Student

„СЛУГА ДВА ГОСПОДАРА“

ГОЛДОНИ:

Фотез први пут у Хумористинком позоришту Овај комад који је сав у працесу иарасгања Голдонија из клишетираног позоришта свога времвна, где се о животу Венеције још прича овешталим сижеом. игра још увек Јаком мимиком, разузданим покретом. пенушавом радњом. али све то већ свестраиијим лмковмма и снажнијим ситуацијама, овзј комад је лак за публику, тежак за глумце, а Зош тежи за редителзе. Редитељ Фотез је са таквим Голдоиијем који низе више commedia dell* arta. а још увек нцје ттрави Голдоии из ,Мирандолине", разапег у режиској одлуци истим распоном између још јаких позоришиих схема које су прошлост и стварних вредности које су будућност. А те границе нису тако оштре да &и одлука била проста'. Прегпостааимо да је наЈбоље реШ ење за које се одлучио Фотез. да оитуације и ликови буду на претстави дубоко животно оправдане, али да оне буду свакога могућег тренугка бојене елементима тшровизациЈе и таквим хумором коЈи би наговештавао Још непреживљеио време eommedie dell’ arte. • ту Је Фотез морао донети одлуку Још у облику замисли, пре окршаЈа са глумачккм гпвсамблом ттред коЈим се нашао први ттут, ансамблом познатог са сво)е нехомогеностн, са слособностима код нских гл>-мапа изаорним, а код других већ искввреним у најразличитијим ттравцЈтма и најскривекиЈим кутонима наше земљс и нашег времена. У том тешком процесу, у тоЈ бици редитеља да н>егове замисли пзстану ствариост, та битка којом се стварност увек разликује од концепцЈсје, у мучноЈ бици коЈа траЈе од прве чита Јуће до последље геиералне пробе и то у сваi:om ансамблу, Фотез Је то имао још у оштријем виду, да оД овог ансамбла код мно гих многоштошта извуче из њихових ств&рнкх глумачких способности, а код ДРУ* гих да скрије што се није могло развити у добру глуму’. А скрити кешто у комедиЈи коЈа Је сва од покрега у којој све треба да делуЈе као ведрина п спонтаност, умосто сваке глумачке рутине. то значи у «• квоЈ комедиЈи спустити температуру претставе, диркути у љен основни нерв. На тим местима су најочшледниЈи nperставе. Јер ови глумци ниоу могли да се увек крећу на сиени као да имтфовизирају, Јер данас импровизирати на сцени. значи ослободити се рутине, заиграти с правом првдаиошћу у коиои и свим оним што захтева Један утврђени начин глуме ко.л he деловати као спонтаност. а бити резултат рада озбнљноти студиозног који неће бити случајност. већ he моћи бити поновље. сваке идуће вечери. значи бити Једна племенита руттша на вишем ступњу. Па. иако je Фотез много штошта извукао из ансамбла, уместо једЈШСтвеног стила чиЈи су еолидни носноци били највише и најчешће Љубиша Вачић и Бранка Панлетић. остали глумци замељивалЈИ су на махове таЈ Јединствеки својим час оперетским, час нушићевским, а час водвиљским навикамз, но још увек сразмерно мало, тако да Је ова гт Р ет * става израсла у нешто најбоље што Хумористичхо позориште може имати и има данас на репертоару.

„ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА“

Претстава студената глуме Плаовићеве класе

Изабрати „Ожалошћену породицу" као претставу која ће показати резултатв четаорогодишњег глумачког учен>а има две стране: добру, због разноликих ликова погодних за карактеризацију, са очигледном развојном линијом свих лица од првог до трећег чика, а донекле лошу, што је Нушићев језик, језик локалан и то баш онај локални језик кога се тако озбиљно морамо у ненушићевским комадима ослобађати, да бисмо бар са новом генерацијом глумаца кајзад добили тачач и васпитан позоришни језик. . Режија педагога Раше Плаовића je педагошки саображена својој фуккцији. Примерно дискретна, класично реалистичка, она је омогућила да без интервенцизе некаквог стила било које врсте сваки студент покаже шта уме да изгради ка тексту, дакле положи испит оез сугестивних потпитања. Ту је глума могла бити индивидуално продубљивана, суптилизирана, створеи карактер, наравно у том најопштијем оквиру једног строгог реализма, који је добра школа, а као режија не једина, једна од мкогих могућих решења Нупгића. Овом режи Јом „Ожалошћена породица" добија сасвим оправдано патину сатире. У таквој режији у првом плаау је глумац који своју улогу мора дубоко оггравдати у читавом свом "“"Ц единим глумцима не бих хтео д* одам оцену у овоЈ спвдифичној ситуацији испитне претставе поред свих педагога доји су ову генерацију посматрали и оцешивали већ четирн године. Моја оцена била би у смешноЈ сразмври сз шиховим оценама, па sих зато рекао више нешто поводом него о поЈединим улогама и то, поводом Агатона (Бранислав Јсринић) да са н>шићгвским ликовима који умиру као прототипи у стварности или се трансформишу, у Нушићевим комадима који постаЈу традициЈа не замире на нашој сцени континуитет нушићевског играња са елементима час лошег манира, час лобре традиције, поводом Проке Момчила Животића, поздравио бих његов смисао за градуираше лика од архивског Јадног миша до агресипиог пацова, а треба се сетити и оног добро пласираног аплауза публике у тренутку када се та трансформација догодила; поводом ликова адвоката (Ворислав ГвоЈић) и Даницс (Вера Тоилћ) Још Једном видимо колико Је бескрајно тешко оправдати ликове које ни писац ниЈе никако могао оправдати Једнобојношћу врлине и како је ова улога добар испит за глумца, мада се никада не може ценити истим мерилима као иапример оствареше у улози Сарке која Jfe захвалнија, али којом Је Славка Ружичић показала своЈ таленат на други начин, незлоупотребљаваЈући гипизирану Нушићеву алапачу за типизиранв, ефектнв гвстове, већ Је одиграла дубоко људски, као жену коЈу не позна Јемо из Нушићевог репертоара, већ из живота, тако да на моменте иису били депласирани извесни прави драмски акценти у тренуцима када ЈоЈ се отимао дубоко људски уздах за изгубљвним сунчаним балконом. Не треба заборавити онаЈ топал, нвформалан аплауз публике, углапном Јилађих и стариЈих позоришних колега, коЈи Je био прави фактор којим публика и може да живи са сцеиом м којим глумци на сцени расту, такав аплауз који Је благотвораи. а кога ce београдска публика тако често одричв, одричући се тиме и своЈе улоге у нашоЈ савременоЈ позоришноЈ уметности.

Јовал ЂИГИЛОВ

ИЗГЛЕДИ ЗА ЈЕВТИНИЈУ КЊИГУ

ШТА СМЕРА ФОРУМ

Новосадско издавачко цредузеће „Братство-Јединство“ учинило је озбил>ан напор да нам ценом приближи |ш»иту која ће истовремено бити лепа и корисла, Осетизлии потребу да помогиемо објавили смо један апел и послали им три питања. Одгсшоре доносимо у целини. t) Ваше намере при оснмваљу нове едицнје »Фо рум“7 „Библиотеком „Форум“ смо збиља хтели да створимо тип јевттше, добре, занимљиве и укуетте кн»иге, која би данас одговарала отприлике сваком џепу. Чини нам се, да смо у томе унеколшсо и успели. Уосталом то ће ускоро показати остала издан>а из те серије и реагозан»е публике. Њ»ену јевУОПБПЕ УСМ 4 НЕ НТВИНЕ На МВШ пред око 500 студената одржане су усмане новике. у програму су учествовали наши познати новинари и уметиицн. Ђ.ирић, карикатуриста и умет ник-сликап прочитао је* своју козерију и вацртао једну псхлитичку карикатуру. Затим су пртгказаиа три краткометражла филма. Публика је задовољио напустила амфитеатар. Надамо се да he се и надаље наставпти са одржаван»ем оваквих и сличних корисиих вечери. М. МИРКОВИЋ

тину цену смо постигли максималним Kopraxiheifc€<M хартије, данас најскупљет елемента у цени кншге. Тако смо поститли да цека „Пролома" износи 230 динара, а друга свеска библиотеке, „Јужви ветар“ коштаће око 220 динара и то у оба случаја без динара дотације". 2) Какав ће бити критеријум објављиваља дела? „У погледу садажаја јасно је да једна библиотека овакве врсте мора бити мало ширег критеријума у погледу дела која ће објашнивати, што никако не значи да. he дела сумнлсве или никакве вредности наћи у н>ој места. То се уосталом може видети и из плана за 1954 годину, где смо предвидели Роже Мартен ди Гара (Породица Тибо), Емила Золу (Слом), Жоржа Скмеиона (Педигре), Алберта Моравију (Ркмљанка), корејског пксца Јангхил Канга (Хров од траве), Ерика Најта, Цека Лондона, Сзетозара Ћоровкћа, Иву Андрића, итд. Сва ова имена показују да сличности између злосрећне библистеке „Атенеум" и „Форума" нема, пошто дајемо зкачајна дела од истакнутих писаца“. 3) Ваш предлог за појевтињење кн»иге? „Ми свакако желимс, уосталом као и свахш издавач, да књигу пустимо у продају но што нижсј цегш. Но у том погледу мало шта стоји до издавача и до његових „зшутарњих резерви“, То не значи да се добром сргагшзациј ом рада код издавача ие може цена књизи не-

што смањши. Само, то је сасвим минимално и достиже, по нашем мишљењу највише до 5 процената. Главни узрок високој цени књиге је скупа хартија и доста висока цена штампарских услуга. Ако би било могуће снизити стопу акумулације и фондова на цену хартије (а изгледа да има могућности) онда би цена књизи осетније пала, сиГЈфно за 20 па и 30 процената. Ми једино у томе видимо могућности за једно значајније снижење цене књотама, јер се наши издавачи налазе у ситуацији коју самк могу незнатно да измене." Пледоаје на одговорне је јасан. 11згледа само да he стрма и напорна борба за појевтињење која је ових дана достигла кулмииацију бити решена почетком идуће године када се спрема изненадно спуштање цена кгбизи које најрадосније чекамо ми студенти.

КАВ

Стојап Пачоов: КРОКИ

Књижевни зов ТВШ-а

Прошлог уторка, у кругу сбо јих радозналих колега, књижев ни јуниори са ТВШ-а читали су своје новије редове. То је било једно манифестно вече за оснивање сталнијег књижевног скупа на овим факултетима. Та лепа мисао ипак пије нашла довољно оданих. Али то не значи да се круг неће ширити n да је напор узалудан. Само књижевно штиво прочитано те вечери било је слојевито и разнолико као обично међу младима. Синиша Вуковић је прочитао накрцану прозу о многим кама и полифонији утисака у ве ликом граду. Ту много штошта припада једном урбанистичком сливу, где ипак игра тешка мора извучена из неког Кафкиног џепа. Слободан Живојиновић је изненадио преводом Пушкинове поеме „Руслан и Људмила“. У том преводу није било много новине и техничких обрта, али је са осећањем за реч сачувано много пушкиновске музике. Бора Павловић се ја-

вио новелом „Случај са мачетом’’ која је више фељтон лаких обрта но дубоко развиl ени психолошки вез, Поезија Алексзндра Митенко вића носи трагове наших међуратних „меких“ пескика. Ту има доста позерских тумачења себе, сећања, жена, буба, али и ~епих ироничних варница. Ми лутии Трпковић је читао поези-. ју са сумом сопствених модерних кликтаја и лепоте. То је једно зрело почетништво кзје се има чиме поносити. Његоаа „Песма" је заиста песничко ткиво које је целина сачињена од сна и јаве. Занимљиву реч о литерарним моћима студената технике водио је М. Митровић који је раш чланио мисао да се треба извући из зидина стручности и да треба дати простора машти и младости. Митровић је био у праву. Нека буде живхтј Књижевни зов на ТВШ-у неће остати без одјека. М. М.

МАЛА ГОРДАНА

МАЛА Гордана је отишла у школу Понела је у својој торбици два сендвина, једну јабуку и свесху за долаће задатке У црној хаљиии и белож оковратнику она жури и не окреће се за лангупом који јој добацује са друге стране улице Она ижа већ десет неоправданих изостанака и добиће велики укор разредног старешине јер стално бежи са певања fjuje бубалица и не воли да пише домаће задатке, игра се за ереме часа и све је наставнице редол лрзе (Мама јој често црвени на родитељскол састанку) Али Гордана је лепа и лала Ила црну хаљину и бели оковратник Никад се не окреће за лангупол који јој добацује са друге стране улице И пајзад, певање је заиста одвратан предлет. Арса ЈОВАНОВИЂ

КЊИЖЕВНИ ЧЕТВРТАК 20 Минута поезије

Опет „четрдесетпетица" и опет поезија дуна кшижевшк новости и сегиих дисања. Бише него ијодан његов вршњак по годивама и повзији, Бранко Јовановић је прескочио нехадашње србијанске штимунге ка растојању опседнутих заноса и бестрасног лутања. Између стихова које емо ове вечери слушали, Јовановићев одјек био је прилично зашмљшз и обојен. Његов израз се опружио, али се опет љубоморно зауставио на неколико облика и спрегова и то је поково корито под којим лежи Пепељута његовог талента. Добија се утисак да млади поети ближећи се бритком модерном изразу беже од себе самих и да свој живот разгледају у наЈмањим крншкама. Пред ПеЈатовићевом лириком често се остаје иемо. У једном од првих свезака „Младе културе" овај јуниор песничког слова oojaвио је пунокрвну песму „Пред рае крсшшом" и то је био увод у Једну блиставу ггонетничку каријеру, Али фокргрдфски одЈек пр-. аих успешних стихова савладао та је исувише да се данас не може говорити о развитку, већ само о продукцији његових истоветних слогова. Његова речитост Је uraрока, неиирна, водопадна, понекад жестока као крик, понекад развучена као да бележи очај. Има ту и кретгких опсервапиЈа са булевара, умножених нежношћу за непознато и обрачуном са јеееаш. Не бих желео да се ове моје белешке схвате као суморна оцена. Ове вечери доиста Је била п?и сутна и зрела песничпа реч. Али, једном се морају срушити и самосвесни изрази да би се дало махз таленту и рабоиту жквота. НиЈ< песрећа сломити цефердар када се верује у себе и када „у рукама Мандушића Вука, сваж пушка биhe убојита". Ово егзалтирано поређење намерно стављам изнад редова у поезији Томислава ЦветковиНа. Његов ,ломашај“ заиста Је дедшдио дивно просањане ггределе поезије. Дискусија je бвсла кржљава као и увек. Додуше, карневалсхих упадица било је доста. Када ће се

престати са обичајем да се поезија слуша са удивљењем, а њоЈ и око ње говори дечачки pacnojaсано? М. МИРКОВИЋ

„ВИ ИЦИ“ опет излазе

Како смо обавештени у редак цији Видика, лист ће почети да да излази крајем ове или почеткод! 1954 године, пошто су обезбеђења потребна материјална средства. Ова вест је потврђена у Универзитетском одбору ССЈ који финансира лист. Према кстим обавештењима Вкдици he излазити на повећаном броју страна. РедакциЈа he тежити што широј сарадњи са свим младим људима који су за интересовани за питања културе и уметности, али Je*Kejt3aetnie __да ли ће лист бити до сада илц ће окупљати само људе сличних погледа, Постоји • мишљење да би у данашњим у словима друга варијанта била далеко боље решење. Претпостазља се да ће П. Џаџић бити одговорни уредник листа. Вл. Ф.

БРУЦОШКО ВЕЧЕ ПРАВНИКА БИЛО ЈЕ НАЈБОЉЕ ОВЕ ЈЕСЕНИ

Студенти права, показали су у 'среду увече. како се сопствегош снагама без „уметничких ансамбла и екипа“ са стране уз минималне издатке може дати један солидан и зашшљив студентски програм. У препуном анфитеатру V, чу ли смо са катедре врло лепа извођења народних песама, јед ну прилично оригиналну козерију и једног одличног имитатора. Све то допуњено свирком ма лог студентског оркестра. Можда је ипак програм могао бити краћи... И публика на балкону мало мање темлерамен тна.

Mpb

ФЕЉТОН НАРОДНОГ

ФИЛОЗОФИЈА И

Сваки поглед на cser ш*Ј« caico дело учу интелекта, већ и »срца“ (емоциЈа) и вољв. Ова сувјективна <ггр«на погледа ча свет je резултанта комплексне психологије друштвеног човека кроз коЈу се прелама свака идеологија. Очовечиваље и шшм објективног света пролази кроз разноврсне форме произвођеN>e човека у епол>ашн>им предметима. Човек се утврђује у објективном свету свим својим пеихичким моћима »прислајање овјсктивног света исто Је толико разиострано каз што су разнострана суштинска својства човекова и форме шегове двлатности" (Маркс). ПостСје разноврсне форме овладаваша објекТИВНIГМ светом, постоЈе разноврсне форме сазнаша очовеченог света, тј. самосазнан>а човековог. Ове форме самосазнаша, форме погледа на свет су; логичка, уметничка и згорална (са политичко-правиом). Ове форме погледа на свет почивају на посебшш гноееолошким, сазлајиим ориЈентацијамв саести. Човек се у сазнању оријентише разнострано-интелектуално, вмотивно, вољио. Те оријеитације су такве да иигде не постоЈи чиста вол>а, чист интелект, чиста емоција Сваха форма погледа на свет Је полидетер министички одређена, а специфичиост сваке од ових форми морамо тралсити i посебном карактеру те одређености, и притом не смеко никако заборавити да Је ochodhm фак-

тор који одређује форме и садржај погледч иа гвет цео човек са сво Јом психолошком и социјалном структуромСваки се очовечени (дакле једино доступан нашем сазнашу) део, маменат, страна светске целине може сагледати из аспектз истинитот (логичког), лепог (уметкичког) и доброг (моралног). Преко форми погледа на скет, човек одражава све начине на којима се својом делатношћу утврђује у обЈективном свету, све качине очовечивања света. Кад човек сазнаје и производи по законима

лепоте или разликовањем добра и зла (по моралним закопима) он сазнаје и остваруЈе еебе, самосазнаје се, човек кроз то коидензује све своје искуство у борби да материЈалии свет преобрази, префоршфа изгради према својој слици, сагласно сеоЈим потре-sама и стремл»ењима. А самосазнаЈући ее • саморепродукујући се на оваЈ начин, чос‘ сазнаје целкну светског npoueca. ♦ Какав је међусобни е- форми п. гледа на свет? Свакз од посебннх форми погледа на свет je могућа само као форма иоаољавања

једаог Јединственог погледа на свет. Логичка, уметничка и морална форма не одричУ него претпоставл.ају оно што Је једно и оп " ште у њима. Све ове форме су стабла ног дрвета свеукупног, једгшственог љуД' ског сазнаша (погледа на свет). Свака 03 свих форми погледа на свет садржи у себи све остале, али у дијалектичк< ! укин у т о м вид у. Свака од ових посебпих форми сазнавања подвргава све остал 6 својој властитој реалности, својоЈ иманентној методи сазнаваша.

Садржински најтешље повезујућ* 1 ' озС форме се не смеју замењиватн једна гом. Ако, налркмер, један етички суд заме нимо логичким, долазимо до језуитског ге сла циљ оправдава средстзо. Ако се а °питичко правна сфера сазнања и делањ« псолутизује на штету осталих идејних ма ипфестација човекових, ако тежи да у с® o исцрпи све остале облике човековог одкошен»а према објективном свету (као што 1го случаЈ у СССР-у), то )е најбољи знак Д а je таква политика постала реакционарна, да своди човека на обје&та ексдловхацкЈе.

4

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ