Student

ИДЕОЛОШКА БОРБА:

ЗНАЊЕ И МОРАЛ

Baatu доскуода >е. шасдмм, оТ— wmro котђенпкасана на übctu ** планове н прогржме м рефераг i* У ч®»» правцу уемерен. лли к«Ве 6emi суамшно ако проговоР*®* неапто о проблеиу идеолошх« ворве у иагуци. као саставаом де* лу читаиае наше дшхусхје т кав јвннош оЛ елемената 6ep јнпго roжто важмом у садашкоств, а у вуду*«ости ■ероевтио м мжинЈем, од измене кастпннх илалом м нроерама. За мене се борОа кроо мауку за одређвне идеолошке ста* жмм* опвмфа у два аплдл: прто, хао вврвм за emapno знање и друго, као mfrajte морала. ПокуигаКу да *о жакар делзшзтшо и ведоречепо објас tnnc Прво, о ОорОн за знап.е. V джхусијама на семкиар!ша м лросеашнарима којик жма све »n-ше, иако не м доиољно, често ее бсв довољнмх зиан»а н иа деклара •птгт начхш дамжутује о идеолошхаан дробдемима. Ншше, прмласчw ое олако долази до одена, атм 6es етеарног ефекте. Јер није те«ukd реНи за Јгеко схватаље да је мдеапнгтчко, жли за кеког човека да је мдеалжга. ллк то Је, нж. м хада је тачно, тек пешто ман>е од кикнмне посла. Праам nocao je да ое насупрот Једном такзои схва тен>у кзађе са другачцјии, снажшфм!, мтуменгооашјим, једиом ренЈТ маггернјашктеосим ехвата»ем. Нама чеето иЈтети то што поЈедавж сгвари одељујено као т>'ђе. адк Још увек »е иожемо да дамо ХХеолошзсн довољно <зкахну <мде*у која бк супротла схватан>а побчла. Ови в т зиате да је на <**пхозофскоЈ прупк тдаошле гадше Сино много повора о случају лро фесора Неиеллсов nđsa. Успело с« цртуно са станоекшта мосала, е« станпвихЕГга етике да се и јааностм

и свин егудогоша пршсахе и разоткрмје такав став. Меl»~тм, тре ба OTBopeito рећи, да и поред догошара који су вршени, у идеолошкси погжду са н>им mrje л» во&«на мн разви Јама у дрвољпоЈ мерм права борба. Једшш ообиљни црнлог био је чланак друга Ђила-

ВОРА ПАВЛОВИЂ, ДЕЛЕГАТ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

са ко>и је дао крвсгику Једног дела схваггаља профвсора НедељкоBiAa, а ми студенти којима Је ок оредавао х хо£к сасо училк љегове ставове *шсмо иасалк довољно идеолпвшсе снаге м зкања да хажемо своЈу реч. Даље иислим да се рад na усвајаљу змаља врло често своди на некритичко усваЈаље и препричавање поједижих иаучнхх текоаина и то најчешће оагих хоЈе већ принадају исторнјн науке. Нама le свахако нужно да чиљениде у широком обиму познајемо, али Је заориљаваЈућа лојава да се на на•лјим групама веама ретко могу чути предавања и дмекусије о љуаима, схватањима и појавама које ггрипадају XX веку. Напримвр, на Ф илозофској групи смо тек приликом доласха проф. Ткалчића из Загреба моглм чути да се у вези са филозофским темама може roзорити о људима коЈи су жггаелм после 1900 године. Та удаљекост наставе од савремених проблема и савремешгх сгрујаља у свету у приличноЈ мери онемогућује повезиваље и актуелизираље тих знања на идеолопхке проблеме којн заузи-мају централно место у са-

аременом друштау- 'Уз то треба додатн да извесган ацрисзрисгпгчхи стаи у усваЈан.у општих знања спојен са још увек постојећом ускошћу у иатришл извора из којих се мнформишеаш у току студиран»а (недовољно загања језика, недостатак стране литературе итд) претстааља тахође кочиицу и идеолонхку слабост нашег студија. С друге стране због чега се овај проблем поставља и као морални проблем? Поставља се због тога што има доста примера да и у оним стварима где можемо дати кеку жриткчку примедбу, где миолимо да можемо сугтроставити сво ја схаатања схватањима извеских професора, због грађанске шгихе и тежње да се не замеримо врло често не говоримо оно што можемо рећи. и тако долази до Једне ненормалне ситуације коју можемо квалифмковати и као неморалну: долазимо на иепкт и говори мо онако како је предавано. а после у CEOiirM ужим крутовима изно симо низ критнчких примедби. Тај ».ерални моменат, чврстшгз и дослед ност у изношењу личних етапопа, компонента Је идеолошке борбе у толикој мери да jy Је немогуће издвоЈити из читавог сктолз ..ита13' о којима дискутујемо.

ДРУГ БОРА ПАВЛОВИЋ

Новоизабрани Универзитетски одбор ССЈ

У Укиверзитетски одбар Caвеза студената изабрани су следећи другови; Арсевовић Велимир, Алексић Љубица, Бабић Бранко, Благојевић Миланка. Безданов

Стеван, Бугарчић Милић, Вукос Милан, Глигоријевић Зоран, Да нић Жика, Ђорђевић Дара, Же гарац Миле, Живковић Жнворад, Жнвковић Томислав, Лемајић Божана, Љубојевић Душан, Манојловић Душан, Максимовић Драгиша, Матковић Марија, Милосавл>евић Милорад, Младеновић Никола, Миленковић Драгол>уб, Милевковић Душан, Нешковић Иикола, Мирић Војислав, Николовски Властнмир, Николић Милош, Попић Рел>а, Павловић Бора, Протић Божидар, Пишчевнћ Алекса, Ракић Љубиша, Радовић Божидар, Ракита Данило, Станић Миленко, Станковић Димитрије, Стаматовић Александар, Степановић Бранислав, Стојановић Петар, Стокић Благоје, Фра нић Јосип, Хрњак Сава, Харић Ахмет, Марић Радојица, Ранић Људмила, Шакић Миладин. Одбор се конституисао на сво ме састанку и у Секретаријат су изабрани следећи друтови: Алексић Љубица, Дачић Жика, Ђорђевић Дара, Живковић Живорад, Љубојевић Душап, Манојловић Душан, Павловић Бора, Франић Јосип, Марић Радојица, Ранић Људмила и Шакић Миладин. За претседника је изабрав друг Шакић Миладив, за потпретседниха Фравић Јосип а за секретара Љубојеоић Душаа.

Предложена „Општа правила“ побила је пракса Правног факултета

(Васгааак еа треће страие) к године. Удружеље сттдеили шрлшл сиатра да raj правклкнк « мм, ii око са сво}нл настаагамцкиа ва ариицилнЈеаш вачин Ш* стоји да се студентима омогући У* пжс. Можда се може реКи да }е го захтев који иде на руку сла&ијим студентжма, Можс се рећи да Је re једиа од акција на коју можемо шжренуга сне куде, сткдата neпуларност и праанш кармЈеру на У-кжерзитету. Али, друге мере коЈ« нм предлажемо бмКе непопуларне међу елабијим студевтима. УЛм тражимо да студент ие може noлагати исгаит из пређеког преджота без солидвог рада. Тражнлн смз ла се изврши сажлмаље предмета. Тражили смо да се то сааогман»е изврши ме у иитересу славхЈих студевата, него у иптерееу дооиЈан*а целовлтог знака. То ћ« еааввЈи студепгн осудити, а*и веКина еравпвка водн рачуна о питероо сгксле. То ииЈе ниуколико ерамувато на јевтину иопуларвоет. Нацрг правлла о студжралу арсд лаже Д1 w n Уаиверзктету у»еце Једноовразгаи систем студнЈ« в* ноже ее, пл оспову нлака $ м %

Мз джжуеије другв Јосипв ПапиКа трећм ееместар може уииеати ва осмому положених испита из прва године, с гим да број исгшта одредв Факултетски еавет. На иравиом факу.тгету овахав идевтичан сметем студираЈка постојм две годмме. Пракса је показала да таЈ смсгем студкраља кмти иде ва корвст маставе, а чнки ве.тику нвправду студентгша. Нма ненормали*х ситуација. Студеггг коме Је огтао Један испит уписује трећи ееместар и mtje дужаи таЈ заостали mcdht да полаже до јува. Међутшн, жегов колега коЈи је имао два заостала исппта, а можда има баље оцене, отишао Је у кн>игу гтудената. У јануару Је лмквидирае прму годину, налази се у бол>ем положају од евога холеге, ади иора ипак да чека годину даиаТаквих је бмло преко 100 па нашем факултету и тридесегорвци Је Факултетсхи савет морао без обзмра на правнло да омогући ftmc. Пракса је Iчре**а томе nperaзида правило. Похазало ее да сметем студија »a Правпом факулуету вс вал>а.

Друго, Још важниЈе; Ја сам т црвнципу против тога да се прогаисуЈу опигта гаравила хоЈа he тзко детаљио изједначавати положај евих студената на Универзитету. Овакав правклник Је апсурдан код нае на Правном. Треба човеку коЈи нвкоосе не смета пустити да може слободао да уплше семсстар. Можда нкЈе тако па другим фахултетима. Мождз таио има разлаг* да се то друхчиЈе регулише. Зато оих предложхо да се констатује да Савез студената то Је мој предлог, делегација Правног фахултета се слаже с гим да наставва комисија израдм други правилник, са већом и широм слободом за поЈедине факултете да ирема својкм потребама довесу одлуке у погледу барнјера. Још једиа лоша ствар у правнллику ее ог.теда у томе, urro се ванредни студенти изједмачаваЈу са редовним. То Је опет пренешено са Правног фахултета. Ванредном студенту коЈл ради н студкра, даЈеш захтев да без иало полаже све испите. Том одредбои ошптих аравила се лкхвмдвра установа ваиредног студираља.

ПРЕД КОНФЕРЕНЦИЈУ КОСЕК-а

Да ли створити нову међународну студентску организацију

Ксшферсаедја у Истамбулу јсств нетарта по реду Ј*еl*уиародна сгудеитска Јсокфераадиза. Beh сшга тим оаа ви тревал* да се разликује од аредхо.чних, хако по Сроју учеенмка тако и тк» с«ом етдржаJ<f. Мосхе с« акобото petm да су раније. погопжо оие у Штокхојшу и ГЈгршбурц-у, бихе ггрии озСиаоиЈи покушгцјх овсуп&аља аудентезсих унцја ив Једагој друтакијоЈ oceoe« м програму. До тада Је у „студектском свмјету - доминирао UCC и м више звог својизс бучних конrpeca, фестивала и с про гласа а маље по caojog сшарв«] снази и утмцају Mei>y студевтима. штеамшс, Ј-готло Gu се реКи да ;е до одржавања међуиародних стулентских конференциј* дошло ди* Једом и као лоследица славости и одваЈаља студе.нгсвих унија од исс. Чхњешхга Ј« да се велики број студентских унија, заправо већиага. нашла гпван МСС и да Је иужно морало доКи до Н.МХОООГ поасзиван.B Јер су пражтичне везе и рааноарсни облици сарадгвс, тражили м одговариЈући меЈигиародип форум коз« ви то на ЈедпоЈ широј осноам коордаимрао. Чули су ое и захтјени да се створи пова ие!>уиародпа студентска оргмгизациЈа До тогв није доиало из мтше разлога. ИзвЈесне студентсже упиЈе иа Западу које еу иступиле из МСС. aui ко}е итеу нихаст прекинуле комтекте са МСС висте еу протмв. Оне ст сматрале д* Ом то значило STBapaibe Једие дирвсше сжтознције МСС и да ви то иродувшао Јм Ki/ju постоЈи чзмеђу етудената под домаицхЈте МСС и других. Са друге стрене МСС Је оштро тсудио свааш поиушвЈ групирањд

овцие сгудентсие ортентацггЈс везане за Атлаитски пакт, што нмје осга-то без извјесног ефекга. К томе треба додати да стварањс нове оргашгзације под руководсхвом водећих западних унија нкје могло бити полуларпо међу студентима у ваневропскмм зем-х-ама аагопжо у Азлји и Африци, а свака кова организацнја која би претввдирала да буде репрезентованв и довојвко снажна да оствари осмоане пршгципс демократичности и рввнопраоне сарадње, дакла управо ott о шго МСС пвма. не бн могла то остварити оез подршке и акпшног учевлћа управо ваневроп ских организација. У противнои ииали ви затворену организацију једиог блока, са свим пегативвпш поса>едицвма једностране политике. Стварна ситуашЈја била je дакле текова дв ниједна досадашн>а конференцмја није истицала потребт стеарања noee оргашЈзације. У Коп«ихаге?г/ je усвојена и посебна реаовуглвЈа, која гласи: „Ова копфереициЈа поново потврђује одлуку донету на Едик&уршкоЈ конференцији да пема намјеру да постаие noea међународна студентсиа ункЈа". Овакав став чмпи иам се м данас ттотпгуно оправдан и то «t2 неколмко разлога иоје hy т«окушати овдје изнцјетм. У разматрању овог проблема тое 6а имати у виду да дмтас постојв бнтт рвз-вике међу студентским ункЈам mje су учЈетоване дру-

arrsene полкгичзсмм м екомомсхим разликама самих земаља. Негдје су уготје само дјелови државне адшшистрације без шсакове слобод« одлучтшања и акциЈе, друте су опет у опозицији према држазном релагму, за неке тврде да су ~а-политичне" политичне" а негдје студенти не извјегааају шг оружаие акције. Има »х кој« се баве ШЈкључиво ехономскигм и ооциЈалним проблемима, друте опет студевггским путоаак>>ша и спортом; у Африии студекти траже више слободе и право на образовање а посебни су опет проблеми студената у Индији и Бурми. Те раз.тике у структури

и активности студемтсккх унија ет природне и схватљмве. Међутим, то не значи да оне могу бити запрека да се иађе и Једаа заједничха платформа сарадње студената разних земаља. Такова платформа је не само мотућа, нсго je она и услов успЈеха не само међуиародних копференција него и оваке заЈедничке сарадње. Дакле не заташкавати разлике већ поћи од гоих, остварити један програм довољно еластичан и широк да се за њега може борити велики број студеиских унија; пронаћи такове форме које ће омогућити измјену мишљсња и сгааова по

свигм важлдам проблемима студената то 3« по агом мишљењу основно у данашњим условима. С тим у вези сматрам да је неспојиво стварање било какове међународпе организације с* чврстим статутом, која ои обавезивала своје чланице на све или на већину акција, која 5и била централистички организована. Кад ово износим, поново морам да укажем на МСС, јер он најбоље показује до чега доводи једка такова организација. У задње вријелте руководиоци МСС су изгледа свијесни тога и покушавају да садашњим проглаеима и новом атмосфером на конгресима то исправе. Међународна студентска конферекција нека буде иаЈауторитативнпји студентски форум хоји he из годиие у годипу према могућностима л потреоама износити и рјешавати студентске проблеме. Та миЈтијатурпа „генерална скупштина“ као што су назвади новииари конферонцију у Копенхагеиу, може бити и убудуће одлично средсгво да се укаже ка важне проблсме и тражи међународва солидарност за њмхово рјешавање Да би се то постигло треба по мом ми шљењу остварити неколико услова. Прије света настојати да међународна конферсшдаја буде стварно репрезентативна, да на њој буду претставиици свих студентских унија хојс кзразе жељу и слремасжгт да орихвате принципе о хо-

111ШШШШ1111Ш

јима je било говора. У тои смисд? иаш Савез је шггервенисао да буде проширена листа позваних на конференци ј у у Истамбулу. Сама чињеница да је у Штокхолму било ггрисутних 20, у Едоетбургу 23, У Копенхагену 34 земње, говори 0 сталном порасту броја учесника као и о даљим мотућностима 7 том гхразцу. Конференција 6и требала Д** е да буде сгварно »студентски Ф°* рум“ који ће омогућити најшиРУ дискусију и измјену мишљеаа У циљу да оно што буде закључено шги првпоручено буде реални добровољни израз интереса и * е ' студената ггретстављених н3 хонференцији. Не би се могло peW да je до сада увијек тако & илo ' Постоје озбиљне замјерке, а и Савез их је у више пута изнео, против извјесних покушаја монополизма и диктата од стране н ® * ких западних студентских које су већ засјеле на „кључни" позицијама и сада настоје Д® користе у властите сврхе. КонФ решетја би требала да осуди ве покушаје и да зшпе истгкдобровољност и равноправност каo основ сваке сарадње. Могла би се учинити Једна g Мјерка, наиме, да конференДИЗ Још не значи и стварну То је тачно. Она треба само Д а могући утврђивање извЈесиих шша а сама лракса и дената пружиће разноврсне ° 6Jl ' e ке сарадње. Уосталом из тОГЗ већ израстао координациов 1 кретаријат, „делегирана o;:r0 ност“ поједотних националних Ја, заједнички билтен, не конференциЈе, семмнарм На том путу практичне постоје и даље неограниченв

ДОГАМБУЛ

РЕЗОЛУЦИЈА

ВЕЛИКОШКОЛСКОМ САВЕТУ ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ. НАСТАВНИЧКИМ САВЕТИМА ФАКУЛТЕТА И НАСТАВНИ. ДИМА ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКБ ШКОЛЕ На захтев делегата студентских удружеша Техштке велике школе и излагаља следеКих чињенида: Настава ua факултетима ТВШ обилује низом крајше озбиљних недостатака као што су: ггреобимност градива и залажен»е У дегаље, велики број предмета и испита, расцепханост која омогућује пвиављаље истог градива у влше предметз, подела на отсеке к оди дају „специјашисте" (као да школа може дати специралисте) итд. Све је то намегнуло потребу корените реформе наетаве. На тој реформи јмди се негде више негде мање. При томе се испољила невероватна спорост иза које се крије у осиови отнор реформи и жеља да све остане по старом Једног знатног дела наставдаоса. Чиме се иначе може објаснити да се на sehinci с{хlкултета ни после толшсо времена није дошло ии до каквих дефинитивних резултата? Иа Грађевииском факултету је налример нов наставни план и програм рађе« на осиовној идеји укидан.а постојећих отсека и увођеша иастаке која треба да да инжењгра општег типа. На то-ј концепцији израђен је наставни план и аелимични програм, који су усвојени од Настав-ничког савета факултета. Недавно је великошколски савет ТВШ вратио тај наставни план и програм са мотивацијом да треба поново размотрити основну концепцију и предложио могућност увођен,а четири отсека уместо постојећа три. То води на оно на чему се је било пре две године. озакав став велигкошколског савета је најречитиЈи пример одуговлачеља решаваља горућцх питања. Он је охрабрио и један део наставиика који су се раниЈе, немајући аргумената протиз реформе наставе, сложили са новим касташтм планом и програмом, да сада устану протиа еваке реформе и говоре да су ранцје примали нечији диктат. Иза ове смешне тврдње крије се недостатак аргумената. страх од сваке реформе, и разни непринцишцелни разлози који са нанретком наше шхоле немају никакве везе. Слично је сташе и на другим факултетима ТВШ. Јасно је да овакво сташе иде на штету студената и нивоа наставе. а такође и на штету наше шире заједшше. Ш редовна годашња скугшггина Савеза студената Београдског универзитета решава да се следећа резолуција упути Велгасошколексм савету Техничке велике школе, наставничктш саветима појединих факултета, а и наставницима на ТВШ. Сматрамо да је време да се преккне са одуговлачељем у решавашу горућих проблема наставе. Свесни смо да се ради о веома комиликованим питањима чије решење тражи много напора и времена, али мислимо да је обзиром на досадашгки рад могуће привести реформу наставе крају, у току ове школеке годшге. У границама свога знагва и могућности, студенти ће пружити активну ломоћ наставницима. Ш уедовна скушптина ССЈ Београдског универзитета

Нови Универзитетски комитет СКЈ

На овогодишњој конферендији СК Београдског универзизета изабран је Ушгаерзитетски комитет: Милић Бугарчић, Милосав Огајовић, Светислав Костић, Урош Мартиновић, Дра гомир Малић, Јосип Папић, Вукашин Стамболић, Јосип Фраиић, Миладин Шакић, Радојка Прица, Љубшпа Ракић, Вукан Ћупић, Драган Мајцен, Драгиша Ивановић, Љубиша Раиић, Павле Радомап, Милан Чанак,

Драгиња Лука, Радомир Шошић Ратко Вујовић, Благоје Грковић, Драгав Пешић, Душан Љубојевић и Милорад Петронијевић. На првом свом састанку новоизабрани УК. изабрао је секретаријат: Милић Бугарчић, Милосав Стијовић, Јосип Франић, Мила* дин Шакић и Драгиша Ивановић. 6

УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНЦ^д;