Student

PRO et CONTRA

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НУШИЋЕВ »СВЕТ«

ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА РЕЧИ КОМАД

CB€t“ нема довољво сочности да буде комедијј ја. Ако су хомични они људн који су изгубилн из неког разлоога ceoje цриродно место и логнчно понадтање, и xofce да свеото или »есвссно буду нешто што не могу бити, а да то нема нвкаквих трагичних последица, оеда у „Свету* има некакве комике у чињениц« да су то људи који су решили да у озему живе како то чаршија хоће, али је све то недовољно доведено до апсурда, до Једве праскаве комедије, и то чак ни толико колико то очежује и просечни гледалац после првих наговештаја такве комичне заблуде. Комично је овде таосо много у нарацији, а мало у ситуацији, Тако је много варијација ва тему „па онда ћемо како свет каже“ и то тако неиивентивно и сиромашно варираних, да све вариј’ације личе једне на другу. А све би ово било само слаба комедија, да ова лица тако често не чујемо у њиховим драмсашм тренуцнма и драмским гестовима, а нарочито да није четвртог чина који је готово без вица, чак и трагичан по извесним могућностима, тако да ово није само слаба комедија, него и недоследна ко>медија, или бар недоследна драма. А онда није овде све тахо снажно, да би дорасло до сатире, а и људи који са својим комичним заблудама стварају овај комад сувиflfe су мало друштвено зло, имали људи да би се са њима трсбало разрачунавати сатиричним шамарима. И тако тај хумор на различитом нивоу, хетероген и колсбљив, и по стнлу и по интензитету, не дозрева до тога да ово дело најзад схватимо као нешто неконвенционално, па да се помиримо са тим да је о« ван позиатих форми. Све је ово сувише слабо за овакав комплимент. Можда би све неравнине добиле сценску уједначеност и тиме уметничку лепоту водвиљизацијом читзвог комада, наравно да се ми »е грозимо тога облика, просто као нечасног стила, и то, потсећам, оног облика ког се иије плашио ни онај насуптилнији Чехов са далеко финијим личностима својим драма од нашег Томе, наше Стане, наших Живаиовићки и Томићки, па чак и Наде и Јелкице, а Чехов је водвиљом сматрао такве драмске ситуације које су на први поглед мање комичне него ове код Нушића. Али тражити то на овом конмретном случају, на овој претстави, узалудно је јер се реч водвиљ сматра готово богохуљењем у уметности. Да се ово режира као водвиљ, наравно многоштошта морало би претрпети »емилосрдни редитељски штрих, а још увек би се рескирало да публика не прими овај облик, на кој« ннје навикла. А редитељ Раша Плаовић одлучио је да овај комад буде ништа више него баш драма у ужем смислу. Тажо се у овој слабој комедији, на овој

претстави, наЈвшпе седи, да ве 6и случајно који слободнији ммзансценски гест био вентил за комичне ситуације, а да се бар ва овај начи« створе некакве умерене драмске ситуацијс. Све на овој претстави тече мирно са прнродним реакцијама људи нз свакодневног живота, гдс чак и клкшетиране нушићевске покућарке нису ни за драм смешније него нека наша покућарка која нас баш ових дана у животу гњави, Што нпак нешто нагони на смех, то ниједног тренутка није заслуга ннти глумца, нити редитеља, већ само факт да Је то смешно глумац морао изговарати, јер то је Нушићев текст. Све је то без и најмањег ексцеса и вицд, па би човек рекао: голн реализам! а под реализмом сматра уметничку беживотност и сценску приватност. Једино што овде импонује, то је што режија овде бескомпромисно ствара оно што сматра да је уметничка истина, са очигледном тенденцијом да јој ниЈе важно да буде ефектна. А јесте све то некакво превладавање предратног нушићевског манира са неодговорним јевтиким импровизацијама његових савременкх звезда. Али то превладавање на овој претстави није никако решавање питања ну-

шићевског сцеиског реализма, јер Н>тиић се ипак мора играти бујиим глумач«им талентом обогаћеким хумором, дакле, са истим слободама са којима је игран и раније, али на вишем нивоу. Бојити ra озбиљношћу, не значи стварати нушићевски реализам на сцени. И тако на овој претстави, у оваквим редитељским оквирима. глумци ткају своје сопствене ликове уздржано, и тиме стварају некакву атмосферу времена о коме Нушић пише, нарочито у првом чину, и све би то било позитиван прилог претстави, да све то не подвлачи да је овај ксниад извађен из нафталина, а да се није морао баш извлачити. Тако је најбољи предлог да се реши питање стила овог комада, да се он заборави да је икада написан. Слављеник Садко Репак показао се доследан схватаљу глумачког позива, као и увек дисциплинован глума« који зна шта је редитељево, а шта глумчево: био је дискретан, једиоставан са бојама свога времена, али је понео део одговорности што уопште гледамо „Свет“ кога више не трсба васкрсавати, а он га је изабрао.

Јован ЋИРИЛОВ

НУШИЋЕВ „СВЕТsy година Салка Репака

Na marginama Mati ćeve „ Bagdale“

NIŠTA; SAMO SUNCE I TRAGEDIJA

Pređ naraa Je »Bagdala«, knjlga fragmenata. Poezija, proza, razmišljanje 1822—1*51. Rast Jeđnog pesnlka. Iz starih beležnlca, papira, 6asova. Caeovi jednog pesnlka. »Bagdala« plač za eebe. Za SaSavu, ruieću orgisku, nemoguću slobođu. Za Raku Drainca begunca u Polinezlju 1 njegove nerasvetljene когаке. Za Crnjanskog i njegov bol sutona nad crvenim drvetom na Вогneu za njegovo »vlva Duce« 1 umetničku smrt. Za ćelave glave. Za bedra. Za ustajalu Interpunkclju nad Cudnlm dlmenzljama stvarnostl. Plać za pevaćem vljorne Spanlje, za Spanijom za »Marijom Rućarom« zabranjenom pesmom leta 1955. Skrgut za Mađrid, Anltu, za đavljenje jedne naclje, za slora Jednog i>okolenJa. Tako bi, možda, izgledala intlraa ćltaoca u пекош popodnevu nasamo sa Bagdalom. DuSan Matlć Je odavno u naSoJ knjlževnostl. Ali Bagdala ima novu, izuzetnu vrednost, Јег Je ovde oblikovanje »Insplraclje« đobilo čulnu formu skupljenosti noćnih trenutaka. Jer, prvi delovi su nesumnjivo stvarani noću, iz Jedne mračne noćl. Ona Je kalenđar pulslranja Jedne od grana naSe međunarodne književnosti (Matlć, Davičo I đr.) i osvetIjenje lomljenja druge grane (Nastasijević i đx.). Bagdala je za nas, za пабе preokupacije. Mi smo danas uveliko pođložnl osećanju đa sve životne afirmacije, sve događaje razabiremo i pevamo Cistim radom svestl, đa se »udaljlmo u svest«. Svaka sllka postaje moždani svakako više nego inspiracionl prođukt. Skačemo U pri tome konjem sa osam nogu lli smo pustlnjaci u »pustanji XX« nlje bitno. NiJe bitno nl pevamo 11 »Pesme ti§ine«. Osnovno je kako da iz rečl lzvuCemo novu nijansu smlsla, zaboravljenu, nerođenu asoćtjaelju .. Kako da Jezički Intezitet pretoplmo u pslhički 1 da pojaćamo maglku novih slika. Ako smo pri tome izgubili »konačni putokaz«, puštamo bradu, prtdere nokte i šetamo se predveče Knez MihaJlovom uUcom као ogromna manjlna, kao sitnica. Naizgled, za nae su opaanoeti nevlne. Ali nekada Je (»Bagdala«) bllo đrukčije. »Nije najvažnije i prvobitno u шеni ni u evetu, već u brzini, u veštoj igri njlhovih dodlra njlbovih neizbežnih susreta. I zavoleh ... najelučajnlje reći, najslobodnlje, najapaur dnije. Najličnljl probleml роСебе da me zanlmaju. Nazreh iza njlh najmračnlje, najosnovnlje. Znao sam

da Je sve zatvoreno, možđa u prvom 1 iskonskom DA Ш NE sa svim nlJansama u glasu ... « Ovo je plsano 1923 godine (painja -- Društvo Beograd—Partz 1923) all Matlć nije nikada došao do potpunog nlhlllzma, kako se Setao ragastovom njegovlh prozora. Kako Je postepeno nazirano rešenje, tako se autor penje ka vlšem umetničkom doživljaju i onda nailazlmo na poznate pesme objavljivane u raznlm Casopisima (»Mlađost, »Putevl«) opet hoda po JeđnoJ Ivlcl: opasnost ođ pada »u aocijalnu shemu«. Tu bllstaJu stihovl kojl raanl (od širenja bogatlh sllka ranljlh forml uzburkavaJu: Pa Ipak Je noć mllionski san Senovlta pustara želja Zamamljen tok Zapaljen lanac telesnlh mešanja Luk zgrCenog fetus-Coveka (»Na uglu Zahumske 1 CelopeCke ullce« 1935). Ova poezlja Je gusta, harmonlCna u spajanju najmanje usklađenih zvukova. Ali u celom cl-

klusu prisutan je još ukus za bizarno, prigušen poziv za očnjaclma i razdlranjem. To se sve docnije рге kriva i dolaze »gromke radnlčke stope«, smrt Gorkog itd. Poneka od ovih pesama imala je snagu i vrednost jeđne parole. Dolazl jeza Cpanlje, poznata, stravična. Nekl stihovl su najjača mesta te teme u nas, o poznatom ne govorlmo. Novi Matić Je sav u iznalaženju sabiranju sebe u nekom latentnom pesimizmu. I tu možđa njegova poezija našeg vremena Ima arodnostl sa ranijim disanjlma. Ali polascl i mete su se izmenill (»Pisano pred zoru«). On bi ispod pepela da nade najzad jezgro 1 da se smlrl. Covek koga )e interesovalo ukupno plamsanje, plazmlranje svake materije ne moSe mirovati, sem želetl taj mlr. (»Sutra«). Zato ovu poezlju shvatamo samo kao pregled 1 Intermeeo ritmlćkih teza 1 antlteza ove Urike i ovakvog pesrika.

Dragoljub D. KAVRAN

Са изложбе енглеског плаката СТИЛ И СТИЛИЗАЦИЈА

Музеј примељене уметности Je на прилично забаченом месту и ниЈе чудо што многе интересаитне изложбе траЈу по месец и више дана а да их посети Јако мали број лица. За изложбу еиглеског плаката не може се рећн да Је иптересантна и да ће изгубити миого оии који Је ве пиде. Та нзложба ии у ком случају није пресек енглеске примељеие уметиости, и не даЈе тачну слику о вредности енглеског плаката. Ипак и поред евих недостатака o*ли немогућиости организацнЈе), изложба Је пружила прнлнку да се сагледа Један иптересантан етнл, конееквентаи и ентлески нре свега. Наиме, у енглееком плмжату преовлађуЈе иатурализам, иарочито у извеснии серијама плаката као што су „Врнтанеке железниде", „Британија“ и ел. Савршвиа техника израде плаката у вжгае 6оЈ» даЈе тим цртежииа фотографијама привлачну разумљнвост мзда нас плаши Једноличноет серијз, где на краЈу крајева сви мотиви л»гче једни ва друге. Чисто комерциЈалне плакате, нарочито у вези са децом и »иховим потребама, много еу смедиЈе н У третираљу теме и у чисто графкчкиж pemesMiiea Јер ту уиетпици знатво слободниЈе прилазе стилизациЈи.

Изложба енглеског плаката карактерише Један сигуран и чврст стил. Стиче се утисак да су Енглези лутали док нису пајзад утврдили одрсђене формате и врсту слова. Плакати за филм имају стално одређен формат и скоро као манир мовтажу црно-беле фотографијо глумца еа дртанои лозадвном. прилична отстунаша постоје али формат и слова еу тако рећи неприкосновена. Плакати еа нзжожбс елика (н»рочито старих мајстора) штавише имаЈу и одређеио грзфичко „рвпген.е са рзмом, ретфодукцијом слнке * одређенвм античким словима. Енглези су утврдили да еу за шикате погодна извеева елова н уопште се не боЈе Једноличности. У праву еу Јер ее тиме осигураваЈу ватарског нзгледа и кад су наЈтарепиЈи. Уметници и штампари опредслили су се за елова фамилиЈе bođonl, затим sans serlt types, tcmpo međlum, elongated roman i tigglns Ta сигурност стила наЈпозитивнијз Је на odoJ изложби и пружа добар углед пашим уметницима који ту и тажо лутаЈу од апстракциЈе до нагурализма и пеукосги, даЈу и добре и лоше нлакате, али без чврстог и сигурпог (нашег) стила. В. Ф.

PROJEKCIJA

ŽIKA LAZIĆ

utanje Je postajalo sve gušće. a bubamara Je mlI lela po zavesi- Spokojstvo name Staja llćilo je na potsmevanje. Branko je dohvaUo knjigu sa stočića I poćeo da luta po stranicama. Vrata svlh pasusa btla su zatvorena. Osećao Je kako ga zatrpava praznlna. Trudio se da zamlsli neku sllku iz detinjstva poSto je to uvek lećllo. U istom trenutku кгаJiCkom pogleđa prlmetlo Je da Mllena gleda u nlSta. To je bilo nesnosno. To njeno blazlrano raspoloženje okretalo je svaku misao naopako. Osećajući kako mi se sve kostreši u glavi, shvatio Je da im se približuje svada.

Ne, гебе Branko tiho. Sta si гекао? zapita Milena. Ona bubamara, da je pustimo. Sentimentalno. Koje vino najviže voliš? Zašto sentimentalno? Htela bih da znam za vlno: belo ili crno? Ružicu, zašto sentimentalno? Ja volim belo. Hteo je nešto presuđno da kaSe, all se mlsao okliznula. Nije Je vlše nigde bllo. Na nepdma se taložila hrapava bljutavoet koju Je mogao đa opere saшо nekim žestokim pldem. Milena Je imala liker u fijoci stola, all nije ništa da zatraži od nje, јег ona Је Još uvek gledala, sada požudnije, u nlšta. U malo, beznačajno ništa koga nije mogla da uhvatl i baci pod pete, pod izlizanl biokej i prltlsne svom snagom. 8110 Je nemoguće da se išta učinl protiv tog uobraženog kružiča, kvadratića, ill đavo bl ga znao na šta ono liči. Ako bi i pltao Milenu, na čta ličl, ona bi Jeđnostavno ćutala. Uključi grejaUcu, гебе Branko. - Hladno ti Je, kneže. Nije. Dobro, hajde recl mi zašto UCIS na kneza? Besmishca. Da me otac nlje najurlo iz kuće, blo bih seljak. Kakav knezj

(Ilustracija Mome Markovlća)

ЦАРТОВОМ СИМФОНИСКОМ СТВА РАЛАШТВУ" (свечана сала). Среда, 19 часова, сала предвоЈ* ничке обукв (Ки. Михајлова ул.) Среда, 19 часова, други део пре- ДИСКУСИЈА О СОЦИЈАЛИСТИдавања Ђуре Јакшића, диригента ЧКОЈ ДЕМОКРАТИЈИ (Енглеска Веоградске филхармониЈе „О МО- група). НА ЧРИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

4

student