Student

ЖИВЕО 29 НОВЕМБАР ПРАЗНИK НАШЕ СОЦИЈАЛИСТИЧKЕ РЕПУБЛИKЕ

ВЕЛИКA ГОДИШЊИЦА

МАЛО је дана у историји, који су по значају и величини у своје доба досегли висину, која у нашим данима припада Другом заседан»у АВНОЈ-а. Тек неколико таквих дана познаје човечанство, и оно he, данас или сутра, поред рата за независност у Америци (1775 —1783), француске буржоаске револуције (17891, Париске комуне (1871) и Октобарске револуциј« поставити и 29. новембар 1943, када су народи малене Југославије потврдили и озаконили велике тековине Ослободилачког рата и Народне револуције. Читцјј период од 1941 до 1943 године текао је црд руковвдством Комунистичке партије у знаку развоја Ослободилачког рата народа Југославијв. А будући да је он претстављао уједно и борбу против издајничке буржоазије као носиоца и браниоца старог поретка и власти, он је текао у знаку развоја и победа Народне револуције. Догађаји у 1943 години су показали да Југославија добија из темеља нову државну организацију, да је она де факто већ постала народна држава и да је, према томе, Народна револуција победила. С друге стране, у овој години положај демократских снага у свету је јачи (капитулација Италије, успеси на Источном фронту), а однос савезника према нашој борби из теме®>а измењен. И у таквим уеловима је 29. новембра 1943 године у Јајцу одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на којем је проглашена демократска федеративна Југославија, АВНОЈ претворен у врхов-90 законодавно и извршно тело народа Југославије, створен Национални комитет као прва народна влада, забрањен повратак краљу те, тако, и правно потврђена победа Народне револуције, ударен темелЈ будуће нове, социјалистичке заједнице. На бази тих одлука народи ЈугославиЈе пошли су напред. Оне су имале неоцењив значај за даље распламсавање Ослободилачког рата, за даљи напредак Народне револуције. Но, ово историјско заседање је као и читава борба народа Југославије прешло оквире наше земље. Оно је имало своје значеше и у међународним размерама. Утицало је не само на развој ослободилачке борбе у поробљејрј Европи, већ и на одлучну акцију помоћи савезничких влада. Другачије и није могло бити. Наша Народна револуција и из рата произашла револуционарна власт, могли су у економском и друштвеном погледу поћи само једним путем путем који су означиле одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и ксји дикГира наука марксизма-лењинизма, дакле, путем социјалистичке изградње наше земље. Сваки други правац па и они који су нам „саветовали“ још у току рата неки руковрдиоци СКП (б) уродио би крахом, изазвао би, пре или касније, ликвидацију бековина Ослободилачког рата и саме Револуције. И природно је што народи Јутославије кису на то могли пристати, па макар то било у супротности са жељама и плановима до тада и највећих ауторитета. Под руководством Комунистичке партије којој се данас оспорава рукеводећа улога у Народној револуцији, а и сама Револуција, сведена по њима на спонтане и мање значајне акци]е голоруког народа и „партизана“ они су пошли, уз све „природне" а касније и неприродне тешкоће, на изградњу социјализма, на стварање бољег и срећнијег живота. Дух 29, нввембра и перспективе које је створио наш Петого дишњи план, 'инспирисали су сваког нашег радног човека на изванредна залагања, на радна херојства, која се заиста ретко сретају. Ретко, али их се може наћи у масама онде где се води прогресивна и револуционарна борба, У земљи срећног народа, у земљи где сваки појединац види директне користи свога рада, где је сваки радни човек прожет идејом напретка, учвршћења и богаћења своје домовине. прожет уверењем да га његово руководство, Партија и Влада, воде правилним путем. ЗахваљуЈући управо том огромном радном елану, коЈи је захватио све наше људе, њиховоЈ безграничноЈ вери своме руководству и решености да устрају у своме делу, као и чињеници да је нагае руководство стваралачки примењујући науку марксизма-лењинизма на нове услове, разбило све планове империЈалиста и домаће реакције у погледу повратка на старо наша земља Је претворена у Јединствено грандиозно градилиште, на коме ce сваког дана куЈу све нове социјалистичке победе. Стотине нових фабрика и комбината у старим и новим индустриским центрима, хиљаде сељачких радних задруга, хидроцентрале и железнице, школе и станбена насеља, творнице алатљика „Иво Лола Рибар“ и „ЛитостроЈ“, пруга Врчко—Бановићи и Шамац СараЈево, Ријечка аутострада и аутопут „Братство и јединство“ то су првенци наше соЦиЈалистичке домовине, то су прва наша дела. Али плодове историјских одлука Другог заседан>а АВНОЈ-а ми не запажамо само кроз нове твор-

нице и радне задруге. Они се осећају на сваком другом кораку, у сваком куту наше домовине, у сваком часу нашег новог слободног живота. То су могућности најширег коришћења револуционарног преображаја наше државе, широко учешће народа у руковођењу својом земљом, то су равноправност жене, широке могућности развитка сваког појединца, смело уздизање омладине, стално подизање животног стандарда, то су нове и светле радионице за радничку омдадину, то су могућности просвећивања омладине на еелу, то Je, коначно демократска и социјалистичка унутарња и спољна политика наше Владе. Резултате тих одлука ми, студенти, осећамо више него ико други. То су отворена врата старих и многих нових школа, универзитета и научних института. То Је 30.000 студената на Београдском универзитету уместо 9.000 пре рата. То је модерни студентски град на Новом Београду, То Је преко 12.000 стипендиЈа уместо предратних мање од 200. Бројке говоре много. Али оне ни из далвка не осветљаваЈу сву величину утицаја одлука у ЈаЈцу на препород, коЈи Је извршен на нашем Универзитету, у читавоЈ нашоЈ науци. Слободарски дух, коЈи Је изби Јао на предратном Београдском универзитету, и њега подизао на висину лучоноше идеја слободе и прогреса, дух борбе за аутономију Универзитета и напредак науке, могао Је доћи до потпуног триумфа тек данас, у слободноЈ и сдциЈалистичкој домовини. Управо у таквој земљи, где народна власт отвара широке путеве и видике науци и сваком појединцу у њоЈ, где она врши крајње напоре на просвећивању најширих народних слоЈева, Београдски универзитет могао је и постао Је заиста жариште социЈалистичке културе, носилац великих идеЈа напретка. За све то дугу Јемо историјскоЈ улози коЈу Је одиграла КП ЈугославиЈе у стварању наше социјалистичке домовине. Последња година, шеста после 29. новембра 1943 и четврта после проглашења Републике, на пољу изградње социјализма, у правцу даљег разви Јања и продубљивања Народне револуције најбогатиЈа Је, а тиме је и наЈзначаЈниЈа. У тоЈ години су они, који су одлуке 11. заседања АВНОЈ-а примили као „нож у леђа еовјетском Савезу“ (како су то они већ тада кришом говорили), не само поЈачали кампању оспоравања Народне револуциЈе, негирања наше социЈалистичке стварности, већ су повели и наЈдиректниЈу контрареволуционарну акциЈу на ометање и онемогућавање наше социЈалистичке изградње. Али народи ЈугославиЈе су, супротно очекивању инспиратора антијугословенске кампање, прегли на Још веће залагање, још Јединственије и преданиЈе се окупили око свог руководства, пружајући му неограничену подршку у његовом правилном ставу. Тако су они високо дигли не само заставу социјалистичке изградње, већ и идеје демократских и равноправних односа међу социјалистичким земљама. У таквим условима су трудбеници широм наше земље, проводећи социјалистичко такмичење у своЈим предузећима, пошли путем што бржег, извршења своЈих годишњих планова пре рока. То су све дела коЈа превазилазе очекивања и наЈдобронамерниЈих и оптимистички расположених пријатеља социЈалистичке Југославије. То су дела коЈа наЈречитије разбиЈаЈу све „теорије“ о немогућности изградње социјализма у Једној малој земљи, дела Једнако велика онима из периода 1941 и 1945, којима смо већ тада разби Јали друге „теорије", из истих извора, о немогућности малих народа да воде и успешно докончају колико Ослободилачки рат« толико и Народну револуциЈу. И што је контрареволуционарна кампања против наше земље бесомучниЈа, што Је информбироовска хајка безпринципијелниЈа, то све се више као светионик социјализма, демократиЈе и равноправних односа међу народима подиже социЈалистичка ЈугославиЈа, саздана на чврстим темељима, на одлукама II заседања у ЈаЈцу. Жан Касу, Кони ЗилиЈакус и ЛуЈ Адамић нису више изоловане и појединачне личности, коЈе су у Титу нашле, „човека који претставља тренутак савести човечанства". Истину о спору у мору блата и лажи све чешће и све јасније налазе сваким даном све веће масе демократске Јавности. Кроз такве победе и Још светлиЈе перспективе народи Југославије дочекуЈу овогодишњи 29 новембар. А ми, студенти Београдског универзитета, који тог великог Дана славимо и празник свог Универзитета, дубоко свесни огромних напора коЈе улаже наша народна власт и наша Партија на подизању наше школе и наставе на виши степен, учинићемо све да нам таЈ Дан буде нови потстрек ка савлађивању науке марксизма-лењинизма, на свом стручном усавршавању, да помогнемо, тако, сво Јој ПартиЈи у њеним напорима на изградњи социЈализма у нашој земљи и победи истине у свету.

А»орое лндреЈевић —Кун: Портрет Маршала Тита

ПОСЛЕРАТНИ РАЗВИТАК БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ПУТ послератног развитка Београдског универзитета јасно показује да је он усмерен у правцу којим је у економском и друштвеном погледу пошла читава наша земл>а изградње социЈалцдма. У великој борби за социјалистички преображај Југославије Београдски универзитет има значајан удео: ствара нове, на темељу науке марксизма-лењинизма, виаоко образоване и квалификоване људе, који стечено знање примењују у еоцијалистичкој привреди, у нашој социјалистнчкој стварности. Са таквпм цнљем Београдски универзитет добио је широке и јасне перспективе за свој развитак. Пре свега, добио је пуну подршку и номоћ Партије, Владе ФНРЈ и Владе НРС. У току рата Београдски универзитет претроео је велику материјалну штету, која је процењена на 335 милиона предратних динара. Природно-математички фахултет био је потпуно спаљен октобра 1944 године; Технички Филозофски н други факултети знатно оштећени; 71 научни завод порушен и уништен, 58 знатно и 48 мање оштећених таквих завода. Под руководством Партије, обнова и изградња Београдског уииверзитета постала је саставни део плана обнове и изградње читаве Југославије. Од 1945 године до данас одобрено је н утрошено за реконструкцију Београдског универзнтета 880 милиона динара. Изграђен је порушени део зграде Техничке велнке школс и дозидан јсдан спрат са 23 нове просторије. Физиолошко-хистолошки институт добио је новоподитнуту зграду. Студенти ветгрине први пут уче сада у својој згради, Kojujce почела градити још пре рата. на Пољопривредном факултету у Земуну дозидан је нови спрат, изграђсн је порушени амфитеатар Патолошког института Медицинске велике школе и подигнут још један спрат, оправљени су мапгинскн лабораторији Техннчке велике школе, Астрономски опгерваторијум, универзитетске хируршке клинике, Прва и Друга интерна клиника, Анатомски институт и Судскоиедицински завод Медицинске велике школе. Реконструкција и обнова порушених зграда факултета и научних завода омогућила је донекле решење основног проблема пред којим се Београдски универзитет нашао 1945 године питање обезбеђсња просторија за рад на факултетима. Недостатак просторија претстављао је велику тешкоћу за нормалаи рад факултета, нарочито у првим послератним годинама, због наглог прилива великог броја студената. Услед рата заостале генерације свршених средњошколаца и нове младе генерације етудената нашле су се истовремено у порушеним и оштећеним зградама Упиверзитета. Но, убрзани темпо обнове читаве наше земље одразио се и у обнови Београдског унивсрзитета и тиме је, да релативно кратко време, обезбеђен најнеопходнији број просторија за наставу. Да би се питање просторија у потпуиости решило, приступило се и изградњи нових факултетских зграда. У току су радови на подидању зграде Шумарског факултета, а планом је засад предвиђена изградња Правног и Економског факултета на Новом Београду. Стварање материјалних услова за бољи рад Универзитета оиогућило је прогресивно нарастање броја студената у свакој новој школској години. У току 4 године број студената повећао се за скоро три пута у одиосу на 1945 годину. Те године било је 11.398 студената. Школске 1946/47 године Београдски универзитет имао је 21.195 студената, 1947/48 био је 3.841 студснт више него претходне године, а гаколске 1948/49 број студената нарастао је на 30.151. То значи да је сада на Веоградском универзитету за преко три пута више студената него у годинама непосредно пред рат. Непрестано повећање броја студената потврђује, с једне стране, да наш има широке могућности за развитак, а с друге стране, показује како те могућности претвара у стварност. Потребе наше брзе и победоносне социјалистичке изградње захтевају све већи број висококвалификованих стручњака, а свакодневна брига наше Партије и Владе НРС за стварање бољих услова за живот и рад на Универзитету нривлачи све внше и више нових студеиата. Та брига се јасно огледа у стварању студентсних домова, мензи, организовању здравствене заштите студената, а нерочито у давању великог броја стинендија. Само у току прошле године нрнмило je стипендију 10.436 студената или 45,60% од укушхог броја уписаних. Поред тога, почетком априла ове године започета је изградња Студентског града у Новом Београду. За кратко време подигиуте су 4 огромне зграде, које су сада већ под кровом и у које ће почетком идуће године моћи да се настани 4.000 студената. У своме граду студенти ће имати све услове за

удобан живот и несметано учење. Сту* денти који су пред дипломским испитима имаће засебне собе, а на сваког студента доћи ће просечно 8 квадратних метара просторије. За обнову, изградњу и издржаван.е Београдског универзитета уложено је досад много више од 1 мнлијарде динара. Унутрашњи послератни развитак Београдског универзитета карактерише се квалитативно новим програмима факултетске наставе. У складу са нашом социјалистичком стварношћу, програмн наставе на факултетпма постављени су у принуипу на научне основе, кој% даје наука марксизма-лењннизма, како би са Универзитета могли нзићи такви стручњаци, чији he стручни и научни ниво одговорати потребама наше соцнјалистичке праксе и степену нашег друштвено-економског развитка. У циљу што бољег и бржег извршавања тог основног задатка стварања високо квалификованих стручњака извршена је и реорганизација рада на Универзитету. Док су се пре рата из|>а))нвали само сумарни планови, који су утврћнвали распоред предмета по годииама и ееместрима студија; док су поједине катедре постојале само формално, без икаквог одређеног делокруга рада,- данас наши наставни планови ут“Рђују распоред предмета са одређеннм бројем часова, предавања и вежбн, који се обавезно морају посећивати, а наставни програми прописују обпм и садржину сваког предмета. Низом мера које је предудела и прсдузиуа наша државна и школска власт, као што су нове уредбе о режиму студија. разни иравилници, упутства и други прописи, иде се ка све чвршћој консолидапији Београдског универзитета. Уредба о катедрама говори о њима као о основним наставним једнницама, ћелијама које се старају за унапређење наставе и научног рада. Уредба о обавезној летњој и производној пракси студнната омогућава студентима да још у току студија допуњују своје теоретско знање искуствима п])актнчног рада н да се да тај начин што боље припреме како би се после дипломирања брзо укључили у непосредну изградњу социјализма у нашој земљи. У остварењу овако постављеног програма рада Београдски универзитет морао се нарочито борити с тешкоћама Услед помањкања потребног броја социјалистичких наставиика и асистената. I одине 1945 било је свега 196 наставника и 104 асистента, што је претстављало две трећине од броја наставника из 1941 године.. На крају школске 1948/ 49 године Универзитет је имао 570 наставника, 321 асистента и 738 демонстратора. Овај број наставника још увек не одговара броју студената и потребама програма факултетске наставе на Ј ниверзитету, али то прететавља објективну тешкоћу која се за ово кратко време од ослобођења није могла отклонити, Недовољан број наставника, а нарочито асистената, унеколико је надокнађен радом демонстратора, што претставља нову форму стручног рада у послератном развнтку Београдског универзитета. Једну од тешкоћа претстављао је и недостатак уџбеника за потребе нове факултетске наставе. Године 1945 било је свега 46 уџбеника и 85 скрипата за читав Уииверзитет. Но, у току три носледње године посвећена j’e огромна пажња издавању уџбеника за студенте и сд 1946 године до данас издато је 416 уџбеника и 114 скрипата, а то претставља 9 пута већи број уџбеника него у 1945 години. Ј' току свог послератног развитка Београдски уннверзитет мењао се и организапионо; проширивао се, добијао нове факултете и отсеке, и делио издвајањем појединих факултета у велике школе. што је знатно изменило његову ранију структуру. Крајем 1945 године од Медицинског факултета одвојио се Фармацеутски отсек у самосталfm факултет. У летњем сеиестру школске 1945/46 године основан је на Техничком факултету Рударски отсек кога дотад на Београдском универзитету уопште није било; марта 1946 године Електро-машински orceij. подељен је на два самостална отгека: Машински и Електротехнички; 1947 годиие основан је Геодетско-мелирациони отсек. Почетком школске 1916/47 годнне Филозофски факултет подељсн је на два факултета: Филозофски и Природио-иатематички, а Економско-комеруијална висока школа постала је Економски факултет у саставу Уинверзитета. Тако је у школској голини Универзнтет имао 10 факултета, од којих је само Технички имао 7 отсека. Услед оваквог наглог развоја Београдскр унивепчитет је прерастао Ј •-

громну установу са различитим и разнородним факултетима, од којих noj’e* дини имају cßoje специфичие проблеие, организацију и потребе. Због Тога је Уредбом Владе Народпе Републике Србије крајем школске 1947/48 године Технички факултет издвојен у самосталну Техничку велику школу у рангу Универзитета, а отсепи ранијег Техничког факултета: Грађевински, Архигектонски, Машински/ Електротехнички, Технолошки и Рударски носталв су факултети у саставу Техничке велике школе. Геодетски отсек ушао је у састав Грађевинског факултета. Истовремено су и Медицинскп в Фармацеутски излвојенн Ј самосталну Медицинску велику школу у рангу Универзнтета, а основан је нов Стоматолошки факултет који је ушао у састав Медицинске велике школе, Читав развнтак нашег Универзитета у материјалном и унутрашње-организационом погледу има за оеновни цил» да нашој гопијалистичко) отаџбини даде кадрове висококвалификоване. Бевградски унив<‘рзитет је тај задатак у гоку послератних голина ненрестано испуњавао. Од почетка рада на Универзитету после рата до дапас дипломирало је 2.403 студента Са Београдског универзитетп ■j иагт ове 4 голиие изишло је 359 диплимаца са факултета. 191 са Прнролно-математичког, 303 са Пољонривргдно-шумарског, 555 правника. 78 ветеринара. 256 лекара, 269 економиета. 75 магистара фармације и 317 инжењера грађснинаца, машинаца, архитеката, технолога и електро-техничара. Сви они данас у напшј социјалистнчко) пракси примењују знање стечено на Универзитету. Многи од њих нружаЈу дивне примере у том раду, као што je пример послв рата дииломираних студената к*ји су израдили прототип нашег првот трактора.

СВЕЧАНА ПРОСЛАВА 29 НОВЕМБРА ДАНА РЕПУБЛИКЕ И УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ПРАЗНИКА НА УНИВЕРЗИТЕТУ 28 новембар: Концерт Културно-уметничког дру штва Београдског универзитета „Бранко Крсмановић” Коларчев народни универзитет у 20 часова. 29 новембар; Свечано откривање спомен-плоче студентима народним херојима на факултетима. Почетак у 8 часова Свечана академија на Коларчевом народном универзитету поводом Дана Републике и универзитетског празника 29 новембра. Почетак у 10 часова.

Са Hosor Београда

и ■ ОРГДН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 29 БЕОГРАД, 28 НОВЕМБАР 1949 ГОД. ЦЕНА 3. ДИН.