Student

Десети децембар Дан Опште декларације о правима човека

Дссстог децембра 1948 године Г енерална скупштина Уједињених чација донела је и прогласила Општу декларацију о правима човека. После овога историског чина Скупштина је позвала cee земље чланице да објаве текст Деклараџије и „да пораде на томе да буде распростра њен, приказан, читан и објашњаван нарочито no школама и другим ааспитним установама, без разлике на политички статус земаља или територија".

ЧЛАН 21 (1) Свако има право да учествуЈе у управи сво,le земље, непосредно илн преко слободно изабраних претставника. ЧЛАН 21. (3) Воља народа треба да буде основа дрхавне власти; ова воља биће нзражавана у перподичнии и истипским изборима, који ће се спроводити општим и Једваким правом гласа, таЈним гласањем или одговапајућим процедурама слободиог гласаља.

„ПОШТО су природног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету; ПОШТО се непоштоваше и презирање права човека увек завршавало варварским актима, који су грубо вређали савест чои пошто је стварање света у којем ће људска бића ужиати слободу говора и веровања и слободу од страха и несташице Зило проглашсно као највиша тежња обичних људи;

„ЧЛАН 30. Нпшта ге у овоЈ Декларапји ке може тума••пти као право за ;а коју државу, груау или лице да уаествуЈе у било коoj делатности плп а врши било какву падљу усмерену на уништење слобода овде обЈављених",

ПОШТО је битно да права'човека буду заштићена владавииом закона, на човск ге б о приморан да кто последњем излазу прибггн*' побуни прог Т?г није и угњстазања; ПОШТО је битго да сс помаже развој пријатељских односа међу иацијама;

„ЧЛАН г. (1) Сваком су ириступачна сва права и слободе изнесеве у овоЈ Декларакији без икаквог обзира на расу. боЈу, пол, Језик, религију, политичко пли друго мишљење, национално или друштвено порекло, имовину, рођсње или други статус. ЧЛАН 2. (2) Даље, неће се правити никаква вазлика на основу политичког, правног или међународног статуса зсмље или територнје коЈоЈ неко лице прпиада, било да Је ова тсриторија независка, иод старатељством, несамоуправна, или да се налази ма под коЈим другим ограничењем сувереносхи". ПОШТО су народи Уједињених нација поново потврдили у Повељи своју веру у основна права човекова, у достојанство и вредност човекове личности и у равноправност мушкараца и жена и пошто да помажу друштвени напредак и бољи животни сгандард у широј слободи; ПОШТО су се Државе чланице обавезале да у сарадњи са Уједињеним нацијама допринесу општем поштовању и дримени човекових права и основних слобода;

„ЧЛАН 2«. (1) Свако ииа право на тколоваше. Школоваље he битн весплатно бар у основпнм и нижим школама. Основна иастава ће бнти обапезпа. Техпичка и стручиа настава биhe уопгате ириступачне. а ввша настава биће исто тако свима приступачна на основу заслуга. ЧЛАН 21. (3) Ролптел>н имаЈу првенствено право да бнраЈу врсту образонања за своЈу деЦУ*. ПОШТО је заједничко разумевање ових права и слобода од највеће важности за пуно остварење овс обавезе; ТО ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА проглашава ОВУ ОПШТУ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ПРАВИМА ЧОВЕКА као општи степен који треба да постигну сви народи и све нације ради тога да би сваки појединац и сваки орган друштва, имајући Деклапацију стално на уму.тежио учењем и васпитавањем дадопринесс поштовању ових права и слобода и да би прогресивним националним и мећународним мерама обезбедио њихово опште и стварно признање и примену како међу народима самих Држава чланица, тако и међу народима оних територија које су под њиховом Јурисдикцијом“. (Увод Опште декларације о правима човека).

РЕПОРТАЖА О СТУДЕНТСКОМ НАСЕЉУ НА ВОЖДОВЦУ

Ето, значи може се!

На улазу у студенстко насеље поздравила нас је «ека весела мелодија са звучника и празна вратарска кућица. Студенти су пролазили, сами узимали и враћали кључеве, неки са љутњом, неки са резигнацијом, а један је озбиљно резоновао: Данас је сигурно нека футбалска утакмшца. Како? нисмо одмах схватили. Лепо. Наши вратари су ватрени кибици и кад су утакмвде, остављају портирницу својим женама. Често никога нема и свако би могао да узме кључеве и да уђе... Студенти изражавају жељу за смањењем броја службеника. Они предлажу да сами преузму посао вратара, па да се на тај начин смање трошкови дома или осигура стан најсиромашнијим студентима. Седети у портирници неколико сати дневно није тешко. Може се и учити објашњава нам колега правник. Али то студенти разговарају међу собом, а управа о томе ништа не зна- Уствари, управа дома о студенским тражењима и жељама врло мало зна, _ • Прошле године је постојао Саветодавни одбор састављен од студепата који су били изабрани од старешина барака. Одбор је знао све потешкоће на које је наилазила управа, знао је и жеље студената и било је лакше. Ове године немају ни све собе свога старешину, а о старешинама барака да се и не говори. Била је једна конференција, на брзину спремљена, и слабо посећена... НА СВАКОМ КОРАКУ „КАД БИ"... Дом располаже са удобном и чистом амбулантом и изолационом собсм. Студенти долазе, туже се на главобољу, прехладу, добијају упутства и ако је потребно, апсолвент медицине који ради у амбуланти, шаље их у Студенстку поликлинику. Све би било у реду, кад би амбуланта имала у плану и исхрану 6олесника. Овако, другови болеснику носе храну из Опште студентске мензе. А ако болесник нема колеге у дому? Дом нема своје мензе. За ручак и вечеру студенти одлазе у град. Сада је још могуће, јер посећују предавања и уче у разним читаоницама илн беспослени шетају, али кад се приближе испити и сваки минут постане драгоцен, биће то, свакако, огромно губљење времена. Прошле године је дом имао своју мензу, али им је ове године она отказана. Згрзда у близини дома стоји празна и неискоришћена. Кад би осветљење било и после један по поноћи били би задовољни. Пред испнте учи се и ноћу, а овако, нема светла и не можемо жали се један студент. И пећи су слаба страна овога дома. Огрева има довољно, али су собе хладне, јер се пећи пуше. Долазили су оџачари, поправљали, поправљали, и... покварили и оне исправне. Кад би... „ЧИСТОЋА ЈЕ ПОЛА ЗДРАВЉА" Те пароле нема нигде у дому, али сви вапију за њом. Неуредност је карактеристика становника дома. Кревети ненамештени, папирићи по поду, па, иако постоје у свакој соби корпе за угаљ, он се често ситни ван ње, комадићи лете по соби, а прашина се носи ципелама по чистоме поду. Има и таквих који прескачу отирач пред вратима да не би обрисали ципеле. Нужници изазивају главобољу и управи и студентима. Неколико их је покварено већ месец дана, а остале чистачипе повремено затварају да би се осушили. Соба 6'рој 95 је најгора у домуЊене становнике нисмо нашли у соби. По дану их никада нема, али зато увече сви знају када они долазе; певају, вичу, свађају се и на крају (за помирење) плешу кола. То је у почетку изазивало веселост њихових суседа (уз звучнике једини културно-просветни рад!) али та свакодневна развесељавања сметају и студенти су их опомињали и жалили се управи дома. Ништа не помаже. СВЕ ЈЕ ТУ, АЛИ ... У управи дома има један орман са књигама, има и слободних просторија за библиотеку, али библиотеке пема. Зашто? питали смо заћуђени. Студенти се не интересују. Ни>тан неће да буде библиотекар. Студенти се међутим жале да им е досадно, јер немају књупа за чи.гање. У свакој бараци постоји једна празна соба са неколико столова и столица. То треба да буду учионице, али су оне празне. Прошле године смо уредили две собе и ложили их, али нико није долазио. Чак су односили угаљ из тих соба, јер су ближе него магацин обавестили су нас у управи. ПИТАЊЕ ЈЕ СХВАТАЊА Четири пријатеља из Ранковићева, четири студента права и биологије нису задовољни стањем у дому. Они су критиковали управу због недовољне бриге о студентима и о чистоћи уопште, због помањкања било

каквих разонода; кад смо им дали противразлоге и говорили чињеницама које не иду у прилог њиховом тврђењу искрено су рекли: Све је то тако зато, што ми не мислимо да останемо овде- За нас је то као неко прихватилиште, тренутно уточиште, из којега настојимо што пре да одемо. Сви се ми надамо да ћемо npe или касније наћи неку собу, или прећи у други дом. То нас је мало помело. Улазећи у собу број 96 били смо збуњени. Чиста, уредна, једноставна и баш због тога врло пријатна соба. Нема разбацаних кревета, хаоса у орманима, нереда по столу, упрљаног пода и опушака угашених по страницама кревета. Завесе на прозорима (свака соба треба да има завесе, сне постоје, али не у свима собама); било је топло и чак се ни пећ није пушила. Ви сте задовољни? Вама ништа не смета? Ето, неки студенти се жале, мисле тако н тако... питали смо, радознало постаријег студента педагогнје. То је питање схватања. Има ствари које треба изменити. Није крива само управа. Студенти такође сносе део кривице, и то повећи део. Ми смо уредили собу онако како је нама удобније и пријатннје, без обзира на то, остајемо ли овде за спе време студија или само два дана. Ето, значи може се! Мало више стрпљена н такта, мало више заинтересованости и разумевања, а што је најглавније мало више воље са обе стране и успеће се, да дом студената на Вождовцу не остане заборављено насеље.

В. СТАНКОВИЋ

Захладпило Је н већ се ложн у собама

Оснивачка скупштина Савеза студената иа ТВШ

(Наставак еа прво стране) Такође литерарна секција у оквиру КУД-а, читањем радова књижевника-почетника развиће дисНусију о идејнбсти у њиховом стваралаштву. Клуб фото и киноаматера може такође да организује дискусијс о разним проблемима у фотографској уметности. Ту би свакако дошле и разне теме из области филма. Зар не би било врло интересантно да сз пре поласка планинара на туру, говори о крају где одлазе, о обичајима народа, о знаменитостима, развоју народне револуције у том крају, о развоју задругарства данас итд. итд. На нашим одборнма удружења, клубова и друштава је да о свим овим и другим формама рада размнсле и да што пре пређу на њихово практично спровођење у живот. Ми смо у прошлој години културно забавни рад веома мало користили за васпитавање студената. Он се одвијао сам од себе и неорганизовано. Међутим, питања из области културе и уметности интересују студенте а дискусије о њима могу мноro допринети њиховом свестранијем 4 васпитавању. Наша економска и културка изградња захтева широко културно образовану интелигенцију. Улога нас техничара не исцрпљује се само на техничко-стручним питањима, већ и на питањима културног утицаја на масе трудбеника. Сетимо се само како су били живи састанци дебатних клубова када се дискутовало о филму, драми, о разним књижевним, уметничким и опште културним питањима. Значи, интересовање за ова питања постоји и њега треба проширивати и кроз разне форме омогућити му да дође до изражај‘а. Ми смо свесни да опасност од коминформовштине још увек постоји. Они ће настојати и даље да на нашој школи нађу своје слуге које ће на разне начине подривати наш рад изнутра. Баш зато активним noлитичким радом треба обухватити и последњег студента, па ће нам откривање непријатеља и његово раскринкавање бити олакшано... Бити данас пасиван, значи свесно или несвесно налазити се на непријатељским позицијама, јер непријатељ баш и настоји да пасивизира наше снаге. С друге стране имамо и разних утицага са запада. Извесни елементи хоће да протуре схватања да ако смо ми данас у пријатељским односима са западним државдма, на рочито са САД и Енглеском, сада можемо и треба да пресадимо све из тих земаља код на«- Отуда негативни утицаји на васпитање људи... Наравно, ми ћемо узети добре све ствари са запада. Лењин је увек

говорио да ће комунизам наследити добре стране старог друштва, али да неће дозволити разна декадентска схватања која само уносе нездравост у истинску пролетерску културу. На дебатним клубовима треба више дискутовати по тим питањима, о свим видовима овог утицаја. Нека на ово обрате нарочиту пажњу другови са Архитектонског факултета, где има индиција да су се оваква декадентна схватања почела да шире. Марксизам данас у нашој земљи ниј‘е само идеологија Комунистичке партије, већ је он постао и све више треба да поСТане идеологија најширих маса трудбеника... Значи, због тога наш рад на изучавању ос новних принцнпа марксизма-лењинизма морао би обухватити све чланове Савеза а такво постављање ствари само ће још више повезати, учврстити Савез студената и на тај ће се начин све више потискивати у свести људи остаци непријатељских идеологија. •. Школски одбор Савеза студената на Техничкој великој школи Вошковић Љубшиа, Вучуровлћ Душан, Велковрх Мајда, Допуђа Војислав, До-зет Андрмја. Иванковић Добривоје. Јелић Светислав, Манојловић Радован, Марко внћ Лука, Мартпновпћ Млодраг, Маљковић Дане. М-омчиловип Момчило, Митровић Милан, Митро. вић Срђаа. Миновић ОуОољуо, исманагић Мурис, Петровић Момчило, Пузерллски Ангел ijcob Ла.зар, .Радончић Схеван, р»дlгвојевић Светислав, Риетић Јован, Отојановски Миле. Станковић Ми одраг Отамеврковић Си моновић Славко. Станојевић Миочраг, Ђирјанпћ Мп.торад, Iкребић Душан. Чобанек-и Добривоје, Шогаић Радомир, Шмит Љубомир, Шарбох Драгаша.

КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ИЗБОР УПРАВНИХ ОДБОРА СТУДЕНТСКИХ ДОМОВА

У иедељу 11 О. и. одржаваЈу с е у сту. дентским домовима _Нови Београд-*, nHe ра Благо Јевић" и _Вождовац“ у 9 час°* na. а у студентском дому „Милован оилас“ у 8.31 часова конференпије за изffop управннх одбора. Дневни ред кон. ференциЈа: 1. Избор радног претседииштва и кандпдациопе комисиЈе; Ј. Упознаваље са повим Правилпикои| 3. Избор управног одбора.