Student

Г ПРЕТКОНГРЕСНОМ ТАКМИЧЕЊУ Академско позориште излази са вечером Чехова

Ннје никаква случајност да Ака_ демске по.зориште нступа ове године оа вечером Чехова. Посгојц чи•гав ииз објекгивних разлога за то. Тачно Дрв голину дана, прр. а послвратна лретогава Акалемског поборкшта била јв лраматизаНија Горкове »Мати«. Та претстава бипа је са позорншнс тачке гледчшта слаба, алц| она је одиграла позиглвну улогу у окупл>ан>у, организова. н>у, п стварању приих контура репрозентативне "драмоке групе Универзнтета. Она нам је показала колико омо далеко од праве позорншне тметностн, далеко од озбиљног драмеког рада, далеко од позоришног знаља теорије и праксе. Она нам је отворила широку проблематику. Она нам јв показала да је првтенциозност опасна и дилетантска болест, да нема ничвг заједничког са напредном драмском теоријом. Па ипак сматра.мо Да јв та претста.ва необпчно важна за даља развој нашег позорншта. Прел крај прошле годнне Акадомско позориште излазп са Чвховом „На главном друму“. Избор комала није био олучајан. Он је узет зато што је у њему Чехов цртао л»удв из времсна предвечерја великнх револуцнонарнтх лана 1905 године. У доба. кад несЈвесни бунт експлоатисаних н потлачених узима карактер свесне класне борбв. Он нам дајв људе у првмену кала »народњаштво« са овојим неправилним идеали. сгзчким концеппијама доживљава поллтички бродолом и кала се у мраку већ назире оветла будућност првих маоовних штрајосова. Нлко пооледњи у низу великих грађанских рускиос писаца, Чехов јв умео ла у доба агоније својв класе са осмехом викие кроз уста својв драагскв јунакиње из »Вигашевог сада« »Збогом, збогом, стари животе«. Опиоујући старо друштво и његову безидејност, Чехов као ввзионар у иовели »Нввеста« даје главној јунаиињи ову велику слутњу а опа је у псто време и полнтички сгав Чехова. . . . »Ходала јв вртом, улицом,по_ сматрала је куће, сиве плоговв » чи. ннло јој се ла је све у граду давно остарело, преживело свој век и да сада чека крај и почетак нечвг младог и бвежег. 0, кала би што пре наступид тај нови и овегли жпвот, кала ћемо битц свесни тога ла смо у праву, да смо слоболни и весељи и првд њом се оцртавао тај иови жнвот пун тајанствености и одушевљења који мами и зове« . . . Ето то су бил» све раалози због чега је изабран баш Чехов. А затим не треба заборавнти ла је за ново позориште, за „позориште школу“, за художоствено позориште СтаниСчлавеко и Ланченка, Чехов био зајел. но с Горким јелан ол опих драматурга који означавају нову епоху позоришта. Онн су зна-ли ла без новв драматургије нема ни ново<г позорншта. И зато ово голине после четири меседа озбиљног ц преданог рала на теориском уздизању, многобројннх дискусија, прорађивања »Оистема« у оном обиму. у коме је то било Академском иозоригату лоступно. после опсежних читања де.ла Чеховљевих п историје Художесгвеног тватра, ове глдннс први истуа је опет са Чеховим. Избор је пао на лакше, динамичнв, живе, спонски бопвтв комвле »Јубетлеј«, и две минијатуре >Дипломата« и >Хирургија«. У пиљу лобијања јасније контуре Чехова, птотрам је овог пута попуњен једном Чехов.љевом причом и лвома пеома,ма којв је сам Чехов волео. Акалемско позориште је великои озбиљношћу приступило решавању Чехова. Оно јв ома-трало да Ј0 потробно да се и редитољскн колектив и свн нзвођачи логаљно упознају са времсном у комс јо Чехов ралио, са личностима које јо он описивао, са пробтоматиком политиших. друштвеинх, економских п културних односа из лога периода људско стварнпсти. Акаломско позориште је смат_ РЗ.ЛО да су то потребни пролуслови за правилни.lo тпногаење Чехпва пред наше стуленте, оно се руковолило тиме да је проблем великт* и ла му треба прићи озбиљно. да трвба много радиги, поп|>ављати, учити, па тек онла прићц извођењу постављеног задатка. Академско повориште не може говорити о потпуном решењу ових тих проблема. Оно зна ла пропес од дилетантизма до уметничког. па чак н ло лоброг аматерског комплекса, зависи од читавбг низа предуслова који још уввк нису остварени. оно зна да још не може Да говори о својим претставама као о уметничким, да има још увек дос. та дилетантизма, лажног заноса. невнравланип покрета, непотребног и непреживљеног. да има пуно онога за чцје је искорењивање погребно времена, внше знања, више иокуства и дужег рада, стручниЈвг руковод-

стка и помоКи од странв Народног позоришта, Припремајуђн и остварујући ово вечо Чехова, Академско иозоришто очекује да оно буде нов доказ да се кренуло напред, да нам отвори нову проблсматику, да нам покажо пуно наших првпуста које нисмо могли самн да увиднмо. да на.м да но. ве перспекти-ве, и да нас научи на напшм оопственим грешкама. Али, данае Академско позориште сматра ла је на исправном путЈ', оно одбац.ује сву претенциозност као непозоршпну реквизнту која је само и јвлина штегна, оно хоће проето ла ради, да св уздиже, ла се опрема и оспособи за озбиљније позоришне задатке -. на Универзжгету. Академско позориште жели дд из ове претставв научи да треба још мкого да ради. ла се уздиже и теоријокд и организационо. да не сме

ни у јсдном једином моменту заОоравити да позорнида нијв меото »дилетантске забаве« него озбиљИа, г.рло озпиљна школа, катодра за предмет истине, како то данао осећпју нови позорншни људи. Ла залршимо са речнма Н. Крупскаје: *У животу, у условима живота има још много оотатака старог. Да би се они откдонили, човек мора иаучити да их запажа. Томе св он може >-чити код Антона Пав.товића Чехова.« Ето зашто Акадвмско позориште излаш са Чеховом оно же.ли да вапази то старо, да га Јтглонн, да иде напред и да се овим својим иступом и булућим радом укључи у предконгресно такмичење пред други Конгрвс Омладине Србије. Иван Станковић, студ. мед.

РИБ А Р И

Зашто у студентском дому „Иво-Лола Рибар“ још није створена библиотека

Стулентски дом >Иво-Лола Рибар« расиолаже библнотеком са око 2.000 књига, од »ојих су неке на нашем а неке на схраном језику. Међу овим књигама налази се великн број' добрих и радо читаних књига, особито из белотристике. Али, на жалост, ако неко од студената из дома жели да у часовима одмора чита. мора да тражи књиге ван дома, јер је ова бнблиохека затворена. Могло би се претпоставжги ла нема олговорних другова. који су за_ лужени и који би требало да руководе радом библттотеке. Но. то ни,:е. јер још на почотоу школске голине у дому је формиран културно-про. светни олбор који је задужио једног лрута да организује рад библиотеке. Могуће да је овај друт задужио неког друтог, па ипак се лосала нико

није нашао дужан да огворц библиотеку. Књитв су закљунане у јелној соОи и чвкају читаоае, као што читаоци чекају на њих читавог првог, семестра. Ова немарност другова из културно-проосетног олбора, а нарочито неодговорност друга који је задужен, неможе а да со не осуди. Док се ланас широм наше целе земље сви наши народи боре за подизаље културе. лок и најзаостадиl.lв свта ла но говоримо о факултетима, шкоЛама и лругим установама формирају библиотеке и насгоје да књига што више продре у народ в да се штр више чита, лотле у стулентса:ом лому >Иг,о.Лола Рибар« лежи око ?,000 књига као мгlтав непокретни инвснгар. Влад. Пешић студ. мед.

НАШ ДОМАЋИ ФИЛМ

(Псводом премијере филма »Трагом четврте и пете офанзиве" и филма »Младина гради« награђених од стране Комитета за куптуру И уметност владе ФНРЈ)

Где? Како? Сва ха пнтаа»а свакодневио су се поста.вљала пред иадлежне руководиоце, међугим и је победила радна иницијатива нашега народа. Раднти се хтело, ства. рати се хтело. Рад је почео са м ло средстава али много вол>е и потста. А резултат: после 2 године од ослобођоња наша млада филмска индусгрија дала Је седам дужих документарних филмова, преко дссет краћнх и 54 филмока журнала. Сем тога неколlико бројева филмсаснх месечника. Све је то створено готово нз ннчега, створено јв зато јер се хтело стварати. Први филм домаће продукције цојавио се већ крајем 1945 годнне. Био јв то филм »Београд« дону* ментарни фпттм о ослобођењу Београда. Иако првенац, филм Је стбарНо показао да Је воља наших мтадих продуцената ту, показао Је ла пород тохпнчких педосгатака постојн воља да се овету покажв шта ми имамо и шта смо учиннли. Кораии слободе« је снажан докуменат обново и изградње наше домовпце а »Јулнска Крајина« енергииан протест протв сграхоните непрааде која нам јенанета, Филм „У име народа« приказујв суђење једном од највоћнх ратних злочинаца наших Народа и онажно документујв оотужбу наших народа ггротив међунаррдне реакције. НаЈзад последњи фтлтм »Нове победе« приказујв развој фцс, културе у нашој младој армији. Ових дана имађвмо приликв тн IШolвмо два документарна филма »Трахом четврте и петв офанзирв* и »Омладкна гради«. Оба филма гЦ: градио Је Комптог за кудтуру и Vметност Владе ФНРЈ, што да јв наша млада фипмска ггронзводња на путу к озбиљном умдтннчком раавитку. Документарни фнлм »Трагом IV и V офанаиве« не приказује слмо IV и V офанзиву накналло реконструисаниЈм сценама. Како већ и наслов каже, филм, идући трагом офанзива, прикаоуЈв места на којима су се одигравале .в славне битек из ослободилатке бор* бе наших народа. Камегра снима жи90Т данашњиде п при томв наилази на траг прошлости. Са тим открићем филм оотавља садашњост и ирича шта св на тим местима догађало за време Ншродноослободилачце боЈЈбе, Фнлм је снимљен дако ла њогове слш:е и сиеце и»луструју лрн, чу јелног народног учигеља ђацима о ЧетвртоЈ и Петој офанзиви. Те ђаке еа учитељом вилимо на почегку и На крају филма. Ова режаока ззмисао и решење претотавља једно од најлеиших осгпварења филма. По

Послв страховигог разарања последице шшулот рата поставио се јасан задатак. обнављатн порушено. Обнапљати је свакако тешка ствар, поготову када се то радн без довољно сфедстава већ самонниаијативнб и самопрегорно, вољом делОга народа. МођЈтим ове те тешкоће нестале су иопред борбеног елана наших народа, нопред ралне нннцијативе која карактерпше све нарбле наше млаае ропублпке. Потрсбно је било обнављати ! Међутим са нашим фнлмом отвар је стајала лрукчије. Ол обпове није било ни говора, главни је задатак оио стварати. Са киме? Чтме?

и.чраду лица те децв кој& слушаЈу причу свога учжеља и гледалад риди далекосежност и зиапај догађаја и сална.јв о ономв што сам филм и нв показује сликама: о впопеји сввсти а хероизма, о величикн битака Четврте и Пето офанзи^в. Тако је нага филм дошао до јвдне значајне тачке, међутим иде се и даље еамо напред. У днввној пггампи објављено јв да ћв ое градити ввлики студно у околкни Бвограда. Иа тај начин отвориће св још већа герспектива нашим младим фнлмпким ствараоцима. Остварењем школе з а филмске глј т мцo л редитеље добићемо нов стручни кадар толнко потребан нашим филмским радницима. Најзад уокоро ћемо видвгги » први домаћи уметиички фвлм. Јв* дан (чији ки је наслов непоаеатЈ налази св већ на монтажи а други »Живеће овај народ« по опенариЈу Бранка Ђопића довршава ов у Загребу. Најзад петогодиши>нм планом предвиђа се такође огроман наиродак наше младе филмскв индустршје што сведочв о потпуној победи нарола и на том пољу, Ненаролни капиталиотички режими опрвчавалд су овесно и на.мерно макакав развнтак фнлмске индустрије у Југославији. а оада се у нашој Народ. ној Републици оввсно ради на томе да се та грана индустрвје што пре и боље оживи те да стане у рвд осталид европоких држава. Јасно је дакле да смо успелн да створимо нешто из НЕпега. Јаево јв ла пред нама нема тешкоћа којв не можемо да савладамо. Јасно јв да ка. да народ нешто увмв у овојв рукв то мора да буде огворено савееир *. мора да наагрвдујв.

Колективне посете Медицинског факултета

Орог оеместра колективне пооетв на нашем факултету постављене су на бааи заједшгчких посета цојединих група погато све групе немају у исто врене пцедавање и вежбе. У ггрвој и дцугој нсдељи овог меоеца ишло се без плана и наравно ове посете нису носиле нити имале кллектннно обележје. Треће недеље колоктинне посете показалв су оледеће резултате: пр®а година о<sухватила јв онпм посетама само две грунс, II и VI. тто шноси свега 7% нрема нелој годиви. На друтој години уопет јв бгго бољи, јер је у колективним ‘ посетама ун«ст&о®адр 25%. Лрутоии и другарипе на друго, голгшп очигледпо су пшаеали ла постоји интерео и разумовање за грунне пооете. Трећа, четврта н пстт годица ШI.ЈО рганизовала ви једну колективну цосету. За ову и идућу педељу другови из секиијб за волектнвне посете напг>авили су план. по којем је предвићепо шта ћв која група посстнти тако Дт ћ« о томе ови бнти на времв обаветптшlИ и твхннлке припреме моћи ће ла ое обаве на времо. Слаби уолеои I, 111 и IV године покавују ла кије постоја.та довољна саралња, измећу лругова задужеишх по о‘ргањшациј|И к/ктрктивн.их посетт и сс-кретаријала њихових група. Неразумевањс и неактивност, воју је показа.па једна иуги друга страна, довело јс до тако слабог успеха. Лукић Драга, ст. мед.

100% ПОВЕЋАШЕ РАСТУРАЊА БРОШУРА ОРГАНИЗАЦИОНО»ТЕХНИЧКЕ СЕКЦИЈЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

При крају зимског семестра организаиноно-техничка секинја Меди. цинског факултета ооновала је и јелну нову погсекцију за растурање брошура и часопи?а да 6и се студснти упознали :а актуелним политичко-културним догађајима, како У нашој земл>и. тако и у иностранству. У самом почетку рада ове секције требало је најшире организовати растурање брошура. Тешкоћа у току самог растурања била је и недовољна заинтересованост студената за брошуре. Организовала :е организациона мпежа по свима тодинама и групама. Захваљујући истрајном ралу Јовановић Мир. Iане и Герић Аиипе са I и Аламовић Љубице и Младеновић Станиславе са II године. створена >е разграната мрежа растурача. Легњи семе Стар започзт јв ннтензивним радом. Чланови ове потсекаије дали су обавезу да ће растурање повећати за 100%. да ће набављати што боље и значајније брошуре и да ће непрекидно вршити агитацију за повећање броја ■зтулената којн их читају. Установљена јв табла у коју св уноое све набављено

брошуре. а н графккон растурања чланова ове ..отсекције исправно брошура., те је у смислу што потпу- схваћене показујв нам више од 500 нијсг уопеха организовано такмиче- распродатих брошура у току од нење међу растурачима брошура поје- колико дана. диних година. Да су лате обавезе Стеван Пирееић, студ. мед.

би блиогРлФи^А

Зоговић Радован; 0 вашој књижевности, њеном положају и ње. ним задапима данћс. Издањв и штампа издавачког прелузећа »Култура« Беотрал, 1946 гох број 7. Харпамов М.; Бкспанзионазам у послератној политипи Впглеокв и Америке. Великанов Н.: Амерички монополи и опољна политика О.А.Д. ЈИздање и штампа »Штагмпарсжо-изцавачко пре.тузоће Н«ародног фронта Србије« Политичка библиотвка Св. 6. Јудни П. Р.: Соцнјализам и комунгоам, издањо а штампа »Штак-

нарсжо - издавачко предузеће Народног фронта Орбије«, Влајковиђева 8. Свеска број 7, Дедијер Владимир; Јутослдвнја од Версаља до Париза. Издање „Потигичке бпблиотеке« Свеска број 8. Миолградов П. В.; Араиски исток у међународним односима. Издање »Политнчке библиотеке««. Огеока број 9. Луцки В. Б.; Лнга арапских друштава. Издањв »Политичке библиотегке«. Свеска број 10.

број 1в НПРОПНН ПИПЕНТ

СТРАНА 7

*ач' &'lг*Ј