Student

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

БАРБА ЖВАНЕ

Као и сеи наши досадЛШњи уМе*филиови вбји обрађују веp>ojßkmi моментима 6draty tewatHßy иашв Мародне револуције и фиом ~В»£ба ЖваНе** jiBBO јВ НаШаО НУт fco срца нашер РледаоЦа Ito otieHa|>ију и peHtMjn tt Афрића, филм „Варба жване'* кроз оввир Народвооелободилавког pata обраfcyjH јОЛаВ МоМенат 03 Ворбе мар-нЈа ћстре за евоје ослобореше. У фИлму ее Говори о ctapoM барба жваћУ} кОји добија од ttaptßjß задаУак ДВ кроз HeTTpHjatejßfckß btpß»ke бдведе Волове» као кранг ttcfapСкОМ одрВду партизана. kOjii се приВремено новувао f нлавиве Котара. OBajj На BBHiB.a стгган детаЉ Вз борбе јУначкОг Раоода Metpe, fejn* по својој драматској садржини раван многим великим херпјским ћцДВИЗИма уНињеНим у tOKji pafa< ћослужио је писцу ciieHapt-ija kao Bnate. Док је наше претходНе филмове Ва тематиком из рата тежња да се Што шире и што обухватније приftajky Рстарска збиваша доводила До развучености радње и шематичВости у стварашу ликова и драмСкВх еукоба* већ еама епецифичсижеа f филму .јБарба Жваfee” епречава не само појаву раавуВености драмске радше, већ и појаfey фрагменталноети и хронНчарског ЈТзаша догађаја. ‘РеМатскиМј rMk, бграничењем радн>е На овахав орићиналан мотивј егворила се могућкост за одвијање једне згуснуте драмске радње са типично оствареfenM ДНкоВрМа. Међутим оно штО је ћВјЦначајННје за овај фиЛМ, tifto *iy даје предност гтред наШИм досаДашшим фидмовима са слинном теМатИкоМ, то јв 4а се у фклму j.Baip-6а Жватге” кроз мало 4 кроз РојВДиfeaHHo, Може сагледати велННИна feame Нароане револуције. Кзрадв филма На осНову овакВе ©ригиналне фабуле са уском teMßtРком огрвниченошћу на етвн де¥аЉ из Кародноослободилачке бор6е, пОсгавила је пред сценаристу и реагисера Bj Афрића тежак зада•Гак. Драмску раднгу, иредодређену feeh самиМ етјжеом да буде 3rycH.yfa, fpe6a#o јВ емишљ еио водити, гребаЛо је остварити типичне ликове који fee би били и шематИчни, а чији би боступци одговарали специфинноВтима сгГГуација И односа. Фешкоће fcy повећане и чин>еницом да је В. Афрић као режисер Морао да радИ са Младим cMataMa сгудежгима ђисоке филмске школе, чије искуСтВо мије велико и да је баш због tofa Морао BO^feif и рануна о МНогИм ђробдемима глуме, сценографи’е ИтД. који у другим ириликама не би бИЛИ BkfyejlHH. НO, И Иоред свега тога филм ..Варба Жване’’ ttpetставља уснех наше младе хинема*ографИје, НИја искуства из Цана f дан носгају све већа. сценарио В. Афрића, писан но ћовели Драге Жервеа „ВоДОВИ &0Лазе**, ИМа cßOjitk kßajtHteta. *fd се Највоље огдеда f fentepapfeoj ноддо§и коју је он дао За изграђивање Лика барба Жвана, f орнгииаЈтости

фабуле tt идејном прплажењу темту АЛИ4 ецемарш за филм ».Барба HMd и свОјИх jreaocfataea. понекад врло крупних. који ra чине еличним еивнарију аа филм „Славица". v еце«ари.lу. Иако у л'Ини дббро заМигћљенРМ, Miićjr еа искористили оригиналност фабт г ле и спепифичност теме кб|И НрУ*аlу све услове за стварање јетног литерарНо доброг eHeHapHia: 3Bof cfich Јик литерарник елабоети. сценаоио у појеЛИтгИМ еценаМа леЛује еамо као среНариека екицај таква siecta ¥ филму, лишена нарете сцеиаттиШ основе, i*¥6e ¥ ttflCJHOčttt н \ y\ierничкој сназИ. док се ралНза У cBOOi драмскРМ fOK¥ на такВНМ Ивсгима знтсгавтна И пчзбИја. Т* С§ н' 1 оее+иле ¥ сцени еа ааробјненим блрба Жваном. Нрелодререна токОМ цпдше да се нретворн ¥ нвопно мес+6 ¥ фМЛМ¥, Ова се ецена ублеа лм+еоарног фалша претаорила у раамодњен¥ епизоду f КОЈОЈ ликови влеле губећи своју *тт= НОСт, а олноеи И СИтУацИЈе вотнтанкИ се коНструишу ИоЈавом цеваиице, која унезверена погледа вођена Р¥К¥ од м§мачкнг офмаирв ify» а у бтшак немачке једштце, v ток дпаМСкоГ ЗбИвања ¥носи се сЛучаЈ КOШ ће нбмоћи баоба жвану ла нобегнв и енасе волове. увоћеше најности у +OK¥ Драмског збивања ДСВВОљено је ¥ фИЛМ¥, као и у сваком другом уметничком дел¥, Јер елучај IИО?Ке да ДОНрИНесе нијем решен»у нровлема филмске радШе ¥ појединим ситуацијама, а да се при томе не изгуби у ВероДОС+РјноСРи И ¥МетНИЧкОј СНаЗИ. Мееамо фИлмскИ сЦенарро са лттгерарштм квали+е+има мсвке створи+и услове да слунајносг црерас+в у нужност. СлучаЈ he се претвори- 1 ти ¥ Н¥жнос+ ¥ условима широке и бтвте каракгериваЦИЈе линносги, у уСлоВИ.Ма НострЈања нитавог Аанпа узрпчиттх веза за КОЈи Су BeßaiHH ЦђстунЦИ Тик ЛИЦа. СЦенарио фиЛма .јварба HtBaHB”. ИаКО tto сВОЈОЈ лтсгерарној аамисли оригиналда, због csoie ква.литетне неуједааненос+и, није могао фврмирати mtf реалну подлОГУ ЛИРОрарНО раВрађенИК ЛИКОНа (изузев барба Жвава)

И СИТуаЦИЈа. у својим ностунцима и раЗВојима веЗанИК за tOH рвдЊО, који би сТворили широко ноље могућности за прерастање случВЈа У нужност. Сцена са пијанком Немаца, створена ради тдга Да бв СлучаЈУ коЈИ 6и помогао барба Жвану да се снасе да обележје нужности, ве» зала се за fon радше неоргански, само сценариском конценцишм. ЗбоГ ttta се ток радше на foM меctv зауеганио н разбио, § случаЈ je cctao СЛуЧаЈ. јер Му неуспела спена чИјалте. §бог навеДених еДабосгИ сЦенарИЈа, Hffle Ла.Ла обелеткј# уме+ничне нужности. ĆAa6oCt отШНарИЈа огледа ее и У нриказивашу оФанзиве која Ј« донела елободу Пстргг, одрзд HOftrnзана, коЈи такође офанзивно насту-* на, губи се v трИуИфаЛном rto*ofty тенкона и ееиона. Због свог доку а менТарноГ карактера офаНЗИВа Није уметнички осннжена. Тема коју филм „Варба Жнане*' трегира у целини je идејно пранилно обрађена. кроз mtn ctapof фрон-

товца барба Жвана приказан је ток ревОлуционарног процеса у изграљуди, коЈи у ОслободилачКом рату претвара хиљаде обичних људи у цожртвоване хероЈе, коЈи су сваки на евоме нослу и према својим могућностима доорггаосили пооСДН Над НеНрИЈатеЉеМ. СвСС+вн teuiKOha у коЈима се налази одред ис+арских нартизана у цланинама Горског Котара, барба ЖВаНе, не жалећи своЈ живот, приква+а се шког задв+ка донремаша кране 0Д А реду, Иако по својим постуПЦИМа и осећањнма типичан, лик баОба ЖВДНа Је оКараКЛерисаН Чи+авим НЦЗоМ ИНДИВиДуапнИх особености. Варба Жване израста пред нвма КВО век из наеода ttpoHtet здравим на« рбДним дуком, увеК оп+ИМНстИЧКИ расположОн и спреман Да се ухВв+и у кош+ац и ба нашећим но+ешко« ћбма. Kad ТДкаВ барба ЖВане je Нт ctao бпизак гЛедаоЦУ, ближИ Hef4), МОЈкДа, tt Ј§даа ЛИЧМОс+ ИЗ НаШИК досадашшик филмова, ћасунрот нлас+ичном и пувокрвНОМ ЛИКУ барва ЖВаНа, ЛИновИ осТаЛИх ЛиЧНоСТИ у филму су мањњ више недовољно или сасвим слабо изграђени. То ее нарочи+о моље рећи за комесара Бепа. Кае личност и као комесар он не суделуЈе ак+нвно ¥ радши: Мено ииЈе +инича« л«к нашег нартизаиеког комесара, Ifeoгов поли+ички рад у одреду, који бе наЛази у врло +ешко,Ј ситуацији и Коме ппетп otlacHoct Да оггзне саСвим без Кра Не. нИгде се не stfcitt. §бог тога снажне речи којима Он обЈављуЈе ночетак офанзиве, коЈа ће доне+и слобоДУ Ис+рц, у шеговим уетшиа звуче као 6ejKttBotHa нароЛа. V филму ~fiwp6a Жвине” учишен je покушај да се избегне црнФбеда +ехнИКа у гГрикаЗИВаШу ЛИкоВа И односа. То се примећује нарочито у сцемм за заробљеним барба Жваном: Али, tejKehtt да лзбегне црш*белу +§книку, сценариста и режиСер В. Афрић заћао Je у Другу KpajHOct: У Покушај д« „ОжИВОГВорИ” Немце он је унео у регкиЈу елеменte грогеске и оцеретског с+нла, te су фашис+ички војници нриказани као дамца+ични весељаци. НепраВилним идејмим постављањем читаве ове сцене, у коЈој стално фигурира фрапантна ПоЈава певачице, где се кроз љубавни сукоб немачКог ОфиЦИра и војнпгка фОрсИра ин+ерпретаЦИЈа „људског момента", одвЛачи се пЛјКШа гледалаш од гЛавНИх збивања у филму. U ДоК Цемци лумнују и ломе чаше. барба Жване мирно снава. Тежња за ефектом упропастила Је ОВУ СЦеНУ, ДОК Је СДМа сцена каО ТаквЛ MttOfo допринела да чи+ав филм мзгуби у „те?кини". ЦоЈавв Ц+а,ЛИјана PeHua и Друга <?а заданутим у редеинке сувмше Je бизариа. ЦјИКовм даЈалб« зи о шншЈлама tt каши коли могу да засМеју, аЛИ КаДаСе у ТОМе ftpeтера ОНИ НОстаЈу oatia ЛНИ. Увоће)Вв у радњу оваквих веСељака «apakтерише стил режисерског рада Б. Афрића. Међутим, у „СлаВИтШ” Ctntte Је сМеШан за+o Ш+о мура, док су дна Ц+алИЈана У „Барба Жвану’* смешна aatb Uifd Су гладаице. Свежина коЈу даЈе здрав х¥МОр \4оже ttpttJa+Ho да делује tt У филму са пузго дрдма+ике, али екенЛоатација смешног на оваЈ наЧИн штетНа је за филм. Идејно Је неправилно ова Два И+аЛиЈана, КоЈи ćy tttпични Као борци npotira заЈеданчког неприја+еља, окарак+ерИса+м особином гладница ноЈа је у филМу једина њихова особина. ИоТребно Је ис+аћи оЛЛИЧНу глу* му Д. Фелбе у улози барба Жвана. доагутим Фелба Ј§ ДУГо И С+УдИOзНO радап на сВоЈаЈ УлоЗИ И НаПоОИ овог мла.дог уметника уродили су нло* дом. Његов говор jfe ЦСИКОЛОШКН уверљив. а гес+овм нимало сувишни, увек се слаигу са речиМа tt ЦФ с+упцима. Драгу+Ин Фелба je Сво Јом

гЛЈгмеШ f фШШМ „Bл#ваГ Жване*' показао ДВ Има уСлоВа да Cd разВНја f фИЈШскОг f луМЦа. ГЛ.УМа еттИзодНМЛ MdtiOcfH Је šMafno слабија. Шда f дЧи сЛШ ?ЛуМа сатзд (IČirpo Лохвански), koja није 'fđakikd пдСлдДиЦа (ierOMMk гЛуМаЧкПх несПоОд6ПОстl4 ( колинд ЛитераЦнИх слабосЛЧ! сЦСПарПЈа koJM ипје Лдо осноОу за разрадУ ЛИка koMOOaра. гЛУ*4м Маре (наЛа МладдновИћ) ctßHiiie Ji полепцирдн траЖЧНМ МоменаЛ, Лако Ла Н Ц>ена ti(yМачка креација западала носто у tiaтетИку. Режмја В Афрића одЛижуЈе се богатом мнвенУЦвЦоШћу; Усоеле су сцене одласка барба Жвана са воЛовИМа ИЗ Certa ( наПад на жеЉезничку сташгцу м*гд. В- Афрнћ уме дв уочи караклеристииио у н«« ком лику или ситуацији и да то успешно транспонује на филмски језик. Но, навЛоНОСт ка уношешу оле*ретских елеМеНдта у обраду лематике за филм , Варба Жване“ Јасно се оеећа v режИЈИ 6. Афрића.' CtH* че 06 утисак Да Ла шесов режћсерски рад драматичност тематике претстабља коИИИЦУ, И чћЛа 6ла Ј бост сценарија УсНОрИ tok радШО И драматичност теме потисне у страну. режиЈа fi ApjptAa to корисли дЛ би у fHM ПоСЛаЛа НаЈинвеИФивмШа. Алм, тРШ, у takвим еитуациЈама биа нрћтерује м црелази f ексцес. to наЈбоље илу^ сФруЈб еша гЈИЈаике, квл Је ffdefaла сеавдарлиа За иаше филмоће еаfeMatfitaM из pafa. 'Режша ta елици

ради сЛикб* аадрзкава&е ка бШШЈИМ ефсктима, енкдвптгш *=* f6 је јеаи« крјим fofedpti 6егкИ}а 8. АфрИћа у ofipj m&lfl Р^ж rtfckrt М#» уснсла ја сцеиа уиада 11смаца у сало rt рас+fipfifiatta умесника MMfifff* fa ; ttf*BetxifeatHo је да су ppfamteaтбрИ Afi+riffira бМЛИ tdjifiko HaMfifift* te ce нису осисурали од унала tte^ маца. ttatii wajrtfififi|M фмлм () fiap6a Ж«аее*‘ cfieaofi« aa rtatfia ммлд кшематосрафжја Мде crtfrpfid РУteiH peaaficrfifirtpf ctfiafifeifia. ttaitm маадм Фиамскј f ka.epofi« кбји су yfiectfibfifl«rt у cTßafiafpv w«fif фи.«* ма Лоиазују ла cv chđecefiti ла нриctvrte tt tetkrtM нроблемима рала «i филму

А. Illfaaa

trHBMH ЛSТИФАР: Глава младоГ Шиптара

ВЕДЕЈВИО ГВОЗДЕНОВИЋ! Ковиц СтеваноВић

ЈУТРО

Јутро је варошко вратило људима улице, ČPdtkć ćKHftt.io вРАечкх њива груДЧ. И све: пгуме и ливаде и цвека иетие ируиице буде се bćbom даиа и mdtopoM људа. Ирхауди снови кб лпкбкрнле Итиае, . pćtk }е жедаа ЏВРт, дноја жуљ ka ДЛаиу. iftpo fp ао t ирена аи» су n»tM» нпливиице, MH.iHćH рПДИНкћ руку jdšMd ć» Ш»фу -»■* ЛНИу. tfpšdfy ndiouš вујни 0д Младосги š oj доре, }ytpo је понренуло џкновкке речке ry рбине, роскравило ј» š»Mi»y да Ц бље f ракт»р »dćp» и иалило ума у ЧРЛИЧИИ МашИИе. Јутрв fe ДевбјЧе крРбрних праченова ša срие прираглп, иајдрбте, најсиетлије, ОНо fp het ИИК Utto thšty Дела И СИ ošd уЛАИтр на MMšć наелије. Нек јутро што kopdša аод е бриСадои, taf сиМвОл HHPTdhsd Ш Шћ штб б§ ШИИ, ИРк pdtići pndć\ MHHfŠht и пробуккпИЧ tpti^Ok, И ttPHP нагнутог Иад књпгпч аоадрави ...

ЉУБИСАВ СТАНОЈЕћИЋ

О HЕКИМ АКТУЕЛНИМ ДОГАЂАЈИМА МЕЋУНАРОДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Лео Матес, помоћник министра HHeeft*««*** НООЛвва* ćHflMbki ш»е давање О неким актуелним доГађа*Чма т ttpjtbttttM ЛМАМ« fi*Af« V. Да«а 1. *tt. 1649 || f «0 часова. neanealt св tifnen** пл п т* чиедава«** f што вбћИМ' epo.f^.

НАША ПРИЧА

fepet pata дајеле НодЈедаако и Д>уДИ Н cteaptt око њИх. Чак, ниии će, свака ствар Има своЈу посебну Судбину, нешто mto је саМо њој доДиЈељено и што она нреузима за еебе. fto није гледао како огољело И nycto иКгледа дрвеће на МЈестима th КојИМа с¥ би+ке Вођене; Кб НИје Посма+рао нолеглу Чфаву нрегажеfcy егопама. кошггама И Вуинастим тонковима, ко ниј§, Једаом бар, мидао згрушане му+не локве но fty М дуганке црвене ресе еасушеНе крви како еу ншарале улице и сокаке ш шему ће мо?кда изглеДали Нудно и то како је уоннгте МОГЛО Да octaHe оно Љесково жбуње на Хумрнмај иснод окоми+ик Ловћенćkhk страна, Када еу кроз шегд прњсвирала све замашћена оловна зрна. *oja су te нвЈнриЈе иробиЈала кроз људска тнјелв, пд онда нрозвишаЛа ftpoa Љесково шивље. КоСИЛа Ра И ОДЗВаШВЛа, prtCHpCHVBIHH сс. но ЛОВћеНСКОМ CTrtHttt. Когод jfe у Црну гору улазио као окунаtop. и КоГОд се њему стављао у слушбу, на toM MJectv сзиијељаб Је оне коЈи нијесу хтјели да им ее покоре, Од Јула 1941 до новембра 1944 ty су, кад год су х+јели д а нренлаФе Hapoi овог тзрдог камешсгог Краја, да га нагјерају на поСЛУШHofet, да гд tt иволе ееби, а да им то ипак ии-дд довољно не пође за РУком, t обали убоЈност свога оРУжја На утамниченим и спутаним. Толило +алмЈанскик, шеманких и Нетннчкик рафала иснаљено je на >*алој ледини на Х+мцима. +олико нрви на ШоЈ Је нросуто, тОлико жиВОта Је затрпано v авиЈема повећим, сала већ hojk vtje.ttoM -гоавом обраслим могилама, оа од свега tora *нн кишних новембарским дама 1»44: Када еу Унраво вођене одлучне би+ке за Цетише ty еу еама оctaie te д &и Јд земљом и камешрм !*®трлане хумке и онб љеСКОВб Мбу™* увнодо, кочв Je киша ввћ втрв-

сЛа лИШће И коЈе Је ИоДрх+авало ria студВНом Вјетру, шуморећи, као да цВИЛИ, као да боЛ свој каЗује неком своМ, неком ко ће га раЗуМјетИ, ko ће Га утјешити у дуГоМ ГеШКом бдјењу Над Палима, НаД оНИма чију jč суДбину оНо, и не жеаећи то, у доба страдаШа и pata, јеДНИм дијелоМ ВезаЛо За себе. МлаДИ ЗастаВШГК је малочас са водоМ бораца ИСЦаЛИо tpOßpary паљбу са брдаШЦа изнад Хумаца ка бункеру на крају града, из којег Су иСтрНавали шемачки војници, на ce зВтим епуштао низ стрму страну, а борци су се, разређени у борбеном ланцу, опрезно помИцалИ напријед, мотрећи На непријатеља .да их не иЗненади. Хад Је НроЛазИО кроз љесново грмење, засгавник се зачас задржао, прелазећи руком По огољелом кржљавом Дрвећу. по којему c¥ избИлИ заДебЉаНи чворићи, из којих је цурила нека жућнаста течност, Изазвана нишом ноја још од синоћ нИЈе престаЛа да hafla. Живе су ~. још су жИве ~. љескпшше i Чјш Jfe сГиГао на лединицу, за* ставнин Јб, у ttaßy мирно; с десном руком на СљВпОоНниЦи, отетоЈаО неколико тренутана, па Је онда ttao кољенима у мену влажну земљу на могилИ, еаГнуе ее, пољубио Један НОВећМ каМен, положен На нумци, И прозборио тако ла му се сопствени глас учинио Ууђим, нао да тп НИје говорио он, већ неко лруги неким тренеравим, ШржШгм. готово ДјевоЈачким глаеоМ; Враћо, дошао сам .. Враћо он се tprao од свог гласа Па и они су тако гоаорилИ, заираво викали ,:. ~врнћп .., браћп“ , ; , Па Н leera je taHO дннјко знаб! „Bpate, не 107,., брате“ .. , Tjf, НВ ТОМ M§tfW* мјеСТУ,» i ТаСТаННику су пошле сузе

на 6чИ. СквашеНиМ рукавом ШИН»ела протрљао је чело, подигао се, и onet етао на поздрав. Његсжим борцима ово није Изгледало ни најмање кудно. Оми еу toпнко пуга про.пазили пп П р Л гпобова, овако нето затрмвних и овако ncto обраслик цозиуТЈелом травом, И уНИјек СУ, У СтаВУ мирмо, ћутећи, голог Лави, sa чаСак ОТојаЛИ KpaJ хумни, па настављали даље. овлаженик очију, у борбу, у ocaete. Сада су им се nctb овлажиле очн. мако о овим гробовима нингга внше нн« јесу змали него што еу §i безброЈ другик норед коЈик еу чеето пролазиди, ћутљиви и мијеми. ода* Ј¥ћи им Houity, Само mtd еу могли наслутити да се овдје ради б неквм засгавнику блиском ii нознатом, о нечему шло он зма више од свил шик, а то еу могли да еуде и flo tove што им je издао наредбу, чим еу избили на врк брда, да исиале тда убрзана нлотуна на бункер е Koaia града и да тиме, као што je тада рекаб, одаду ночаст дрмговима етријељаним у нодножЈ¥ брда, Spymth нанријед! Хосо, нодмошјем брда бооци еу отншли за своЈнм заставником, ио® ји je, мало ногнут, Аодрктаваа ле« ћима, не окрећући еузбма замућени иоглед на евоје борце, који еу ма* о+унали у стону за шим уекоре ev наишли на иретходнииу дркгог ба« гаљона Црмогорске боигаде Понцдие одбране. у чИЈем !е еаставу био и заславников вод Па+аљон je са te с+раие онсје.дао грап .Једаи бзран из прегкодиии« уирано Је саоиш+авво зас+авнику како ev заообили десе+ вшшигз и ис+о толитго — КОЈИ еу НОКУШали да угевиу Mi буикера који le вио прел њимв, ni нарваили tm лре+кодницу.

immmimmiimmimimmmmmmmm SattfmC# али оД бтраха- Побадали о pyjkje И Дћ?лИ руке увис кад су kx ГШроНодИЛИ двојица бораца за комаиду бадаљоћа. Брже их водите, мичите ми их с очјДјуј tttt Mdfy д8 rfx НИдНМ; Штђ rfx Штедите, гшјесу ttaM браћа! Заставник Је нервозно викао, и ofler fcfe +phiyt). Ottef МУ Jtt ДШАЛа fa pfljfett, ttftfef jfeflfekaO: ~fepaßl fi . Td бјг Му. fy 4 tta fctd+ftflak Дбрада, nflttjfe годину дака, у aatpft с*lртш*(*ши* пдодуна, Rpoi Kptt, fca ДИа fco ворАлн, дозиаалн ra, Ораћа, y6HjfertM дд ofe«* HfcfM* ftojH сада. pacrtacattti и yttfeзДЈерени. Нролазе поред љега. кадаа браћа, друже заедааииче, ottd ty убшде и раабојпмш! пладиће ђећ еае едгшшрио му Је у ftpPiaiv еуаошааи, дошчадн бпрац, замашћен по чакШРрама и шншелу 0Д расдаашене ieMjtfet а tto рткама и лвд науребеп од шибља н драча кроа којб се проемјао, b.ftaf'O cfe ОсМПЈеХнукШи tta борца, засДавИИковб ЛИЦе заЧас се облН бЉбдПЛоМ. МИШићИ tta омрШав.ЈСлом лицу му će затеГокте, еа усана се Изгуби oftaj осМИЈех, Нјеђе му се cttyстИШе на очи, а укоченПМ hpcrftMa лијеве руке у десној је aptttao маши Ику грчевито Jfe трљао fto челу. Он Је сада, у свој cttojoj riVноћИ, грозећи се, сав №ом прожет, norpecett до најситнијег нерва, еагледао и преживљавао. по други нут данас, аЛИ еаДа далено Јаче ttero малочас, сличу са etpje.rmmta на Хумцима, Он о томе никаио није mć* гао да rdßomi. Ott је то само т.пгн жИо, еуМорно н невезан«, бчтаљоиа, оне rtohri Дад му се hpftjaarto у шУабу на Чеау, А то Је билв ii . 140, о tow«, даДле, да Нрмчам. У jetett 194 i ЊемачНа СОлДатеска Јурила jt виЈугавим слрмпм црногорским дпумо 4 вима, да смшенн капитулантеау taлЖанску вОЈеку,. коЈа Је еећ била fc»tta рата, па Jfe једва и дочекала да пред неким полотки ортжје ДНИје љеие. дршизије, у колашииу и вераНћМв пре«ате еу се патггизачс|иим оМагама, а octaie дивизиЈе у ЦбноЈ гири сечинапе cv *****#»■ »%т-«ч*иll tpytlft И оа љих бНЛе разоружа««.

сијед« и зајапзгреми фелдкомамдант Kdjtlfep, иеч&ног, наборант 1 лица, коjrf је иетрћремено био занонједин* њемаиаих оруламм* једамица у Црној Foptt. aaapjkao је за еебе само ба+аљоне „црни* *ошгуља“ : Ма *оје 3« jtftti јтмјеи Motao рачумати, док le npeoota.flrf талијаисан ћраљеаски милилар адас.вао у заро9љемиик§ jtoгоре, до крји* fa је yttytko да cetpttaa нјешаии. Rao Издајамцима стаари рај*а* кајнер им аије **ир ДатН за ttpeso*tt.y ми «*ихове иамиоие, којима еу, све До ови* дааа, у дугачким колоиама, да би ееби боЉе ctpax ДржаЛИ, зармдали дуљ аажнији* путева у ГувернаУорату. сада су, безвољни, мзсубљеии, уморни и унЛашеми *алијаисви војииии, onet у коЛонвМа, еу* Јваљсви гмизвли и новИјали се по тим истим путевима tto војима су некада ?ордо пролазили, ме рачуиајући мик&да да he до омога доћи, па су због tota н толико сУрјвлИ* uifa и fpo6oea мачимили око tn* путева, а, и to треба призмати, jotu више својик костију оставили. Вио је paf, а сши, Иако га нијесу вољели, бИЛи су приВућеми Да c# боре. кво шзчј еу и сада примуђеми да се предаЈУ: А фелдкомамдвн* Kajttep, да би ик још више помизио, упутио мк je да иду пјешире до ftoropa у АлбамИјИ и Грмкој, и tta шиконе очи, да би доказао и љима и црмогорском мароду како се њемачка армија мичега не млашМ и како шој уопmte ми јвсу т ноафебмм ти мвбарачки ВаЛОЉовм Иапитуламти. којИ се ttpeдају чим доће до ryctof, разорио је шикове „блоИ9»§ и , и Всице и бувкере ОВо срадова. ме прегпостављајући тада ма то. да ћв му оми, onet. једиос дама. биТи и te како потребМИ; Потом је издао проглас мароду Црне Горе чије историјске tt patмичке традтдије ori* додуше, свечамо изјављујући, поштује. али да ме можв, у MHtepecy зајодничке стваоИ побlеле. да дозволи чикакав меред и ометагве плаМгта љемачке армије, којој је Hctoonia вамијечгила чајвећи задатак, да уегтоетави ttpaB-'taM поредаи у евијету у којем ra позива аа буде лој&лвн у однову нв оедободилвчку љемвчку војеку. која ће се, док то буде ЗаЦон рвт«

захтијеааб, задржатн у ЦрмоЈ Горм, а послије csak ће добит« св»Цј по Закону прааде Н tio ДоНрИносу побједи мад „atit-JibcacfcOto нлутократијом и крвавим кремаљскиМ oОЉшевизмом'*! Није много иза тога №р»шло) а њеМу је понестало војкикв да Му одрже неопходно потребнн ред и мир. Снаге Цародноослободилачна војске, која је у задње врНјеме &• сјетно нарастала* потиснуле су и H.et'oajt болдатеску н н,ене четничкв прирећке, који су НИз ЦјегерНик слетјеле у поДЈ-орицу, немајући се кад ни обазрети аа србом да диде што се учинн б љима. Цод fcajnepoвим нотаМа аећ је нонело горјетм, тако да му ни у бамом Цетнљу нмше није било сигурно. До зуба наоруЈкаб бгољеде м нреетранљен« четничке бат ?л&) м оононо ?<здао ftpd* nać мароду. v којему је caotttilTaeao да ]§ намјерам, у интеребу t амда народа, образонати оомећне нетничке rf Аамдармеријске одреде, kdjtt ћ§ мУ ttotttoMofttt да ее, fcafco он иаЈављује, ј§Дном ša ШШ. обрачуна ća комуHttefHHfckM ндаћеничкнм вандама, кбје утрожавају миран mte&t « нро- Ј снеритег Црне fope нбд окриљем ДМког РајМа, *е, i6oć totš, НOзН«9 сае ноштене и роДољубине едемонте да е§ енрстају у ноае, тек aaaefi (pPpMaffttje нацмоналне ЈКаНЈирмеријв м у одреде мајора Дашића м ка* Нетана Јовонића, који #у несеви*#«} нрмшли у номоћ љемачаим оружа« нмм енатама. И јдш Ц обећаа -« а тр je каеннје « урадиб да ће, дм ihto уснјешниЈе бфве и ради срећннаља нрмлмма, аврвзмвт ши иноналну еладу рд нетакнутмм м а* даним народнмх нраааа. на. cee to, још уаијек је било неаоаољио. jfs дана у дан љегове јединире само еу трпјеле ttapai

ММllв*ло РИжиатчлиЉ

(СИиИета.* f вр<^у>

5