Student

НОВИ РЕВИЗИОНИЗАМ МАРКСИЗМА-ЛЕЊИНИЗМА И РЕВОЛУЦИОНАРНИ ПУТ HАШЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ИЗГРАДЊЕ *

f Победа Велмкв октоварске ревоагуцкјв 19lf ГЗД м стварање прве соци j а л MfcT« Чк« ДрЖаве у свегу били су rtpfem »Мачајан истпријсли ре» зултат мвђуивредног рОволуциРнај?* ног радн*И*оГ ивкрета »Oj« }e Ut>пео потребне снаге и нвлазив СигУ* ран ПУвШаЗ M3»pujert>a евојв велихе мисзИје у репијалнИМ учењима најнафђвднијв науте савремеие похе МаркСизму-Лењииизму. KpOi протеклв Три децеиијв feße не ettttre овета гледале еу у СССР-у, првој *емл»и сшдијализма. ИвЈважније уТОрИШте даљег рвЗВитка 6t)pбе против система угњетавања и неједнакости експ л оат аторског друштвеног уређења, будног чувара чиетеТе револ у ционармих учешв мвркс*lзМа-лек.иИтl зма tt наЈквЛли* фикованијег учесника њиховог даљег свестраног развитка. Да ввДаЉИ рукОВбдиоци CCOP-d нмеу одгеворнли овим надама и да су они прво скромно и прикривено а затим све потпуније и отвореније кренули путем ревизије револуционарне ТевриЈв радАМЧМв Клвс€) Вај-* боље HftM поТврђуј* npattfta Коју ftttti спроводе у уИутрвшиРој и сшзљмој шхлитици своје земље а која је морала да доведе до отвореног сукоба са ооцијалистичкам Југеелавијом. Савремена нова perfriSMJš MafrttettiMi* лењшшзма претстаВЉЗ брло озоИљну опасност за даљи руазвитак и јачање социјализма у свету и захтева да oe тој појавн обрати пвтре&на па*жња у циљу мобилиеања свих раепбложивих снага за њеИо рабгоЛићавање tt еузбнјање. Td j# и разлшваштв jft уирава Друштма еашомивта СрбШЈв еметрћла за потреОИО Да то питање изнесе пред своЈе члансТао и покрене дискубијУ rro ниЗу вроблвма ксјји е ТИМ у Btt3tt ттавају у марксистиикоЈ екбмомекој теорији и прансн. Откако је ђитање борбе против Иове ревизије марксизма*лењинизма ПосТављено tta ДнеВИИ реД, захбад*ују)ш доследаав реаблуцмонариом втаву ружвводбтва кш у звлагању fte равноправне односе међУ социјалистичким земл>ама и комјтјистичким napfttjđMft, НоказаЛо fce Да оно {грожава ttft саМо даљв ЈвчаиЛ Меународног револуционарног радиичког покрета, већ да cnpettattd и Ше коГУћНостМ еаЦМЈаЛисТМЧке И9црадњб ftoje rtođTttjtt у бвмљама у којима Jft радничка клаев узеЛа влаот у своЈе руке в на чијем челу данас стоје доследни следбеници iottjfctcKttft posttftttottttet«. Када toaopttMO о tftttpoMttttOM t>&визионизму револуЦиотшрног мадквистичког учења морамо пре свега наглаоити да се ty не ради 6 ревидИонизМу fcdMb ttttktt* titttataa Kftb што j« ttntfttee одмоса мођу fcouttja*Јlиетич*им државама» или улогв tt дужно Оги прве социјалистичке земљв у свету у односУ на ново rfafctaМ fcbrtttjaJittctttttkft државе, већ б pftftttattjtt attor uitd je наЈBаж«иЈб у маркеизму, Што претставља оеновицу чИтаве марксистиЧке теорије, Цхто joj даје потребну револуциоttftpttjr fcttafcy tt tiokptthe f борбу MttЛионске Mftce упнегеииМ tt ОкСНлоатисаник за оотварење новог дРУштва. а то је идеја равноправности tt једнакости како Ootix ТрудбенИка rtoiof урећења тако и свик нација и држава коЈе су њиме обухваћене. без обзира на њиховУ снагу и велИОдИосИма господства И оотЧиЊеrtbctn tot* једммо мосућег toMeAft вкеплоататорскик друштвених формација, револуционарне и напредн« теорије свих времена супрОгстављале су идеју ЈсдиакИх них односа људи као основно riaae* ло новог друштвеног уређења, Идеiv Једнакости исписала је на својој saetastt још белиаа фраццуока ревблуција, tttaid Је ta адеја ta«J littftttttM cftMo (Јјормалцу jeattttftocf бвих грађана НрОД закокоМ, у усло-Bима фактичке неједнакости, неизбежне у друштвеном ујшђењг ЗаSamžl tta човока мад ttOSOkOM. Да Је ИДејв bpercra вљала dctit#tiBty bOKprttftttkV ОкаРУ нлевејск ttM Mftfcft у fcKOj револуцији, показује Бнгете У fcBOM писму Кауцком ОД 20 Ф® ba 1889 године, излажући своје примвдбе на Квуцкоа ЧЈШвк 1)0 клаSm eyOp»Fttrtfcttttttt у 17f19' , l Hftrttt* бан поводом 100-годиш«ДТце ФрВВ» Цуске револуци Je. ~Показало се, ћише Бнтелв, - да субуржуЈиитаfta kao и увел билн ejrßttuift ctpatuЊиви да би враниљк eeojft cdrtofttebe интересе; да је пЛебе, ‘ ђасгшље морао 3đ H»ttx да изврпЈава вав посао да 6tt без tfeetottot МеШаЊа ПГЈула, s—B dktoepa, 10 авгут, а септембра. итд. феудални режим мензбежио одржаб нобеду иад бурSftftttjoM, коалишја у оавезу са ДBOРOМ усушмла 6tt ревоЛуЦРЈУЈДа ttft fftj Hfttttttt само ftti нлебојци tt ttftttMtt револуцнју. To бн*међУЈнм» Sttftb MtMdtyhe да ш нлсбејшГшеу рвволуцмонаршм бутокоaaMjft flftftftktt fftftfttt смисав, kojtt tttttt rtHftr eftApM&eektt, m нису доаоамли jftftttftkoef II 6patotko до краЈЊИк rpftitttua. да ииеу ноогављали fft Hft“ пол« ttftdtiftttkftj аамешујућм бурмоаекк емшво fkk нврола њнмовом - tt aOBOđOtt ftft kpaift, f«.i смисао npftfkftpft«> ftft У мту ofHßOTttOftf. Али fft нлебеЈека Јед* ttAftOftf ii ftpafOTttft моглн еу •hwi ftft* Mft Mftttfpft у вроме кадв G# радмло o ram m m etooptt ttftmfo њмма уitpaeo еунрожо, и k«o yftftk, иронмјвм nefopttjft, ttftft6eJftko cttßatatfee pftoortvttMoHaptfttM нарола ностало }fe HSjMtiKttttJOM нолугем остварења cioj« gyHpoftt(k?fH —> 6ypatoftcke jtattftkooftt ttpfta sftttokOM и feftfcfßa у ftttftrtftoafftUttJtt . (M. II ш. Kttt. ixvm t wp. il-iD. w У нрвим ftftHttMft рвђањв HHftgfftjftfeft pftAftttttHft kMftCft, квДа ОНа још виј« иосла 6ttftt ftftftcttft cttoje ttefo* рмјвив улвРв н квдв Jt вооЈом бор-

60М ДООодИЛВ ttfi BJtfttf Cttdje Сопeftterfi ftKCtMoafftfopft, иДеја јеДћаkOfertt ИмаЛа Je У њИМ№иМ Нрвтста* BftMa ttftfc №ај НкрОЧИТи смисад кбји је давве нвисцрниу снаРУ њимоквј рваолуlр*оиар«ој борб*l и f»Me обезбедиц кокачНУ ПобеДУ наД korffpaреволуцијом. ТО схватање јцднакоtžftt ttocrahe касније основјш ttpnrfЦИН идеОЛОУијв радничке класе у делмма оснивача научног социјализма. Велика заслута Mapkca м Енгелса састојала се у томе што су они »оказали да је поогојање углатече kkaCft ЖИвоТНМ услоа CBakaf дрУ“ штва заенованог на антагонизму класа и да се једнакост сви* људи, kojft ћећС оамо 6rfftt јеДНћкбсТ Аред законом већ и ЈеднакоСт у материјалним условима њиховог живота, може остварити само уништељем тог антагонизма. Зато се и оствареЊе СОЦИјалисТИЧко? Друшт&а у уеловчма noctift sfty3ttMaii>a ВлаСТИ оД Стране радниЧке кЛвсе МОжв обвзбедити само борбом за ликвидацију свих обликц неравноправности и угњетавања капиталистичког поpftfKft: Лењмн Је ует&новиб да се у ев&си имНеријализма пооШТравају и доводе до свог врхунца основне противречнести капитализма. Закон неравномерног развитка стваpft нове проТивреЧНосТИ fcojft раHttjft нису Ностојале и све дубље trofkonasa темедве капитаЛИстичког уређења. 11оред основне проfttipftttttoeftt иамеђу рада м кат*fafla НИЧу HOtift HpoTMttpftttttOCftt између шачице ћладаЈућих вација и стотине милИона колонијалник и зависник народа света. Гледајући у националиом угњетава* њу еаМо један облик свм* одмоса нерввноправЧоети на коМе ночмаа савремено капиталистичко друнГтно, ЛеЊик Је борбу за националну равНоправност револуционарне радничite партије сматрао основним бредством њеног уједињаваЊа еа ОслободилачккМ покретом угњетеник нвцијб. Као сва-кодневни задатак ркднИчкој класи постављао је он „»rttТацМју п пропаганДу против разних Државно-национални* ттриђилегнја, Sft право, Једнако право еви* кациjft на fcftojjr националну дрткаву". 'faj зДдатак ематрао Је Лењин оеновним задаТкОм у нецгМналном пиtarf»y јер cft cftMO таквнм путем бране интереси демократије и равноттравности савеЗа сви* трудбеннка 6илo Kojft нациЈе ИајбажниЈи задвтак сввкв воцкЈаМкггичке ревоЛуције састоlи ее у liifS вржој лнквидациЈи евих облИка Hfepft вноправносТи и неједнакоОТИ На коЈНма Се ЗасниДало старо ДрУштво. Td Je бно што Нривлачи мнлионске Mafcft народа у активНу борбу за осТРарење новог дрјгштвеног поретка, тпто пгктанљД одрећене и Јасне перспективе бољег и праведннјег друtiJftiftHoi 4 уређеЊа Уколико ђоциЈаЛИЗаМ буде хвћтао све дубље кореhe I! потпуннЈе Продирао у разне оВласТИ Нспољавања новог друНггвеНоГ жив offt. утолико ће морати и тај t+pttHHTtn Једнакостн и равноправНООГи д§ Добкје све шМру и доследЦрНМену кроз постепено уклаЊаЊе tt Носледњих трагбва старог ftJfacrfof ДрУПтТкенот урећењЗ. А када ДДнаС руководиоци СССР МСтМчУ МскЉУчнеу водећу улогу ССбР-а М водећч поЛожај руског Нар Ода. Њикоау Нримарност у борби Sft еоЦНЈаЛИЗаМ, каДа Hftntpajy сваку самосталност и раВНоправносТ ocfaлт евцмЈалие«lЧкмм државам&. sap Itttlft fO fcatkfttfee oHOf ofcHOBHOf rtpttttUttfM JftJrttakofcTtt без kOfa fcft ttft Мгн Jttft SftMrJcTtttftt ofcfßatffttttft Mfl kojrtk ОД HOfcfft&Ktt MftpkcttfcfH4kS- t kftrf*tttttt“ cfttttkOr VHfttttfl, Hft rtptt-irtakajvhtt снецифичноет rtftsittfka ka crtitttja* Апшу ДЦУДИк rfatrtfjft, ОДЦкЧУћтЈ fcOrtttja.nttfcfttrfktt kftpftkTftrt SrfaMftJrfttk tt adflftKđeetkrfttk tfJktMCrfa kdje fcft Bptttft ¥ HftinoJ земљ«. eKfcrffoaftttrtvhtt друГ§ cortttJfttfttfcfHrfkft земље rtpekd HftpairtOrtpftirfft fpfcOrftttte, fcfßftPftfeft Metrtosttfttk apyttifftrfft м arfpftkfrfof fpfttttfttßft да te pftaftttfflk tfpttrfpeflft другик ftdrtttjftttttcfttrfkttk Дрјкааа rtTTTttttrftt rtPßftrffcfrfftrfttM rtđTpfcPnMft •“ зар fo rfttjft rtftJ6efcfttarftt* je fcftkieirfe bHof ttptttttmna Једааксж fcftt и pftrfttortparfrtOcftt кОЈи ttpftfcfcfftrf“ Ља саМУ fcprft MrfpkftttcfMrfkd-tlttrfMrtttctHrfkft мдеологнје, A да е«јш« руководиоци немају намере ДА fce rfa том путу зауставв, да је такво схваfarfjfe односа међу социјаЛисТичкМм аемљама ttocf аЛО основно начело помоћу kojefcš brfrt Желе и постенено 6frfrfflpyJy jotrf Jarife ОотЧињаеање ДругИк аемаља ећоЈиМ иеоосредним митерееима, потврђују иам многббројни догаћаЈм чмјм смо мм свакодневни еведоци. Узмммо еамо такву чмњенмцу као itffo је наметање соrfjftfftkofc маршала РокосоВскоГ за министра народне одбраНб И кОМан-* данТв свих оружвних снага ПољСке и његоао кооптираЊв за члана По* липбнроа ЦК Радннпке ttapfttje Пољске, Ако ее СовЈетскм Саввз оДлунмо на оваквР морвк f момвНту када до сазнања све ттнгри* маса напреДНот. Jarfrtar мњвња у свету продире евегт e ггрнвитШом сТзну KtlJ и оправданости борбе kojv о«а води против ревнзије основних приНЦиПа марксизма-лењМнизМа, аар то Httje начбољм доааз да оваква нракса ttpftffcfarftfeft §амста главну полугу совјетске политике према социјалистичким земљама које се ort не саМо не МНсли одрећи. већ Је напротиа жели у будуће Још ftftft j cfpatittjft и R«TiyHMje kopttfcfttttt. И тен f садањоЈ перспективи ми можемо ггравилно отденити колнко би се orfaj процес Још брже одви Јао да с§ КШ нмЈе благовремсмо evftnftfствћвла иеовузданим кегемомнетмчким п екеплОбтатпреким амбицијв- 1 ма совЈетских руководилаца према Hitrt6j земљн М fMMe привЧкЛа пажњу tia oftafcttofct kejy sa а&љи раавмтаи боцијалмзма нретстанља аомТраревплуЦПонагто ЗЛпУПотребљзвање ауторитета и моћи прве земље coTtttiaiMiMa у свету . Велиха 1е nfcfooM Јпма чаблУРв мГП Л ifeßnrtr дпгпедгид г'вт»о.||У»lмо«цг»l|Ор Pv што Је знала да u*>o-

Dr. Радивоје Ували^

зре сву flftaftHecf м штегнобг поступака СССР-а према соцмјаАистичкмм земљама, Нмала енаге и ауториTftfS Да се fftkeoj ftpftkcn оДУАре и НтЉеДв борбу за одбрану вСЛиких »ековмна teopttje и праксе међународног раднлчлог асжрета. уетаЈући против ревизмје оенгжнмл ггрмнципа марксизма-лењиннзма наша Партија не браНи саМо интересе социјалистичке изградше и прогреса своје земље, она брани оно што претставља основну снагу револуционарног радничког покрета и услов IfeerOHOr даљег ШМреЊа М Јачаља, OHo без чега HeMa успешне СоЦМЈалиетичкв иаградњв у земљама где је радничка класа већ узвла власТ у своје руке, & fb је невбмнрљтева борба за уклањање сви* обликћ неравноправности и неједнакости, која једино води укидању експлоатације, постепеном брисању класних раз Лика у ДруШl®у м остварењу оне свестране слобеде кбју нвм обећава будућв комунмстмчко Друштво. Разголићавајући лицемерност и безпринципијелност са којнма се у земљама ©оцијаЛМзма воДН непријаtejfaGrta хајка нротив Паше земље и feerte соЦНјаЧНсТМЧкв иЗГрадше, указујући на сву гнусобу и неморалност ередстава која се у том циљу користе, наша Партија воДИ борбу за одбрану оног комуниетмЛкар ;доpana којм je једино могво радНМчхој класи даТи снагу 3e извршење велМкик и многобројних керојских подвига, иеписаних у току њене Историје Нроз такве примерв саМопрегорноГ Залагаша и борбе као што је to случај учесннка ПарисМе муне, ОкТОбарске револуције у fyсији, рата у ШпаНији од 1936—39 године, нашег ОсЛббодНлаЧкоГ pftta и Иародне револуцијв, ОслббодНЛаЧkofc рата кинеског народа. Т&кав сТав наше Партије ужива свестрану подршку свих трудбеника 14 народа наше земље, коЈи У Њој гледају доследног и поузданоГ борца за оДбрану наше нацноналне незввмсноOfctt, смгурног руководиоца н&ше eoцмЈалистичке мзтрадње и обезбеђења ftßOje лвмше и срећммје будућ>ttofcfrt. Али та борба у kojoj дамас учествујемо ие ужива еамо подЦшку шмрокмх маеа умутар маше земље. HaiMro će шмрм број онн< људн у евету моЈм ее ммеу одремлм чрава да слободно ммсле ћ не боЈе fte да тр&же мстину, који увмћају еев значаЈ м оправданост борбе коЈу води наша ПарТиј& М ДаЈу joj Grfoју иодрШкУ. УколМкО MfcTrtrfft о ‘>Диоеима међу соцнјалмстичкмм земљ&ма еве внше избмја rf& вмдело, утолмко ове вмше расте углед КПЈ, увиђа се доеледност м нраамлност њенот марксмстичког ет&ва у еу»о-6v еа контрарвво.пуционарннм ftoетупцнма СССР-а и земаља под њеrorfrfM утицајем, раете њема маралмо-нолитмчкв pnafcft м аутормтет у еаету. Трудбенмци наше земЉе свестраним Залагањем и упорним радом у саим областима делатНости, својим успевима у социјалнсТичкој изградњи пружају свестраНу помоћ нашо} Партији и д&Ју јој потребну снагу За успешно настављање борбе прси Тив извртања и злоупотребе основних нвчела марксистичког учења. ДеЛа нашИк трудбеника и дубоки свестрани преображаЈ земље који се остварује неслућено брзим развит-

ком прои»адlж« estffik, уепостаа« Љан-ем HoeiiM BМШИМ &Дно€а У Мзводњи, брзим нодизањем НрО* рада и мењањем еаммм људи кро§ pa§at«aM љимоае еицм» јалистичке eaeetM и мултуре* иај« боље покаауЈу §му емагу м eseetpa« не могућноети нреиаламења »ееим извора инмцијатиае И етваралаш« тва које еадршм у еебм нрааилиа »римена марменвтмимвд учеља, чам и у једној мадој аемљн мао »Јте је наша, осуђеној да еонетаеним снагама Нод екОИоМсНом бдомадом рд стране еоцијалнетичкнм земаља изграђује ееинјалмаам, Тм резулта« ти далеко вре§а§млазе вие ште ее уопште мвеле мкад наелутитм м иа дана у дам Јачају евцмјалметичне темеље наше* друштаенет ља. подизнућм шегову еноНомеку м политичку енагу. Друг Тмто, обра« ћајући се офнцирима M геиералима гарнизона Hl* Манедонмјв .еледећим речима Је дао вцену тмм уевема: „Ми оетајемо доеледнм учен*у те науке (мармеидма-леи.инмзма *=• нап ред.) м у иранси сааког даиа епроводиме »еме ирннцмпе, мм ме» уморно градммо еоцмјалмаам у ма» шој земљн м до данае емо, sa «ар Година. стаормлм толмно нелмно ни» један наш човеН, ОД мене М МОЈМН другова rta до ешмн нашмм њуди, није могао lepoaaTM да ћемо ооетм« ћи и моћи. мм емо нероаалм аа у Машим народмма поетоје огроше Латентне етваралачне емаге, алм да ее оне могу разаити ао раамера so» Је су достмгле м да ми MOHteMO мздржати дноетруне ©мрушеше. м §а стране наниталиета и еа етране боцијалистмчкмм земаља, то ммје било тако лако веронати. Под та» квим условмма иарод је мадрмао благодарећи TOj 680j0j ОГромноЈ еиази коју Је ра§Bмо аа нмеокоЈ е©» Цијалистичкој саеетм”. Борба за одбрану чметоге м ре» Ролуционарме доеледмоетм маркем* етичко-лењинмстичког учеша, на» вори и усоеем еоциЈалметмчке ма» ррадње који нашоЈ аемљм у то) борби дају нароЧИТО месТо, по» Стављају пред економмете маше Републике и наше Друштво у цеЛини нарочите задатке. Потребно је кроз предавања, чланке и дискуеију указати на СBу ШИрину И utTe* Тне опасне посЛеДиЦС реаизиОМИз* Ма марксизма-ЛеШиНИЈМа ЈгОВШТе М њеног испољабаша У ОбласТИ е* Кономске теорије и праксе посебно. Мора ее много шире и гкутвуниЈе мзучавагм маша економека етварност, чеоретекм уонштаввтм §аконктосгм HbCMor раааитка к ма в>и* ма аналмзиратм и тумачмтм врм* мену и даљи развмтак маркеметм* чког екомомског учеша. Само нам конкретнм матермјал еоцијалметмч* Ке мзградше наше аемље може вру* житм девољно аргумената за уочавање еамх оммк штетнмк последмца које неммновмо иекреааају у Земљама које су под контролом и руководстаом сСсР-а, ието Као м еам ccgp, вошле вутем мануштан-а осноавик ttpMHUJftia еоцмјалм* стичке теориЈе. Садањн руководиОЦи СССР-а еу-Bише Су се сажиђели М Bећ доеаДа довољно сродИлМ еа Мдејом НеЈеднакоетм м нераанопрааноетм а да она не 6м нокааала esoje штет» но деЈетво, не еамо у одноемма међу соцмјаЈпнтгичкмм државама, ђећ и у сћакодневмим ношнама еанреМене Теормје М праКСе ун>-гар СовJfercKor Саееза, унутар аамаља ко-

де се н»ему потчишавају. Такве РРјвве у теорВЈИ и пракси треба уочаВВТи, износити пред нашу јавност И тумачити њихову контрареволуционарност. Када Соворимо о реВИЗМји Марк* смзМа-леНјИНизма ве МИСДНМО само на она изопачаван»а тих учеШа која можеМо наћи по совјетским књи* гама и часописима, а У којима се Јкели дати неко ТеоретскО Ortpaß* дање разних Мера и поСТупакл ко1е Спроводе совјеДСкИ урраВЉВчИ. То је на пр. елучај Се обј§Шњава нриоритет CosjetCßof Савеза у одноСу на друге ЗеМЉб, квда ce тврди да је „совјеУски НароД Најрева.дуционариији и НајКерЗјСКИји нарОд света“, (ВоЉШеаик, бр. 5 1040 f. Ctp. 15), када će пмше о РУској нацији као најемгшеВУпијој Н&цИјИ Која иступа у cßojctß.y воДеће смле (ибпд.), о вољшевичкој ЦДртМји која је „историјскп настала вадећа rtaptnja међу свиМ партијама у Н.ихо-

еој борби за заједнички ЦИљ, Да ДОмунизаМ" t ибид. еТр. 16). Саа*о тако ћосГаћљати и тумачити пит§ з tee реаизиоМизма заачждо ftn умашити шегов зиачај и пе еидети ту Шегову ШтетиосТ. Совјетека Савремена теорија eaicTOjii да свој ревизионизам, оиа tt ДдЈћб шДблонски нонавЈћа уобичајеие цитате класика марксизма-леи>инизмД» алИ ЦиТаТе у ДојИМД стари појмО 3 еи, поСМаТранИ кјЈоЗ садаи.у hpakсу CČCP-a, Добијају еасвИМ ноИИ садржај. ЗбоГ Тога се МИ rie мО* жемо задовољиТи теоретскИМ пОсТаИкаМа и Тврдн»аМа совјеТскИД НИсДца, мораМо еидети nfta cfe иЗа ШИхових фраза крије у саМОј цракси и Тек ТаДа ћемо моћи да уочиМо нрави шиков смисао. Узмимо само један пример. У f броју „бопросИ економики" ЗД 1949 годину даје се приказ једне ДшиТе поД васловом „Јасан докДз триуМфа лељИнско-СТаљИНске НацИонаЛНе ИолитИИе“| У нридазу се ћрШИ анализа једНоГ рада АкаДеМИје наука CČČP-a, ИосвећеноГ KoMrt-ttpeMs јацкоМ наЦиОнаАноМ округу. ttpeMS наслову могДо би се очекИваТи да ћемо у паДу наћи НоДаТке о раЗвиТку национЗЛНе кут Туре и улОзи коју та НацИја игра у исивотјг CČČP-a, о НаЦИОНалНИМ бсобелОстима И ДеМокраТсДИМ обЛИциМД ОрганиЗацИје округв И ИOН!Т6вашУ гвегових аутгДгоМдаГх ирава. ЧиТав НрИкаЗ ОГраНИНаНЗ С§, МеђутиМ» на пода Тке о раЗНИТку НроИзвоДвих снаГа дато? вкруТа; HsčfoHO индустрије, НоЛ»онривреде, шумарсТВа, трансНорТД иТД. А СдИ Изложени успесИ ekOHOMCkof раЗВиткв наводе се кво ДОкаЗ г.ведике превбразкујуће yAofe согштаАИСТИчке дригаве и Аешинско-стаљинске националне гШАИТИке , *I Ми ktiafc иМеМо нрана да посумдаамо да Ли ce раЗВИТак НрвИзВОДНИх CHafa једШЈ 'нације може емаДраТи ДввоАНИМ дОказом њеног наиионаАНО? развитка и поштввадаа даене иационал*нl ин» дивидуаАности. Лвзнатв је да и ве» АИке имнеријалистинке енле развИјају нроизводне енате сввји* Иолд» нија уз истовремено најгрубље га* жеше елементарннх ирава «танов» нгНпТВа датих feprTfopnia И BrttxoßP најсвиренијв ексмлватиеадае. А да ми заиста молемо имати озбиљие еумн.е у ногледу yeiieki kpje иостиже HaiufoHaAHi пОлИТИка CGČP-ii некз Нам носАужи сДмо као Рример УкИДаЖе нарнонаАИИх рептбАИка *» аутономни* области на Криму и расељаваше ти* нација, нод Изговором и»ихoвог незадовољавајућеј? држаи»а у toky рата. Akd ј§ СоИ« јетски савез цримораи да поеле три децениШ CBbf ностојажз НредузшИ! такве драстичне реноесинне мере нротив читави* иација крје нисУ нокаЗвле доеољнв SaAatartia f оД* брани евоје еоцицАИстичке отаибине, sap ti HMrteHHus не намећв читав низ забрмљавајућИ* ЛМТањИ! каква су иациоаална праеа ужи а еаае te иачИје у тзку гри аецениј# счвјдаске влаети и какав је екв» номски и култлгрнп развнта* даим! ђип обезбеђен *ада ане ниеу има“ Ае жељу да бране евбј содаНалИ* сУички пореДа*? Ако совјетеки рУ* ководиоци себи дозвољавају п ириМену такви* мера према ооЈедИниМ нацијама у целини да *и се ty мо« же говорити 4i o сАобадном И до* бровољгдам ујелитавадау на®иј4 у еоцијализму“ зар to није нриме* на истог оног принцип* сти 4 који само у разлинитом оаиосУ снага аоводи де другик поелвдица, против којега 1е у оаноеима међУ социјалиогичким земљама гговелЗ борбу КШ‘» (Kpai у идућем бре»ју) • Предавање одржано у Друштву е*о« Нвмивт* Ср&ИЈв* , Ј

Шест година од смрти ИВЕ ЛОЛЕ РИБАРА

Дђадесет ееДШГ нођеМбра НђВршмле ее шеет еодмма оа смрти Наредно? неевја иее Лоле ЈРибара» секретара Централмог номдаем Савеза комунистичке омладине ЈуСославије и Члана ЦентралноТ комитета КПЈ. Он је погинуо 27 нођембра 1043, у тремутку када се са РСЛОбођеНе tepHTOprtje сћремао да крене у инострамство као нретefeetftMt ПарОДМОоСЈТободРЛачке Војске Југославије.

На дан шестогОдИШШице смртИ Нве Јlоле Рибара, одај.уки му ду 5 јћну пошту, НароДна ©Младина Ју® totjtftfertje бе баДетује Да ће се, под руководством своје Партије и дру в га Тита, беспоштедно борити за победу истине о својој социјалиСТћчкој домовинМ и да неће окаљаТИ сВетле гробоее народних херојД ЈуГоСлаШ4је. iteka је сДава Иародном херојУ Иви Лоли Рибару!

У ЧАСТ ЧЕТВРТЕ ПАРТИСКE KOНФЕРЕНЦИЈЕ БЕОГРАСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ИЗЛОЖБА СТУДЕНАТА АРХИТЕКТУРЕ IV ГОДИНЕ

У *iact IV ttaprttclfce кб«фс{»енЦ*|Је Веоградсног тнивердитета втворена |e II иовемвра Рзложба Ctyjeitata архитектурС IV roitMttC, ш ИтложПа претставЉа елику резултата екектртије гргпе ea окв 100 етудената аржнтектуре m го ™" не tto.lH čy мО ! а (HeeCtta ове гол Ине. под воћством четири наставника. а за* валу|ућн новчаиој помоћи оа flflO дИПнпа n*ttttiltt ia tttdtttajv ttame fiorate *рчиТеатоllгав наслСра |t .Iстрн и Далмацији. нека велика rpaitttHtttti ttrmc нстолетке и *#ЈИле|lше HaiitCra иора tf « mmfcit ii»»" ф fcaKrt rnctta Јсднт натчит eKtHvpinlt гхвататИ. како je.tan архитект греод да глеДа ок*» сч-ие и ка«*« кори«»м грСба да иаи*чв аа в«бв са једмв оиаквв вквк/рзијв.

Двориште jpnn n—“w пГ манасгира (Рлд Па»Јl*аош*ћ Oite)

2