Student
ПОГЛЕД НА СВЕТ
Ако С€ уметнички суд замени логечхим (или политичким) долази се до г*плтке вгитке, а не до уметиинког дела Досадашња -марксистичка" естетика одрсдбу уметноети као посебног облика сатнаван>а света преузела је од Хегела и притом се оптеретила иителектуалистичким заостацима Хегеловог схватања уметности. Хегел зна само за Једну сазнајну оријентацију наше свести лопгчку. Мишљен-е, које код N егела rptOa Да буде потпуно интегрално укључен.е и преовладавање сеих облиха реалнзсти и пе-
ловито афирмисаше човека (тЈ. Апсолутног ДУха) цма код Хегела оамо један облик Рационалисткчки. Зато Је Хегел ЛИК (спеиифинко уметничко) одредио као чулио дату идеју (логичјсо) Са стаковишта оважве одРедбе, уметност губи своЈу садржинску спеЧ*ф|сч»ост и свој ralson d’fitre, и у Хетеaoaoat еистему завршава ce самоукидањем. Готово с»а досадашња „марксистичка" еететшга била Је жртва овог хетелиЈанског Данлогичког свођења и замењиваша Једне фор **• **тиања друтом. (Плеханов, Лукач, Ро-
зентал, Тимофејев, Тодор Павлов итд.). вт становишта оваквих одредаба лика Плеханов је, например, доша* ло мишљења да Јг лажна идеја (логичкл, нолитичка) осноаии узрок неуспеха уметничкот дела: „Иако би Ибзен имао таленат Шскспирои, због овога (тј. због лажне идеЈе МЖ) не ви могао да достигне висину Шекспиров* дроме*. Са становишта овако рационалистичклх одредаба лика постаЈе иеобЈаигњиво етварање по законима лепоте, по естетскоЈ мери jep, може се колико се хоће „конкретизова -
ти“ лопгчка или политичка идеја, и колихо се хоће „заситити" идејним садржаЈем конкретно, тамо где се не ствлра по закошша лепоте нема уметничког дела. А стварал.е по законима лепот је делатност стваралачхе имапшације која се у сазкању ориЈвнтише у правцу емоције. Кад сазкаје уметнички емоционално, човек сазнаје без момвнатз логичко-дискурзивних мисаоких процеса (а-нализе, апстракције) и напосредно долази до cyumo!e, општег. А ово Ј« иогуће зато што Је људска емоциЈа коју оегаарује акунули-
еано све препсодно животно исхуство н>егово коЈе о« „ггројецира“ у обЈект (умепшчхо дело). Разуие ое, емоција није Једина коилоненлга уметничког сазнаваи>а и стварања. Тамо где имаасо само емодијУ, »чисту* емоциЈу (устварк афекат) где вемамо САЗНАЈНУ ЕМОЦИХУ, иемамо уметничкдт дела <»eh иаггример порнотрафнј у). Суштипа укепшчког ниЈе пи евмо рвционално »и само емоциоиално. Ако се ови моменти не посматраЈу у дцјалектичхом Јединству, у умегшгчкоЈ тсорији х празсси се долазм шта до ирационализма или до панраЈшоиалЈОма. V Једном случају уметности се поставља залтев дл буде ancilla theologlai У ДРУтов* алсШа poiitloae а ттрава уметносг никада то imje бнла. « Провлем Једног целовитог погледа на свег не своди се иа просто збрајање његових посебиих форми, већ на утврђивање свих додирних тачаха и дискрепаици њнxo3ifx. Проблсм Јединственог и целовитог погледа на свет Је проблем дијалектичког ЈедЈшства истинитог, лепог и доброг. Предмет филозофије уопште (дијалектичког материЈализма) је целовити поглед на свет, а посебне форме тог погледа на свет проучазаЈу посебне филозофске науке: логика, естетика и етика (са теоријом државе и праав).
ФЕЉТОН .НАРОДНОГ *
Мидадмн ЖИВОТИЂ
ДИСКУСИЈА О УМЕТНОСТИ
Знају ли народне масе за Кортијев орган?
Основии разлог кога наводе самозвани бранитељи уметности блиоке народу је овај: ако се не буде стаарала уметност бли ска народу народ he остати без уметности. Та бојазан јеизлишна догод наша издавачка предузећа буду издавала дела наших старијих гохсаца. Они остају у нашој култури. Њихове књиге и данас постоје и то у већем тиражу него пре; оне нису спаљене, и чему опда узбуна? Ако ћемо право, народ не масе неће разумети ни реалтгстичног Вјецеслава Новака због например Кортијевог органа којега помише у роману „Два свијета”. А шта казати о ликовној уметности? Зар ће свеколики актови у светској уметно-1 сти, реални и реалистични, увек побудити одтоварајуће уметничко осећање код ширкЈких народних слојева? Одговор против ове тврдње био би: наши старији писци чија су дела приступачна ширим слојевима, уметнички су транспоно вали csoje време. Зато су нам потребни уметници који ећ на сличан начин одразити наше време Ако узмемо у обзир најосновнију фразу о јединству садржине и форме, нећемо се моћи сложити са таквом теоријом. Пксати о данашњем сложеном друштвеном и индивидуалном човеку помоћу узорака стила „разумљивог широким слојевима“ значи писати у најмашу руку лажно. Јер једноставне једнострашости у стилу, па зато и у осећашима, могло је да буде само у време жуђења наципналне потенције (тајна конвенција с Аустро-угарском, дрангнахјадран и Војислав Илић Млађи). У време када је та јед на жудња потискивала сва остала осећања.
Али данас се ни корачнице не могу градити само екскламацијама. Кад Мирослав Антић пева о Војводини тако да му и сељак каже алал му вера певаће да воли логорашку, воли бунтовничку, воли виноградску Војi водину. Будимо објективни и по гледајмо, иако шаблонски; Зар i
цанашњи човек само воли? Пре he бити да из синтезе мржње [логорашка Војводина) и весеља (виногради) долази до компоснованог осећања-љубави. Једино модеран израз може ца удовољи сложеним захтевииа које намеће писање о лана;ињем човеку
Р. попов
Ове недеље
~ .НА «I»ИЛОЗО«I»СКОМ Друигшеш! клув: среда 16 децембра 19.30 сала 45 прсдавање Boje Hauomiha: ПРОБЛВМИ САВРЕМЕИЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ Срсда 16 децембра 19,30 у Ч*илозофском сеимкару: ДИСКУСИЈА О ФИЛОЗОФИЈИ (наставак) ...НА ПРАВНОМ Друштвеии кл>в: четвртак 17 ХП 20 амфитеа—-> V ВЕЧЕ НАРОДНИХ ПБСАМА ...НА ТЕХНИЧКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ Друштпеии клуб; среда 16 ХЛ КОНЦЕРАТ СА ПЛОЧА Четвртах 17 ХП Предавање: лроф. РашховиК О СИСТЕМУ УЧЕIБА са дискусијои Петак 18 ХП СПОРТСКЕ УСМЕНЕ НОВИНЕ учествују Жика ЖивулопиК Серафим и други спортски иовинари Понедељак 21 хл УСМЕНЕ НОВИНЕ ПОВОДОМ ДАНЛ ЈНА учествују чланови редакција „Народаа novntla" и „Наша крила" Срода 33 XII KOHUEPT СА ПЛОЧА Свв приредбе друштввног клуОа ТВШ почињу у 20 час. Током недел>е у просторијама клуба изложба рвдова студената Ликовие акедемије.
УЉЕЗ У ПРАШИНУ
ТРОДНЕВНИ ИСЕЧАК ЧОВЕКОВЕ СВЕСТИ
ЧИТАВА Фокиерова фнлозофија, приициш!, политички назори и гледишта изложеии у неколихо заград«; двестотиие стра на покушаја дословног интерпретирања човекове евести; иитерпункдиЈа, ие граиатичка, већ интерлункдија процеса размишљан.з која се нв повикује иикаквим фик сираш*м правклима, кој« се ме
запршава тамо гдв Је тачха, одноciro и« меће тачку тамо где се аавршам, Јор се одмах надовезуЈе на слвдеКу кисао стварају од Фоошоровот дела веома тешко читлжду лектиру. Ни мало лажл>ив према пуОлиUH, али утолико вкше доследаи своЈсцЈ стваралачкоЈ замисли. Фохи«о> Је успео да морози (иа релативно мало ггростора што ниЈе ни у каквој хтропорцкЈи са уверљииооиКу) счдражаваље Једне личностк у спссти шесзшестогодишљег детета, Јгладића или зрелог чоае хл, читвсница која ни за Један трекутак пе може да локолева оСЈектизшо мишљетве о ЈГухасу (иахо Је креираио хроз суСОектиану свест). Карактери личности (ујах, у свахом трепутху сшреман да каже нсасу мисао ко(Ју Је Фокнер дуто сиишљао; Oat, који Је само Једаштут Јео кел> са свињетином код Лухаса; Лухас, који говори белхрша посподине а да то не мисли да каже, хојн се доозоди у неаааидан положај црица коЈи Је уСио белог чоеека на Југу; Шериф, сељак коЈи се ло нааици диже у четири свта уЈутру да би окувао хафу; Алек Самдер, са инстанктом животање и очима коЈе ниде у мраку; х дотађаји (црниц који Је понизио белот дечаха стварајући иа тај начин коиплехс у његовој свссти, да Ои, захваљуЈући Фокнеру, сам вио изражен кроз тај комтглвкс; затам тај исти драац пред линчом, ла спасен од ТОТ истог, ггрво дстета, па младиha па човека) изражезш су као случаЈно поред сиЈасет даутик поЈава и претстава коЈе ее иако секувдарно ипак Једновремеио ЈаељаЈу у спеета.
НЕСОЛИДАРНОСТ Са ТВШ
Kjmso емо почелж? Цредлог за организацију бру доихке вечери пошао је од друцггаоаог клуба још септембра. Cntrao је до одбора, а ту је завршио саој пут. А да би се вече кпак одржало, оргакизован је одбор за оргакизациј у те бру дошке вечери. Основна идеја је била да се вече оргакизује ссисгввним снагама. Али није викако могло да крене. Идеја није било, извођачи се нису јављали и онда »Купу Јемо идеје за програм" То је била плаката у стилу „Јежевог" конкурса. Новац је почео да делује. Идеје су долазиле са факултета и... ван в>ега. И тако је направљен програм: Петар Тошков, Бранка Веселиновић, Перица Славевжи, Мија Алексић, сексгет Роковић. Предвиђен је и студентски део програма, али није изведен. Но, то ништа не чини. Студентски део понашао се као професионални, а то што нису наступили још увек није искључило народну изреку: понуђен, као и почашћен" и Добили су вовац Тај новац су добили и џезисти који су свирали и нису, а и остали студентски део који није наступио, али који је новад тражио и... добио. Али нису добили само они новац. Наиме, сваки факултет је добио понеко задужеше у оквиру приредбе, као на пр. машинци продају карата и бригу о раду, електричари озвучење, грађевинци и архитектонци прављење бине, уређење свечане сале и ауле. технолози су јурили око програма, а од свих њих без обзира на то што је то задужење за сопствену поиредбу, новац су тражшш машинхди и електричари, и они су га добили. Да им је све то била неха дужност према школи, преиа организацији ништа они то нису осећали, већ су са сопственом школом говорили језиком новца. Питањв је ко је више крив: да лм они који су га тражили. или они који су га даЛи. ак
ТАЈАНСТВЕНА УЛИЦА
Када се Алериканци реше да уведу наутсу у фплл, na био то авантуристички, криминални или о лету на месец филм, они ретко пропусте прилику đa иза6ew најгори и највулгарнији од могућих начина да то учине. (Такву згодну прилику нису пропустили ни овога пута). Иначе се научни „кримац" разликузе од обичног сало no томе што је нешто мање узбудљив, али je зато досаднији. . Порески обвезник живи у срећнол браку са ceojo л женом која није порески обвезник него домаћица, усто врло лепа. Ту срећу, међутим, хоће да наруши неспретан детектив, који се изгледа не сналази најбоље у свол занату.
Али без бојазни. У трагинном часу када је правда у искушењу да дигне руку на невинога, у помоћ притиче уман (таква му је и физиопомија) доктор са Харварда (њему и ректору хвала) који по отиску прста може да утврди запимање, број ципеле и све главне и споредне страсти убице. Дстектив је задивљен, сви се чуде, међу осталима и публика, која не може да схвати како то da на свету има још неоткривепих убица. Морамо да замеримо за једну ствар. Није ред, а ни обичај да један тако згодан детектив не нађе себи одговарајућу девојку. Било би оригинално (и романтично) да се у њега заљуби жена убице. То је пропуштено. Штета. Д. С, ШТА ЈЕ СА ИТАЛИЈАНСКИМ ФИЛМОБИМА? „Морава“-филм има читав низ фнлмова припрвмљ ei гих за приказивап.е између којих поред фршшускед филма Жака Татија Одмор господина Ило-а, италијанске: Жандари и лопови, Пут надс, Трубадур, коЈи чекају док се на београдеком репертоару неоправдано дугз држе филмови као што су ВеруЈ у мене и Срце лажно куца. Панчово Је већ гледало фнлм Де Сантиса Нема мира међу каслинама које је увезло загребачко предузеће. Отсуство већег ®роја италиЈансхих филмова са платна Сеоградских биоскопа еасвим Је неразумљиво Јер су они код пас радо глвдани. Заиста Ои било некултурно имати прсма ита-“ дијажжом филму посебаи став из „политичких разлога". ЏЕК ЛОНДОНОВ МБКСИКАНАЦ Херберт КлаЈн сматра се поред Сергеја АЈзсшптајна учитељем мексикшгаких филмаџија. Код нас Још није заборављено и.егово Заборављеио село, документарац о тешкоЈ заосталости мекоиканског села рађен са љубапљу за мексиканског човека неуког и цридттивног и зато често злог. Фшшска вариЈанта Џск Лондоновог ,Мексиканда“ КлаЈнов фшш Вор а ц зааршава се, Оар 15 мииута дугачком, крвапом тучом измсђу два човека који плени гледаода и претвара га у велшсог и крволочног нааијача. Литерариа оправданост те туче, у којоЈ се два човека немилосрдно уништавају, која лежи у етичкој вредности Фелипове жртве вишем циљу, сасвим се изгубила пресађивањем на филм. Док се читајући тгриповетку идентифихујемо са Федипеом који упорно прима батине и мисли на пушке за рсволуцију, гледајући филм идеагтификујемо се са Фелипеом који биЈ е, не мислећи ии ка какве пуигке. Тако оваЈ филм задовољава оиу ооновну потребу за узбуђењем због којв идемо у кизlo док естетика и етика бивају бачене у други план. Своје уживан»е у главиој и завршној сцепи филма правдао сам (арло сумшивом) морално - васшгтном вредношћу навмјања за посншде коЈе he да удесе једпе уображену америчку њуипсу, хоје OEtaj филм са успехом изазива. ГЛЕЛАЋЕМО... ...енглески филм „Свирепо мо ре" са Џек Хокинсом у улози капетана који ратује П светски рат гонећи nodмориице no океану. Иако је рађен као уметнички филм (no ромаиу Н. Монсарата који доноси у наставцима „Вјесник у сриједу") ипак делује само као покушај драматизованс хронике. Експозицију сукоба, заплет и расплет замењује наравно са не много успеха једноставно низање догађаја...
■ ■■Америчи филм „Нијагара". Да ли вас интересују груаи просечне америчке жене, младићу? Тридесет и гиест, 36 ипо инча об им, казују статистике, младићу! Још нешто тамо пише, хеј! Мерилин Монро је та која има идентичну б исту. Она долази. Ускоро. На нашим платнима: „Мерилин Монро и Нијагара, беснеНи ковитлац емоција који чак к и природа пе може да контролише Све је то чак шта више, чак у техниколору! Филм је иначе глуп, али ништа. Гледаћемо. хак.
ФИЈШ СВИРЕПО МОРЕ ЈЕ У ЕНГЛЕСКОЈ ПОСТИГАО ВЕЛИКИ УСПЕХ
КУЛТУРА И УМЕТНОСТ
ОБАВЕШТЕЊЕ УЧЕСНИЦИМА УНИВЕРЗИТЕТСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССЈ ДЕЛЕГАТИ И ГОСТИ КОЈИ :КЕЛЕ СЛИI\К СА СКУПШТИПЕ НЕКА СЕ ОБРАТЕ ФОТО СЛУЖБИ „НАРОДНОГ СТУДЕНТА“, БАЛКАНСКА 4/IV.
5