Student

Нагло јача покрет присталица нове Југославије у свету

Нећемо да набрајамо дискримибаторске испадв према Југославији ©д странв ииформбироовс ког дела руководстава џеких међуиародних ©рганизација. Те је већ осудило цеiro напредно човечанство. Али, услед неуспеха своје политике, Информбиро је на нов начин покушао да појача своје позиције у иностранству и да створи норе бусије у борби против нове Југославије. Тако је ових дана информбироовско руководство француске Комунистич ке партије повело акцију за формирање тзв. „Комитета за одбрану прогоњених демократа у Југославији”. Није ни чудо што су информбироовски стратези увидели најхитнију потребу формирања оваквог комитета баш у Француској. Ту им терен све више измиче под ногама. Ова последња махинација информ бироовског руководства КП Француске је, као и све остале досадашњв разбијачке акције, остала изолована и осуђена од француске демократске јавности. Тако је и овај Комитет већ у првим данима свог постојања изазвао протесте напредних Француза. У том смислу је Комитету упутило писмо „Удружење југословенских исељеника у Француској Братство јединство“. Симпатије гтрема новој Југославији сваким даном расту у Француској, и ие само у Француској. Као резултат информбироовских провокација против социјалистичке Југославије на годишњој скупштини Британско-југословенског удружења, одржан је у Лондону 22 новембра састанак покровител>а и чланова Извршног одбора Британскојугословенског друштва, на којем је одлучено да се, услед непријатељског рада присталица Информбироа унутар Друштва, образује ново удружење „Друштво англо-јутословенског при,lат€љства“. Већина покровитеља Британсквјугословенског друштва и стари Извршни одбор каже се у апелу који је Припремни комитет упутио британској јавности осуђује ово одвраћање од циљева за које је ство рено: продубљивање пријатељства, међународног разумевања и сарадње ицмеђу народа Британије и Југославије. Они су стога ооновал}! нову организацију „Друштво англојугословенског пријатељства“. Циљ новог друштва јесте да ангажује говорнике за скупове, да одржава предавања, да приређује филмске претставе и концерте, да издаје публикације и брошуре, да даје информације по свим видовима живота у данашњој Југославији, укључујући и њена политичка. економска, друштвена и културна постигнућа и планове. Тако се данас поред неуспелог покушаја Информбироа да од Британско-југословенског друштва створи упориште за лансирање својих „доказа” у Енглеској ствара заиста пријатељска оргагасзација нове Југославије „Друштво англо- • југословенског гтријатељства”. Информбироовске комбинације уродиле су нежељеним плодом. Слична искуства повукли су информбироовски руководиоци КП

Аустрије. Они су се, према директивама споља, „савесно” пригтремали за ликвидацију Друштва за привредне и културне везе Аустрије и Југославије. То су одлучили швести на ванредном заседању скупштине Друштва, која је у ту сврху сазвана 18 ов. мес. Неуверљивим информбироовским речником нису успели да докажу чланству „неопходност’’ ликвидације овог друштва. Већина чланова осудила је и протествујући прекидала говоре генералног секретара друштва и члана КП Аустрије Урбана и члана ЦК КП Аустрије Фишерд, док је топло поздравила иступање чланова друштва др Рудолфа Херца. демобилисаног официра Југословенске армије и инж. Широле, који су по више година боравили у Југославији. Са 70°/о гласова одбијен је предлог информбироваца о ликвидацији Друштва. После оваквог неуспеха претседавајући на овом заседању Хонер, потпретседник КП Аустрије, саопштио је да његови партиски другови иступају из друштва. Већина је ово дочекала аплаузом и повицима:„Изиђите из Друштва, хоћемо јачање веза са Југославијом. Нећемо диктат спол>а”. Важно је напоменути да су неки чланови КП Аустрије гласали против предлога овог информбироовског руководства. Ово говори о великом порасту симпатија напредних људи Аустрије према социјалистичкој Југославији, што су информбироовски х>азбијачи у свом рачуну тготцењивачки занемарили. Велико је интересовање и наших исељеника у Америци за борбу нашег народа. Преко многих њихових посета, појединачних и колекттшних, снш су се уверили о „стању” у нашој земљи и одлучили подржати борбу нашег народа. У ту сврху они су покренули лист југословенских исељеника у Америци „Нови лист”. У првом броју лтгста штампани су чланци о социјалистичкој изградњи у Југославији и многобројни поздрави наших исељеника поводом излажења листа, који свакодневно пристижу. Као што је истакнуто у чланку поводом излажења ггрвог броја, лист претставља одраз тежњи и мишљења велике већине југословенских исељеника у Америци, који хоће да и на овај качин подрже борбу нашег народа у „старом крају”. Ови догађаји у последњтгм данима јасно доказују да је престиж и утицај целокупне тшформбироовске пропаганде, која из свих својих филијала храни јавно мнење својим „доказима” против социјалистичке Југославије, прешао своју кулминациону тачку. Истина о Југославији је ступила на пут тпнтензивног пробијања информбироовских ограда у иностранству. Постепено се руше информбироовске баријере лажи о социјалистичкој Југославији. Велике масе (већ не само истакнути појединци) напредног човечанотва У свим земл>ама, које се све више ангажују на одбрану принципа које заступа нова. Јутославија, још једном потврђују велтгчину ове борбе и доказују неминовност наше победе.

Напредни студенти Енглеске осуђују секретаријат МСС-а због дискриминације према југословенским студентима

Ових дана је у Лондону одржано Пленума Савета националног савеза студената Енг Леске, Велса и Северне Ирске, на којем су присуствовали и претставници Југославије, Шкотске, Ирске, Шведске, Аустралије. Пдкистана и Малаје. Такође су присуствовали и прегставници Међународног савеза студената: претседник Савеза Громан, потпретседник Колман и три, члана Извршног комитета. Као гости на заседању, у име Народне студентске омладине Југославије, присуствовали су Рајко Томовић и Владо Шестан. Пленум је решавао следећа питања; однос Националног савеза студената Енглеоке према МСС-у, однос према студентским покретима у другим земљама. већином гласова одлучено је да Национални савез студената Енглеске и даље подржава МСС и учествује у његовом раду. Такође је усвојена резолуција која осуђује дискриминацију према напредним студентима и професорима у САД. Међутим, у посебној тачци овог заседања разматрало се питање дискриминације према југословенским омладинским и студентским претставницима поводом Другог контреса СФДО, Фестивала у Будимпешти и Четвртог заседања Савета МСС-а у Софији. Претставницима југословенске омладине и студената, помоhy већ познатих информбироовских интрига, било је онемогућено присуство на овим договорима и манифестацијама омладине и студената света. Тако је, на пример. југословенска студентска делегација, која се већ налазила у Софији, била протерана из Бугарске пред почетак рада Четвртог заседања Савета МСС-а због ..неисправних виза“. Овакве махинације одмах су наишле на осуду наггредних студената света. * Очити дискриминаторски испади према делегацији Народне студентске омладине Југославије жестоко су осуђени и на Пленуму Савета националног савеза студената Енглеске. Претставник лондонске економске школе Скуп је нагласио да осуда Секретаријата и Извришог одбора Међународног студентског савеза за њихов став према 1 утос ловенс к им делегатима нема за циљ да разбше међународни студентски покрет, већ, напротив, да га учврсти, указујући на његов задатак да се бори против еваке дискриминације. Претседник МСС-а Грома« (Чехословачка) покушлџ Н *i овде да. на инФормбироовскн иачии, оклевета Југоолавенску

омладину, тврдећи да она ради пр>отив МСС-а. Он је извртањем чињеница хтео да заташка од енглеских студената истину о посгупку према јутословвнским студентским претставницима у Софији. Његово излагање осудила је присутних делегата. Претставник Савеза студената Шкотске, који је присуствовао Заседању у Софији, приказао је дискриминаторски поступак бугарских власти према јутословенским делегатима. Он је побио Громанове наводе и изнео чињенице које је Громан покушао да прећути. Студентски савез лоидонске економске школе предложио је резолуцију у којој се тражи да „Заседање строго осуди Секретаријат и Извршни одбор МСС-а зато што нису протестовали против одбијања мађарске владе да изда визе југорловенским претставницима за Светски омладински фестивал у Будимпешти, против хапшења и протеривања из Мађарске југословенског претставника у Приређивачком одбору Фестивала, када је он дротестовао због одбијања виза југословенским делегатима, против хапшења и протеривања из Бугарске југословенских делегата са Заседања Међународног студентског савеза.“ На Заседању је говорио и југословенски претставник Рајко Томовић. Он је исвакао улогу јутословенских студената у оскивању МСС-а и учешће Народне студентске омладине у свим међународним акцијама. „Југословенска омладина, рекао је Томовић, најоштрије осЈфује став Секретаријата МСС-а према Народној студентској омладини Југославије, јер ништа није предузео да осуди дискриминаторске поступке према јутословенској омладини, него се без икаквог проверавања чињеница сложио са клеветама против јутословенске омладинске организације и народа Јутославије“. Томовић је наглаоио чврсту решеност југословенских студената да и даље дају пуну подршку раду МСС-а, да својим радом допринесу јачању јединства демократске омладине читавог света. Његов говор је био поздрављен дуготрајним аплаузом присутних делегата. На крају је с великом већином гласова (115 против 15, 8 делегата се уздржало од гласања) изгласана резолуција у којој се оштро критикује Секретаријат МСС-а због горе поменутих дискриминаторских поступака према југословенским делегатима на Фестлвалу у Будимпешти и овогодишњем Заседању Савета међународног студентског савеза у Софф. CУTPA НА СТАДИОНУ ЦДЈА ПАРТИЗАН ЦРВЕНА ЗВЕЗДА БРАНИ ПЕХАР МАРШАЛА ТИТА

Наша крила—БудуХност 1:0, Црвена звезда—Пагтчзпн II 2:1 ; победници игра/у у фпнале

Такмичење за Футбалски куп Југославије, за прелазни пехар маршала Тита претставл>а најмаоовније футбалско такмичење у нашој земл»и. Ово такмичење, које Је мобилисало као и прве две године стотине клубова, секција, гарнизона Југословенске армије, градских и сеоских актива и на хиљаде футбалера, изванредно Је заинтересовало широке масе фискултурника наше земље. Поред масовности, такмичење за Куп маршала Тита знатно утиче и на уздизање квалитета футбалског спорта код нас. Тешко Је доћи до завршних такмичења с обзиром на велики броЈ футбалоких екипа којих је ове године било 1427. МногоброЈни сусрети су доносили нерешене исходе и поред продужења утакмице 2x15 минута. Тада Је жреб донссио одлуку (Металац—Наша крила 2:2, Будућност —Раднички 1:1 и др.). ПоЈсдине екипе коЈе су се сматрале за фаворите гтостигле су минималне победе тек у продужењу игре. Тако је Партизан у игри са Локомотивом морао да улт%ки доста напора и да тек у продужењу постигне победоносни гол и резултат 3:2, ма да су загребачки железничари три пута били у вођству (1:0, 2:1, 3:2). Побе-

ду у ттродужењу постигла је и БудуАност над новосадском Слогом. Ta-to су скоро сва овогодишња такмичења обиловала великим залагањима за победом, борбеношћу за што бољи пласман. Циљ свих екипа, малих и великих б/ио је: борити се што боље, постићи што већи успех и приближити се завршним такминењима овог нашег највећег спортског такмичења. Прошле године највећа изненађења направили оу: Будућност, која je усред Сплита поразила Хајдука са 2:0, и крушевачки Напредак који се после победе над Понцијаиом пласирао до четвртфинала. За полуфиналне борбе квалификовали су се: Партизан (претходно победио Лскомотиву 2:0), Црвена звезда (победила Напредак 4:1), Динамо ,'победио Металца 5:1) и Наша крила (побетила Вудућност 4:1). У претпоследњим сусретима Црвена звезда је савладала Наша крила са 4:3, док Је ГГартизан и поред прсвдужења играо са Динамом нерешено 3:3. Жреб је био наклоњен Партизану. У финалноЈ борби Црвена звезда Је изванредном игром савладала првог победника Купа Партизана са 3:0 (3:0) и тиме освојила пехар маршала Тига за .1948 годину. i Полуфинале овогодишњег такмичења без Партизана, Хајдука, Динама... И овогодишња такмичења била су испуњена многоброЈним изненађењима. Мало Је ко веровао да се на полуфиналним такмичењима неће појавити наше наЈбоље екипе: Партизан, Динамо, ХаЈдук и др. Екцпа ЦДЈА Партизан плаоирала се до четвртфинала и тада Је поражена од борбене екипе Наших крила са 3:1 и тиме елиминисана из даљних такмичења. Загребачки Динамо је такође елимшшсан. У осмини финала поражен Је сд београдског Металца са 2:1; У четвртфинале сплитски ХаЈдук Је неочекивано али заслужено побеђен од другог тима Партизана са 4:2. Велихи успех на овогодишњим такмичењима за Куп постигла Је екипа Милиционара из Загреба. После победа над гарнизоном ЈА из Кичева 9:0, Једин-

ством из Требиња 5:0 и Сремом из Сре.иске Митрвице, екипа Милиционара Је доспела у четвртфинале где Је поражена од Црвене звезде са 3:1 и тако елиминисана. i Први пут у полуфинале За овогодишње такмичење за полуфинале су се пласирали: Црвена звезда, Наша крила, Будућност и Партизан 11. Партизаи II постигао је ове године свој највећи успех и у исто време приредио наЈвеће изненађење: победио Је ХаЈдука 4:2, Једног од кандидата за освајање пехара.' На свом путу ка завршним такмичењима друга екипа Партизана. коЈа располаже са неколико добрих футбалера (Лазаревић, Боба МухаЈловић, Радуновић, Ћирић и др.) имала је тежак задатак и она га Је успешно савладзла. Победити Радкичког (Крагујевац) 4:1, Сарајево, новог члана Прве савезне лиге 1:0 и сплитског ХаЈдука 4:2, свакако Је повољан биланс који Је Партизану П омогућио да се заслужено пласира до полуфинала. Друга екипа која ове године по први пут учествуЈе у полуфиналним борбама је титоградска Будућност. Претставник

црне Горе Је 1947 г. доспво до осмигае финала алм Је таца неочекивано елиминисан од Јакића из Пљеваља. Прошле године Будућкост Је имала више уопеха. После победе над ХаЈдуком 2:0 до-

спела Је до четвртфинала, т\де је поражена од Наших крилз 4:1. На овогодишњим такмичењима претставник Црне Горе. у полуфин а лни м борбама улази после четири победе. Будућност Је елиминисала Једикстзо из Чаковца 2:1, Радничког из Београда (после нерешене игре 1:1, жребом), напријед из Сиска 3:0 и Слогу из Новот Сада 2:1. I Наша крила по трећм пут учествују у полуфиналним такмичењима: 1947 г. после победа над Енотности 2:1,' Вардаром 2fl и Спартаком 2:0. У 1948 г. победе су биле: Слота 8:4 и БудуЈшост 4:1. Ове годиме пласман до полуфинала обезбедиле су следеће победе: Пролетер П (Ооијек) 4:0, Јадран (Љубљана) 7:0, Металац (Беоирад) 2:2 (жреб) и највећи успех до завршних такмичења, победа над државшЛл прваком Цартизаном 3:1. Вфвена звезда брани Куп Црвена звезда ce по други пут квалификовала до полуфиналних такмиче:ња, Први пут, ггррЈпле године после победа над Спартаком и Натгредком а ове године после победа над загребачким Металцем 3:1, пакчевачким Динамом 4:0 и загребачким Милициоиаром 3:1. Хиљаде љубитеља футбала сећају се прошлотодишњих полуфииалних и финалних такмичења за Куп. Стадион Црвенв звезде био Је испуњен до последњег места. ГВреко 30.000 гледалаца са у4збуђешем Је пфатило сусрете иаших наЈбољих екипа; Партизана, Динама, Црвеие звезде и Ваших крила. Незабораван ће остати фикални еуорет Црљека звезда Партизан 3:0. То Је била у сваком погледу Једна од најленших утакмица после ослобођеша. Темпо игре Је био оштар а лопта се брзо преносила са Једнот гола на други. Била Је то ретко лепа утзкмица између даа тежкнчки равноправна противнииа, велиха игра коЈа је огправдано одушевила хиљаде гледалаца. Воје победгогчке екипе тада су бранили: МркушиЈћ, Станковић, Дракулић, Тадић, Ђурђевић, Ћајић, Цокић, Митић, Томашевић, Палфи, Вукосављевић. Голове су постигли: Вукосављевић 2 и Митић. Ове године Црвена зврзда се налази на прагу да поново орвоји пехар маршала Тита. Она је у досадашњим сусретима имала релативно лакше противнике и сзе их®е победила. Међутим, сви ти сусрети показали су да ое до победе тако лакр не долади. Зато ако играчи Црвене звезде буду озбиљно схватили евоЈ задатак, идрали сшшљено, без задржавања лопте, бвЗ| дрибловања, и Једноставним и простим комбинациЈама долазили до гола и што »ише шутирали, успех ситурнр неће изостати. И тада he ое на новом стадиону ЦДЈА Партизан, као захвалност и честитање за но»у победу, из хиљаде трлл ватрених љубитеља и ндаиЈача поново заорити: Звезда, Звезда ... Звезда, Звезда .. • Рајко Митић ће други пут носити прелазии пехар Тита.

Сл. Шиндолић

Са црошлогодишње утакмице за фи нале Купа Југославије: Црвена звезда —Партизан 3:0; моменат пред г*шм „Партизана“

„ЈЕСЕЊИ КРОС 1949“ СТУДЕНТИ ВЕТЕРИНЕ ПО ТРЕЋИ ПУТ ОСВОЈИЛИ ПЕХАР

Резултати јесешег кроса, који је ових дана завршен на Београдском универзитету, показују да су студенти ветерине и ове године најбоље припремили, организовали и спровели крос. Управа Гимнастичког друштва, уз помоћ Комитета Народне омладине успела је да добром организацијом тренинта и самог кроса искористи спремност студената и да освоје пехар по трећи пут. Први пут освојили су пекар на „Јесењем кросу 1948“, када је место 500 такмичара на кросу било 590 учесника. Други успех је био већи: на „Пролећњем кросу 1949“ узета обавеза од 600 такмичара била је пребачена за 276 учесника. На овогодишњем јесењем кросу учествовало је 1096 учесника док је обавеза износила 700 такмичара. Проценат учешћа чланова Народне омладине износио је 75,5 fl /o. Пошто су студенти ветерине по трећи пут освојили пехар он остаје као њихово трајно власништво. Поред тога као најбољи у организацији кроса награђени су од стране Фискултурног одељења Универзитетског комитета Народне омладине комплетном спремом за екипу кошарке.

На другом месту, са успешно постигнутим резултатима је Пољопривредно-шумарски факултет еа 1212 такмичара (обавеза 600), који је такође награђени од фискултурног одељења Универзитетског комитета Народне омладине са комплетном спремом за футбалски тим (11 пари ципела, 11 гарнитура дресова и гаћица, лопту и др.). Трећи по постигнутим резултатима је Рударски факултет који је извео 382 такмичара (обавеза 360). И они су награђени од фискултурдог одељења Комитета Народне омладине са комплетном спремом за одбојка екипу. Број учесника на осталим факултетима и школама је следећи: Медицинска велика школа 473 учесџика, Правни факултет 28, Филозофски факултет 355, Економски 51, Машински 222, Електро-технички 218, Технолошки 129, Грађевински 277, Природно-математички 455, Архитектонски 60, Новинарска и дипломатска висока школа 113, Државни институт за фискултуру 162 и Позоришна академија 53, што износи да ■ је на Универзитету учествовало 5220 студената. (М. К.)

НАРОДНА ТЕХНИКА ГОДИНА ДАНА РАДА КЛУБОВА НА УНИВЕРЗИТЕТУ

Организацкја Народне техникена Универзитету. која ових дананавршава годишн>ицу свог постојан»а и рада‘. за ово кратко време постигла је значајне резултате. Кроз многобројне кружоке, ауто-мотоциклистичке, радио-аматерске, фото-аматерске. ваздухопловне (једриличарске и падобранске), прошло је У протеклој години 1.290 студената. Клубови технике су постојали на Техничкој великој школи. Природко-математичком, Ветеринарском и Пољопривредно-шумарском факултету и на Медицинској великој школи, од којих овај последњи практично није радио. Највећи број студената обухватили су кружоци на Техничкој великој школи (око 300), док се ове године уписало још 216 нових чланова. Масован Клуб технике је и на Природно-математичком факултету. где је ове године уписано 218 нових чланова. Материјална и финансиска помоћ коју су клубсви технике примали од народних и школских власти, као и ДРугих установа, омогућила је да се организацијама на Ункверзитету створе скоро сви пстребни услови за успсшан рад, а у првом рсду материјални услови (возмла, радио и фотоапарати, алат и друго). Само Клуб технике на Техничкој великој школи добио је од Савезне планске комисије 1,000.000. — динара а од Ректората Техничке велике школе 80.000. динара као помоћ. Поред тога Ректорат школе се обавезао да изгради и просторије клуба за које предрачун износи око 3,000.000. динара. Иначе укупна финансиска помоћ коју су клубови технике на Универзитету примили у току прошле године износи 1,237.000. динара. Оваква помоћ народних и школских власти омогућила је да се У клубовима створи радна и интересантна атмосфера и да се рад курсеве, кој« оргаштаују вдубови

стварно завршава са видним резултатима. По клубовима су се појавили први конструктори и новатори. Члан Клуба технике Технинке велике школе Славко Новаковић израдио је пројекат сопствене конструкције летеће једрилице „Пионир”, који је награђен првом наградом на конкурсу Ц. О. Народне технике. Квалитетне радове у прошлој години са Техничке велике школе дали су: Петар Дражић, чији је цевни вентилатор био изложен у павил>ону Народне технике на За-

дао је на Загребачком велесајму „Цевша тт кав прнаог '

гребачком велеоајму, Јован Павловић и Миодраг Петровић, који су дали батеријски двоцевник, који претставља §ово решење гиростора једног пријемника. Катодни осцилограф, који је израдио Драгутин Гвоздановић, члан Клуб«. технике са Природно-мдтематичког факултета био је изложен на изложби Народне технике у Београду. Читав низ констрзгктивних новости на апаратима за микрофотографију, које су извели чланови микрофотографског кружока Прцродно-математичког факултета, као и њихова повезаност са Бироом за унапређеfte тхроизводње од кога ДО^Ј а ЈУ и практичне задатке, оспосоољавање читавог низа старих аутомобила и радио-апарата, узимање патронатд и датзање помоћи пионирским станицама Народне технике. цосета чланова Клуба технике са Природно-математичког факултета фабрици аутомобила у Марибору и њихова директна веза са фабриком аутомобила у Раковици, сарадња чланова технике са Пољопривредношумарским факултетом са Јутословенском армијом (ваздухспловство), помоћ оелу јЛд., све то говори ° томе да је рад клубова технике ишао гтравим путем и да he подоваквим условима у будуће постизати боље резултате. Искуство које смо са радом клубова технике стекли у току прошле године, омогућиће да наш рад Iош више ширине и маха. Одбор Народне техцике који је при Универзитетском комитету Народне омладине повезаће још вишв међусобко већ постојеће клубове технике а онде где их нема оформиће нове. Тако разгранат и повезан рад обезбедиће међусобну помоћ и размену искустава између појединих клубова, што he умногоме дснтринети њиховом учдршћењу и конооладдодји. " i 11 ТТ ■ ifff п

F« Љув©Јев«в .

Дражић Петар, члан Клуба технхке ТВШ

Наши најбољи

Јован Кратохвил ДРУГИ НА СВЕТУ У ГАХАЊУ ИЗ ВОЈНИЧКЕ ПУШКЕ Било je то пре рата. У породици Кратохвила стрељаштво је sило омиљен спорт. Стари Кратохвил био је тада првак Југославије и државни репррзентативац... Гледајућн како се његов отац са љубављу бави стрел>аштвом и како постиже успехе, Јован Кратохвил као дванаестогодишњи де чак заволео је овај спорт. Користећи способност и искуотво свога оца, од кога је пажљиво усва-

јао вештину овог спорта, 1935 године осваја јуниорско првенство државе. Као и многе, и њега је рат прекинуо у сгтортској делатности. Али, то rotje било задуто. Као борац, комерар и поручник Јутословенске армије, Јован стрељаштву поклања још више пажње. После демобилизације као студент Академије за ликовну уметност на стручном пољу постиже одличне резултате; прошле године је дипломирао у одређеном року и као један од постављен за асистента на вајарском отсеку. Од 1948 године почиње поново да се активно бави стрељапггвом, и за ово кратко време постигао је низ зкачајних резултата. Мнотобројни успеси стрелаца у Беотраду, Београдског згниверзитета, НР Србије и сада ФНРЈ везани су за шегово кме. Без сумше свој највећи успех постигао је пре десетак дана. На Светском стрел>ачко(м првенству у Буенос Аиресу, такмичећи се са најбољим стрелцима ШвајцарскеШведске, Данске, Норвешке, Аргентине, Енглеске и др., Јован Кратохвил се пласирао на друто место на свету у гађању војничком пушком из клечећег става. Тиме је он, као и многи наши фискултурници, још једанпут показао вредност и снагу фискултурника социјалистичке Јутославије. Алексе] Бер НАЈБОЉИСТУДЕНТ ДРЖАВНОГ ] ИНСТИТУТА ЗА ФИСКУЛТУРУ [ Запитан да предложи једног i студента Института о коме би се 1 писало, омладински руководилац [ Државног института за фискул-1 туру друг Гајић није се много премишљао: „Може се писати о [ Алексеју Беру, ст, треће године, који је најбољи ђрк код нас. Ње[ гова средња оцена је 4,76. Демон[ стратор је из иоторије фискулi туре.. После сших речи, како то обичi но бива, кад су у питању студен-

ти који се истичу учењем, ство- ij [ рила се погрешна престава о Алексеју Беру као претерано es- ji sиљном младићу. Утолико је при- i ; јатније изненађење када се утледа иасмејан и срдачан младаФ, [ који скромно, помало и стидљиво i прича о себи. У току великог ослободилачког рата Алексеј Бер згчествује прво као борац Црвене а затим иаше Армије. Посл« рата учествује на i изградњи хидроцеиграле у Ма- ji врову и активно ради У омла- ( [ динској организацизи, у којој тре- ;, нутно заузима место секретара i актива треће године и предавача ( [ на курсу историје КПЈ. И као спортиста се истиче бавећи се разним гранама спорта. i Највише успеха показује у веслању и пливању. Његово време на 100 м. краул износи 1,13. Добар и као атлстичар и као машлац. rmsssmSs tw u*9 »4& f Одговорвл уредник Влада Ммтровић. ст. права Уреднишгво и администрација Београд, Балканска улица 4. телефои 23-46/; број чековног рачуна 103-9060360 Штаашарија „Борба", Београд, Кардељева 31.