Student

SMRTI

PRIČA „STUDENTA"

тр Зе Јеро. Nisam znala đa 3e tebe mogao neko đa najuri. Imaš tako plavokrvno рог.аЗапЗе đa ponekad želim da te ošamarim. Molira te btela bih da te ošamarim. Samo napred! Ne, zaista samo jeđnom. Niko пебе za to đa dozna Sve plavokrvne blh Šamarala. Sta sad? zapita se Branko. A zatim naglo osetl đa nlkada neće imati smelosti da ioj kaže sve ono što је zapisao prekjuče kada su se rastalt posle pijanke. Nikad! bilo je zarlveno u središte volje. Ostajalo mu je da se Ijuti. Da zaurla. A posle? Posle da ode . Kneže, tako blh te ošamarila. Molim te. Sta te košta da podmetneš taj tvoj obraz koji i onako ne vredi nlšta. Umuknll uzviknuo Je, 1 pogledao bubamaru koja Je i dalje milela po zavesl. Zatim uputi očl Mileni. Ona je treperila Svakog trenutka je očeklvao da vrlsne l izbacl ga napolje. Ustvarl, nlsam hteo to đa kažem. Ne. Ne Ijutl se. Imao sam neku ideju u glavi večeras, ali ona tvoja besmislena biudnja! Eto, mislim da Je to zbog toga Sto nemaš smelostl da poveruješ u moje živće. Mllena, ne IJuti se. Ne brbljajj Hoćeš li dozvollti da te ošamarlm fli ne?

To ne mogu. Sve ostalo ne dolazi u pitanje, ali to . Osmehnula se, a obrve su JoJ Setale po Celu. Stvarl oko njlh bile su mlme 1 Cekale su. I tavanica, Je neSto čekala. Bilo je sve udešeno za Jednu propast. U glavi se nešto pometilo, ali nlje mogao da übvati šta Je to bilo ustvari. Mlsao, pltanje Ш golicanje potsvesne ideje. Nije mogao nlita da dozna. Spremna sam đa pregovaram. Dajem sve za Jeđan башаг Samo Jeđan. Soba Je blla odjednom vrlo svetla 1 prijatna. »Dajem sve«, odbtlo se od zlđa. Ona Je zaista mogla đatl sve. Pa onda neka JoJ buđe. Cellje nek se ne IJute. Daje§ sve?! U redu Je onda Ako Je več po•ređl trgovina, onda беб tl prva đa platiš. Ja? Da. Kretenu! Ne pristaješ? Prlstajem, all pod uslovom da te liamaram. U redu. Sve ito možeš đlanovlma da urađil, dozvoljeno tl Je. ldiote! Ugasi arvetlo! Znai koliko sl mi odvratan. Otvarajućl Sirom prozore, osećao Je đa će mu bltl prijatno i kad ga buđe Samarala. Napad smeha ugušio Je sveži vazduh kojl ga Je zapljusnuo spolja.

KALVADOS - JUNAK U SAVREMENOM POLUSUNDU

Pišući o ovome, Covek se nalazi u stalnoj opasnosti da ga usmeno javno trmenje oglasi uobraženim ili nezrelim. Uobraženim јег izigrava nekoga koga ne diraju tako potresne knjige; nezrelim јег ne poznaje život iskusnih, rezigniranih IjudL Verzirana llčnost če Iz naslova zaključiti da se radi o Raviku. No, ovo se njega tiče samo utoliko, Sto on liči na mnoštvo svoje brače, polubrače I rođaka koje srećemo u romanima, podliscima i filmovima od detinjstva pa do sada. On je možda najuverljivijL u neku ruku poslednja reč tehnike, te je zato i najpođesniji za proučavanje opštih osobina njegove familije. Ustvart, pred nama je jedan heroj koji poprima razna imena i sporedne osobine (inteligenclja naprimer) od knjige do knjige. Odbacujuči sve §to Je već demodirano on u poslednje vreme uglavnom klima glavom, kazuje mžsli 1 pije. Pije pre spavanja, za vreme spavanja, .posle spavanja svejedno kada. (Ravik, Robi »Tri ratna druga«, Rensom- „Kiše dolaze”.) Morbidni žur. Mesto događaja Beograd. Na jednom otomanu se-, di mladić koji jedva gleda od iskustva i pije samoubilački; na drugom fatalna žena. On je gleda iz potsvesti. Ona ne beži od toga pogleda . Ništa ne govore. Samo se gledaju i sve shvataju. Gleđaju se još uvek. Atmosfera postaje napeta. Ona se diže sa ootmana, ona trči preko sohe, ona mu se baca u zagrljaj sa neshvat Ijivom krvoločnošćU' Ljube se. Ti si čovek mog života kaže nna. Zivot јг neprekidan niz samozavaravanja kaže on. Baš lepo drn-zvrc. Otidite leti na vašar. Ko nabaci alkicu na-bocu s vinom, dobija je. Pokušavaćete, trošićete novac, a nećete uspeti. Za juna* ka toje..o§novno i uzgredno. Tri ratna druga se reše i za tili čas pokupe sve flaše (oni su to vežbalj u vojsci). Posle naprave automdbil i budu prvi na trci. (To nisu vežbali u vojsci). Njihov mlađi brat (od istog oca) Ravik bije pariskog adrapovca. Ipak, to nikako nisu srećni IjudL Sreća nije u modi. Ali i nesreća treba da bude najvišeg tipa ne dosadna nesreća običnih Ijudi koju oni hoče da zaborave čitajuči o nadnesrećama. Mladić klati nogama na visokoj stolici kraj bara. Pijucka koktel za koji je dao sve pare. Drugi se zabavljaju, on je sam i mračan. Gleda sebe sa strane i mnogo je mračan. Uživa.

Ako nekada I učine nešto neprobitačno, to nije zbog svoje smetenosti i gluposti. Razmaženi miljenici publike jednostavno hoće da je nasekiraju upropašćujući se. ~Ah, taj Ret Batler, mrzim ga Sto je ostavlja tek onako? Ravik ide u logor. jer mu je svejedno (osvetio se, umrla žena njegovog života i nema više dobrog kalvadosa), ali Robles dana života’* najdrskiji je umire samo da bi sala plakala. Dok „beli” junak slabog „socijalističkog reallzma’’ treba da priđobije vrlinama i propada kao svaki svetac, dotle naš ~cmi” junak očarava svojim simpatičnim porocima. UstvarL on nikad nije celovita ličnost on je „glavni” koji se u svakoj prilici besprekomo (za prosečnog Citaoca) ponaša. Te prilike su različite, te је 1 on u svakoj od njlh različit na drugi način neodoljiv, Lako mu je od njega se ne traži da pretstavi nekog, več da ispunj sanjarije mnogih neiživljenih. Dečko koga su ismejali pređ devojkom ide kući, i, stisnutih zuba, maše pesnicama kroz vazduh. Sta јз on prema smetenom, neodlučnom junaku kod, recimo, Tolstoja i, recimo, Drajzera (primeri nadohvat!), junaku koga svaki dripac može da istuče (kao i mnoge druge), junaku koji nikada ništa zgodno i na vreme ne ume da kaže (kao većina nas), koji se sasvim nemnngupski plaši (retki su izuzeci), koji povraća kad se napije (ko ne povrača?) koga lako obmanjuju i koji se, kao 1 svi ćitaoci, čudno i neplanski probija kroz život? U takvim filmovima i knjlgama, bore se, na kraju

»dobro« i »zlo« (najprimitivnije shvaćenl). Dobro mora pobediti. Kauboj redovno übija nevaljalog razbojnika. Zar da njegovu stvar damo u ruke šonji koga мпо gore opisall? Da se razumemo: Kalvados ne mora baš uvek đa übije razbojnika, ali ima da pobeđi u srcima čitalaca. Nije mu dozvoljeno da bude unižen i neispravan. To ni u kom slučaju ne može čovek sa sitnim slabostkna svakoga iz publike. U „Prestonici sveta’’ (Hemingvej) siromašne sluškinje se čude što je jedna tako stvama l lepa glumica kao Greta Garbo prestala da igra princeze 1 pristala da se bruka u ritama kao Ana KristL Nažalost, propali randevu belosvetske prin-'eze više dira suđoperu od gladi i batina druge sudopere Njen day-dream nije srećna sluškinja, nego divno nesrećna prtnceza. Zato je Kalvados heroj potreban: neka on zastupa dobro kao Stjuart Grendžer Francusku revoluciju.

V. DIMITRTJEVIC S. SELiNIC

MITKO CUDOV: »Skršeniot«

PRIPREMA SE ALMANAH FILOZOFSKOG FAKULTETA

Prlprema se Almanah mladlh plsaca Fllozofskog fakultcta. Ovo će biti Jedna ođ retkih publikarija te vrste u kojoj će se pcjavitl ne samo pesme nego i proza i ktltlka. Nadamo se da će паш ovaj zbornik otkrlti nova književna imera. (R. M. P.)

БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ

Припреме за фестивал су на свим фа.култетима у пуном јеку. rta Медицинском факултету организује се здравствена анкета коју ће на Карабурми у фестивалске дане извршити 2.500 студената медициие. Аикета he испитати хигијенске и етнохигијеиоке услове. Она ће пружити могућност студентима да се упознају са карактером оваквих масовних прегледа и да вежбају на резултатима, Полаци ће се доставити санитарним властима општцне. ♦ На Филозофском факултету у оквиру фестивала предвиђа се отварање друштвеиог клуба. ♦ Економисти свих упиверзитета земље скупиће се у фестивалске дане у Скопљу где ће извршити смотру свог културно-уметиичког рада.

PRO et CONTRA

„ VESNA“ I PRIRODA SMEŠNOG

т • udi kojl smatraju da svaJLI kl žilm treba da ima svoJe opravdanje 1 svrhu (ralson d’etre) 1 da Шта Ume treba da otplaćuje svoje člansivo među umetnosUma, verovatno se . pitaju # lma U ovaj Шш svoga opravdanja 1 da U Je bilo potrebe da se on snlml baS kođ nas s obzlrom na specifične zadatke umetnosti. * Kao komedlja, »Vesna« nas pot seća na mnoge 1 ne baS mnogo značajne fllmske komedije, koje

su pre i pcsle ovog rata snlmljene u srednjoevropskim zemljama, tačnlje, ona se nalazi negde između bezazlene i oprazne austriske fihnske komedije (sa »dobrim ručkom« na kraju) l «e-ške komedije o đačkim zgodama i nezgođama kakva Je u ovoj klnematografiji đo 1948 godine bila česta 1 omiljena. Nama su te komedije poznate po komotnom humoru. ne mnogo atraktivnom 1 efektnom, gde se strogo pazi da se ne povredl nl dellć mira s kojlm IJudl dolaze u bloskop, ne Ismeva se nlko, već se dobročudni glumcl zasmejavaju međuaobno a zajedno publlku konvencionalnlm, sltnlm nesporazumima l nastranostlma. »Vesna« je dobrim delom na tragru ovakvlh komeđljica, I ako dobro shva tlmo njen cilj, ne možemo ЈоЈ to upisatj u greh, Cljl cilj nlje veći od toga đa stvore dobro raspoloženje. Ali ona Je na tom putu u dobroj merl uspela đa se oslobodi mnogih konvencionalnostl.

banalnoeti 1 sladunjavostl. koje u eebi noei ovakvo shvatanje smeftnog. Vrednoet »Vesne« u ovom otsustvu lcrupnljtb banalnoaU. očl ta Je naročito kad se poređi sa nefcim naftlm ranijim ttlmskim komedljama, za Sta Clni ml ae velikl deo zasluga prlpada Ггапtlfteku Capu, Jednom u srednjoevropskom 1 ftirlm октШma zadsta velifcom rediteiju. Mada njegov debi u naftem Шmu nlje ispao najmanje možda njegovom krivicom onako brt-

IJantan, kako smo offeklvall, Ipak Je baS on taj Covek kojl nam Je uskratlo neukusnostl kakve amo dožlveli u filmovima »Svi na more« 1 »Plavl 9«. Od scenarlja kojl mada ga Je pravlo Jedan poznatl knjlževnlk, nije daleko prelazlo granlce proseCnosti naCinlo Je Jeđan fllm za fcoji u naimanju ruku možemo rećl da nam Je sim pati Can. rr тгг i kP џе ММШИП :* 6d mlađih amatera, naJviSe se trudlo, a činl ml se i najviie postlgao Janez Cuk, kao Sr.ndl, Metka Gabrljelčlč, kao Vesna ostala Je ipak samo Jedna simpatlCna devojčica, a Franc Trefalt kao Samo odlgrao Je glavnog IJubavnlka na naCln kakav smo vlđall u nemaCkim fllmovima to Jest upravo onako kako Je ta uloga data u scenarlju Kod Jureta Furlana (KrlStof) oCit Je napor da učinl neSto ođ svoje. paplrnate uloge koja nema svog mesta u radnji, all mu to najCeSće nlje uspevalo.

D. SIMfC

SCENA IZ DOMACEG FILMA »VESNAc

„ВЕСНА“ ИПАК СМО СЕ ОД СРЦА НАСМЕЈАЛИ.

Видели смо „Весну“. И да се већ у другој реченици задржимо на основном проблему неким особеностима и путевима наше филмске комедије. Од првих несигурних корака и прнмитивних шаблона у „Плавом 9“, преко тзв. музичке комедије „Сви на море“ Крајње лоше копије страних узора, лишене сваке инвенције и укуса све до „Весне“ ми се непрекидно распињемо око питања: шта заправо треба да буде предмет смеха у тим нашим комедијама, коме, коначно, треба ми да се смејемо? Да ли само бирократама, забушантима и назадњацима или и ситним манама и слабосгима, сасвим обичних људи, њиховој несналажљивости и неспретности? По нама, бнтно је видети ствари, било да су оне позитивне, било негативне, са њихове колшчне стране и умети их духовито, хумано и живо уобличити. И да не буде искључива и једина само смешна ажција неког глумца и одговор публике на то сме-

хом, већ укључивање и публике и глумца у менталне операције комедије. Па ипак, ду ху нашег времена, наше средине и наших људи одговарају и потруебне су и лаке, ведре, забавне комедије, пуне младалачког жара и полета, здравог хумора. комичних обрта и ситуација. А „Весна“ је управо таква комедија. И стога нам је оиа и те како добродошла. То, наравно, ни у ком случају не значи да смо овим филмом дошли до савршеног типа комедије и неприкосновеног обрасца којег се треба слепо и стри-ктно придржавати. Ту су још увек езидентни до наивности упрошћени ликови, оскудна психологија и недовољно разрађени поступци. Ту има и доста неоригиналних ствари, ствари већ холико пута раније виђених у страним филмовима истог жанра, ча« и елемената који sa нас нису типични, Па ипак и таква каква је, „Весна" нам својим ведрим хумором, датим са пуно укуса и Mepts пружа пријаттну забаву

Б. ОБРАДОВИЋ

sludenl

5