају о чему да тгишу. Белепже и цртице оа прадавањв, са надпих семинара и практичшгх вежби, са рада кружока и оввсгране делатностн по овкдијама у офвпанизацнјн НОО-а, повивају студенте књижовнике. Зашто о томе не писати? У кљижввности пострје само дог бро и лоше обрађене томе. А погрешно и несвеоно ради онај који тражи само велике теме. Али да би правилно пришли животу, да би пра. вилно гоабрали и обрадили теме, књижевници почетници морају св навикавати и на упоран самоваошшш и неумории књижввни рад, морају савлађивати књижввну технику, што више проучавати реалистичку књижевност и социјалистнчки роалиаам, и обратити нарочиту пажња На својв опшгв културно и политичко уздизање. Нека им у томе поглеиду послужи као пример Горки, Нексе, Његош и Наоор. Бранно Ђукић, студ. праеа

ИЗЛОЖБА „БОРБЕ У АКАДЕМИЈИ НАУКА

Поводом 25-годишњице изласка првот броја »Борбе« 1922 године, отворона је у згради Академије наука у Београду азложба историјата излажења »Борбе« као орг&на Комунистичке партије ЈуРославнје. На изложби је обухваћен период од појаве првих листова, органа Комунистичке партије Југославије 1920 године, па затим кроз период. легалног и илегалног рада у бившој Југославији; затим период Народноослободилачке борбе народа Југославије, као и обнова и изградњл од ослобоћења до данас. Кроз изложбу се види одлучан и принцшшјелан став »Борбе« по свим питањима живота, рада и борбе радних маоа бнвше Јутославије против угњегача и екоплоататора. »Борба«

потпомажв демаокирање свих по}ава националног угњетавања и бори се за равнолравност народа, Она указујо и жигоше нопријатеље и издајнике народа, позива на савез са СОСР-ом, У Народно-ослободилаткој борби она мобндише народ у борби лрогив фашизма, потпомаже изградњу народне власти и учвршћењв братства и јвлинства. На крају, она потпомаже обнову и изградњу наше земљв, она је главно оруђе за уопешно извођење петогодишњвг плана. Кроз све то »Борба« одражава живот пгироких народних маса. Првот дана иаложбу Јв посетило 1.000 лица. Изложба је отворена сва, ког дана од 9 —19 чаеова а биће отворена месец дана.

СРЦА НА БАЈОНЕТИМА

(Омладанци н омладинке уннверзитетсаоог кварта у Ха»нк>ју борили су св овв док и последњн није био убијен. • • „Борба“, 20 јањуара 1947 год-) I ПРЕД СВИТАЊЕ Рађа-та се лод скутом беоправл>а и живели под кнутом израбљивача хола; гааку овог пиршгча јелга са шкргутом очију мутнпгх од бола. И гњев су змжју пламвну нв дупги, гајеиу за оовету врућу резада • ко стрвлом на орцу ко у камену, и мржњу од огрова л>ућуДоклв ће младост и с®ага да калљу Ко каучуку сузв иопод коре! Да ли ће и када ово узе стрести што у грозницом горе?-. И устали су пртахжи и омели; и младости живота жеднв пала оу срца на теоаке ледне распукли цветови врвли. Пали су ал свесзш да овићв Дшн Радости за шрама, дуж квјова,

дуж улица; свесни да смрт ова први бедем биће пред последњим налетом убица! II И УСТАЈТЕ ПРЕЗРЕНИ! • , м Некв оам ноћи мислио о вама, незнани друтови из ХанојаВетар н тама донеше ми слутњу неслућене песме издалека о нечем, ко сунце великом и лепом, о нечем достојном човека. Учини ми св да већ знам те звуке ту пеому све јаонију, све блнжу; и да видим пугакв И ЈТ.И.ЦЗр и рукв што за у даљини сижуОоеггих тада да вас мртве волгим, вас, мЈртве у жнвој колони: носача из луке са прсима голнм; студента; другарицу што је прва пала; и храброг друга прострел>аиих груди песшика валиих идеала... 111 СУНЦЕ НАД ВИЕТНАМОМ Кажу да оунце код вао лвпше грије? Не верујем. Зар оио туђе ниЈе?! А кад буде јсдаом ваше сунцв синуло над вашим плринчашшм пољима како ће, орећни. понооит се вама и великим данима кад се с песмом гинуло за слободу вољеетог Виетнама! • • Миодраг Томић

ДЕБАТНИ КЛУБ АРХИТЕКТОНСКОГ ОТСЕКА ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

У оквиру такмичења удружење студената архитектуре припремило је низ прдавања која ће послужити отручном и општем уздизању студвната. * Прво предавање »0 архитектури XIX века« отржао јв друг Богдан Богдановић, студент архитектуре VI семестра.

Иа-ко је предавање било из стручне области, поред тога одлично опремљено, илустровано проједцијама, ипак другови нису схватили тгра. ви значај наших дебатних клубова. Они ое ниоу у довољној мери одазвали предавању нити пак учеотеовању у диокусији. М. Богојевић

Изложба „Народна омладина Југославије 1946“

25 фебруара откорена је у Уметничком музеју у Београлу нзложба „Народна омладина Југославије 1946“ ћмотра омладинских напора и успеха у току 1946 године.

На улазу у изложбене просторпје бли-зтају у осветљењу речи које су заблистале п у свести и срцнма нашс народне омладине широм земље н покренуле на нова ведика дела у нз-

градњи домовине: „Обраћам се теби, омладино Јулго-славије, да будеш пример упорности и самопожртвовања У изградњи наше земље, као што си била пример у четворогодишњој борби за слободу .. Тај позив друга Тита на почетку 1946 године био је у исти мах и велико прнзнање и програмска основа послератних задатака народне омладине Југославије. Олговор наше народне омладнне на овај позив познат јв не само нашнм народима већ и широм света. Тај одговор је: нове пруге и цесте. нове оранице на место баруштина, обновљене и новоподигнуте куће на место рушевина и згаришта; уларништво у произволњи; помоћ народним властима У полизању просветног н културног ннвоа наших народннх маса; бољи успеси у школи, већа дисшшлина; снажнији фискултурни жпвот. Тај олговор је пре свега, Омладинска пруга БрчкоБаповпћи, која није 'само објект од огромне привредне важности већ п снмбол новог схватаља рада и новог духа Титове омладине, понос наше стваралачке заједннце. Све се то вили на овој пзложби. ЛСивот и рал наше радничке, сељачке н школске омладнне у току 1946 године прнказан је у фотографијама. графиконима, статнстичким табелама, макетама и рељефпма. У процесу рада неопходно је, с врсмена на време, осврнути се на постнгнуте резултате, прожети се значајем остварених настојања да би се одмериле снаге и јасније видели за. даци у булућности. Ова нзложба омогућава осврт на протеклу годнну дана, а тај осврт је потогбан баш сала, у припремама за нозг прегнућа, за остварење П дела »величанствсне пруге наше будућности" пруге Шамац —Сарајево. Понос који нас илпуњава пред приказаним пезултатима претставља нову покпетачку снагу за даље пуно учешће дмлалине у изграђивању срећнијсг живота наше Републикс, наше сопствене будућности. У низу изванредних фотогрзфија приказане су леаоте наше земље,

градови, села, предели. И нехотично нам се намеће да радооно узвикнемо: Ту, у дивној и богатој земљи, живи и ради омладина која се проглавила у оружаној борби за слободу те земље и која данас показује исто јунаштво у њеној изградњи! Наилазимо затим на изводе из Устава ФНРЈ који гарантује омладини права на свестран развој право на рад, пгколовање, одмор и фискултуру, содијално осигурање и лолитичка права. Знатан број фотографија односи се на 111 Конгре;, претконгресно такмичењо и Омладиноку нодељу. Приказано је учешће омладине у народној власти, рад у школама, предузећ|гма и на селу, удео омладине у обнови и изградњи земље. Дато је места раду пионирских организација као и прпказу рада и успеха ученика у привреди. Фнскултурни живот наше народне омладине дат је на изложби кроз приказ најзначајнијнх фискултурних маннфсстадија. Ту је Фнскултурни слет у Загребу, Титова штафста, Слет Југословенске Армије, Пролећни и Јесењи крос. Неколико фотографија говоре нам о угледу наше омлалине који она данас ужива у демократским омладинскнм покретима у свету. Приказана је сарадња наше омладине са омладнном сграних земаља. Учешће народне омлалине у Југословенској Армијн које )е такође приказано на излвжби, употпуњује глнку општих задатка и улоге наше омладине у својој народној држави. Она овестрано ствара и штити тековнне стварања. Централно место на изложби, како по обиму тако и по значају, заузпмају највећа остварења наше омладине у прошлој години Омладћнска пруга и Посавски канали. Ова одељења су извор новог одушевљења и полета. Омладинска пруга то је част наше народне омладине, химна раду, песма радости улружених снага и воље. То је љубав према отаџбини л Титу, то је свест о великој, светлој будућности наших народа. ‘ М. С.

СТРАНА 6

НПРОШШ СТУДЕНТ број«