Student

Zabeleške o erotskoj lirici (Uz nekoliko pesama sa večeri MVS)

Stuđent medicine Z(vezđan) J(ović) piše nam: »Poezija u anatomskim salaша, u klinikama, kraj bolesnika, nosi svoje specifično obeležje, ona mora da potiče iz dubine duše, da savlada spoljne utiske o ništavnosti čoveka, koji se pokazuju na svakom когаku.« lako ova rečenica zvoni kao harmonični jek sa romantičke crkvice ona ka zuje jednu pozitivnu istinu o poeziji uopšte a to je da ona znači na prvi po gled savladavanje spoljnih utisaka 1 njihovo odevanje u metaforu. Uz ovaj dopis priloženo je pet pesama u izboru stu denta Z. J. To su »samo ka

rakteristične pesme koje sam slušao (Z. J.) na uspelim i lepim drugarskim ve čerima na IV Internoj klinici«. Karakterističn e pesme sa ove neobićno plodne književne arene beo gradskih studenata imaju jedan jeđini ton: erotičnost. Pomenutih pet pesama nisu uspele nadvladati spoljne utiske; i odveć je to seksualna poezija a ne destllisana erotska lirika. Inače, pesme su pažljivo i iskreno pisane. Erotska poezija, mlsli se. nastaje i cveta na prvoj go dini studija. To je ipak samo pretpostavka. Nedavno sam čuo pesmu studenta medicine (111 g.) i studenta

hemije (II g.) za koje niko ne pretpostavlja da pišu pesme a pogotovu ne erotske (jedan je oženjen). Obe su pesme bile originalne ali danas već ne mogu da se setim razlika među njima. Znam samo da su jednoj grudi drhtale kao ulovljena srna a da je druga pogledu njegovom prinela gru di koje zvone kao zrelo grožđe okupano rosom. 0 ovoj poeziji se mora reći da je to u osnovi гоmantičarska poezija (što nikako ne znači da pretstavlja anahronizam). Jedi na evolucija za 150 godina u toj poeziji jeste zamenjivanje knjiške reči draga (neumoljiva itd.) zamenicom on a, Sem toga neodoljiva želja za spejanjem u krilu šreće sa dragom za menjena je nešto širom ska lom želja i nagona; sem afiniteta ima i odbojnosti i nemoći. Neka mi bude dozvoljeno citirati pesmu stuđenta koja je došla u redakciju »Studenta«, a koja se može smatrati tipičnom; Sećaš li se kad si mi dala dve zelene šljive i kad sam ti rekao da si lepa. I originalna. Onda si otišla i nlsi se vratila. Ja nisam гпао, časna reč, da je trebalo da te onda uhvjpdim i ne pustim da te zagrlim, da zaspimo 1 da vinovom lozom obvijemo tela i da nas zatrpa voda u jaruzi 9a rakovima sa kupinama i da smejemo sa vevericama, da jedemo gorke divlje jabuke da se otrujemo i da nas planinke začuđeno gledaju. Nisam znao da je trebalo da te uhvatim a silno sam to želeo.

Pozitivno u ovoj i ovakkvim pesmama jeste očigleđan napor da se izbegne sladunjavost iz pesmarica. (Ali očigledno naprezanje pre će biti osobina revnosnog pisara nego pesnika). Može da se svidi iskrenost pevačeva ali ako je ta iskrenost samo jedno f a t alističko priznanjesv o j e nemoći onda (makoliko pesma bila iskreno pisana i romantički dopadIjiva) čitavi spev ostaje nekorisna mrlja na hartiji kaogod i svaka druga pa i istinska suza.

R. POVOV

Сретен Милосављевић : СКИДА

Часопис на групи историје уметности?

Лруге Усмене новнне за месец дана које су организовали студенти Историје уметности у оквиру Мајског фестивала привукле су и овај пут велики број студената, не само са груne Историје уметности. У једном озбиљиом и одмереном програму Историчари уметности нашли су одушка за своју разнолику делатнос. Оригинална проза. поезија, критички чланци из области ликовних уметности, есејистика и спољна политика показују колико је велики распон интсресовања студената за различите науке и уметности. Можемо жалити што је општи утисак на крају покварила једна недуховита „козерија", лишена мере и духа, пуна туђих вицева и увреда. ' - Усмене • тговине Историчара уметности надасве показују да би и ова група могла попут романске и германске да идуће школске године озбиљно приђе организоваЊ(у издавања штампане речи тс своје делатности, . Џ.

u letnje popodne

put« 111 ma šta što su TOKOM GODINA NATTCILI DA IZGOVARAJU NE MISLECI NA ZNACENJE RECI N1 NA POSLEDICE, ali se još viSe začudl njlhovom ravnođušnom Izgledu Jer su počeli brzo da govore o svojim svakidašnjim stvarima zaboravljajući ga, NE MISLECI VISE NA NJEGA KAO DA NIJE TU KAO DA JE OTPUTOVAO I KAO DA JE VOZ VEC ISCEZAO NOSECI OA 1 BEZ POMISLI ILI ZELJE DA GA JOS JEDNOM IKAD VIDE. Vera, njegova de. vojka JoS nije bila stlgla. Voz Je ovde stajao malo vremena 1 on požurl đa ude, ne mareći mnogo za IJude pre nego Bto postane Jeđan od njih, ta lica koja Je imao da posmatra u svim gradovima kroz koje će proćl. Ali рге nego što Je uspeo da sasvim uđe, vldeo Je kako mu prllazl majka 1 on Je sada znao da neće biti mlran đok ona ne shvati najzad da Je on otišao đavno рге ovog voza, ali mu ona začudo reče samo Jednu reč: »Srećno«, i kad se zatim naбао u kupeu mlsllo Je o tome kako Je njegov povratak samim ovlm postao izvestan 1 da više ne može blti sumnje u to. Kupe Je blo prazan. Nlje bilo nikoga da mu Još Jeđnom kaže da se čuva iskušenja, i on pomisli da bi želeo da to čuje Još Jeđnom, pre nego što uspe da zaboravi, Sedeo Je u kupeu punom tišine čija Je temperatura bila jedva nešto niža od one napolju, pođbočlvši glavu rukama, pokušavajući đa zamisll ono što ga očekuje. Sve velike stvari, kao što su njegova mladost, smrt oca, nedo. lazak Vere ili njegov budući žlvot koji ga Je očekivao đaleko odavde, bile su stvari koje su iščezle iz njegovih misli. Umesto toga mislio Je na lica Ijudi koja Je nekada video i na Jeđnog stranca, pljanlcu kojl mu Je posle jedne probančene noći nešto govorio »NE TICE ME SE ODBACIVANJE PRIJATELJA ILI LJUDI U KOJE SE SVAKODNEVNO RAZOCARAVAM; JA IH ODBACUJEM I PRELAZIM PREKO NJIH KAO STO NEKI LJUBAVNIK NAPUSTA 2E. NE KOJE JE VOLEO, TVRDO I ISKRENO SVESTAN DA CE DOCI ONA PRAVA; siguran sam da Cu naici na

Žika Bogdanović

COVEKA ILI NA 2ENU ILI MAKAR DETE KOJE CE JEDNOM BITI TAJ COVEK ILI TA 2ENA, KOJI CE BITI DOSTOJNI PRIJATELJSTVA KOJE 1M NUDIM, I TO CE BITI MOJA POBEDA. JA IH JOS NISAM SREO ALI JA SAM IM VEC DAO IME, I ONE CE DOCl«; a koga on posle te noći više nikad nije vldeo i za koga nlje znao da 11 je to пабао; na Veru jer Je znao đa je zadocnila јег Joj je njegov odlazak blo tuđ i đa ona nlje mogla stićl na vreme i ako je celo vreme trćala putem koji vodi na stanicu; zatim na Ijude koji su đolazill u kuću njegovog oca vođeći duge 1 značajne razgovore. Priđe prozoru i pogleda. Prolazio Je upravo pored tvr. đavice sa izvorom. Brojeći st.ubove kojl su prolazili kraj voza, bio je srećan što nlje noć. 1 ON JE ZAISTA ODJEDNOM POZELEO DA SVE IZBRiSE, da sve bacl preko ramena ne osvrćućl se 1 nijednim pokretom ne odajućl da makar i malo oseća želju da se okrene 1 da prozborl još koju najbesomučniju reč protiv svega toga, reč koja bi mogla značlti i ođvraćanje 1 ponovno priklanjanje 111 oboje Ш sve preko toga, kada za dlvljenje nema vlše nl Jeđnog slobođnog trenutka ni mlnuta ni časa, đa bl što vlše novog osećanja koje je proklijalo na starom đubrištu stalo u njega, pred prizorom koji se ukazivao pred njim. Bilo je to nešto Cega se stolećima užasavao, čega se plašio i od Cega jc strepeo; bilo je to sve tu već odavno prošlo i on Je sađ osećao da je sve zaboravljeno. iščezlo, umrlo; nepošteđna borba je izumirala i sve se privodilo kraju; to je sad bllo đobro, savršeno Jasno 1 dobro i nemoguće i nestvarno. All on je znao đa se to odigralo, đa se ta prokleta stvar odigravala čltavih nekollko hlljada puta, 1 oseti se vlše sretan zbog toga. Taj mu Je osećaj značio otkrovenje tajne; pogleđa u sunce a zatlm skrenu lagano pogleđ na građ: bilo je mirno letnje popodne, i krovovl su blistall pođ Jarkim suncem.

Озлоглашена

Уобичајено je да ce оно што вешти редитељ Алфред Хичко« испољава у својим филмовима назнва занатом иако се чини да је духовнта организација кретања камере у његовим филмовима и с њс«м у вези тзв. унутарња монтажа, монтажа унутар слике, изведена студиозно и стваралачки. Јер, ипак је све то унутар граница установљених конвенцијом друштва које не жели да чује непријатне ствари. Док је уметност увек изван тих граница, Хичкок је увек унутар њих. Он је један од ретких таквих који праве ипак добре филмове. Озлоглашена; занимљив шгтијунски филм. Сценарио Бена Хехта. Нема много спољне акције алн унутарња добро прикрива неуверљиве чворне моменте. Кери Грант као Девлин из еф-би-ај и Ингрид Бергман као нежна Алиса Хуберман против немачке подзсмне активности у Бразилији.

Савршена жена

Филм са Патрицијом Рок који неодољизо потccha на претставу Хумористичког позоришта публика се смеје а после каже: ништа. Олга, жена-робот, и згодна нећака чувеног научника. Замена. Јурњава no хотслу која би по терминологији предратне рекламе изазвала СМЕХ ДО СУЗА иако уствари није толико комична, Просечан као Патриција. Западни видици У боји. д. м. Ускоро: s >Град илузија сс

ЛАНА TAPHEP и КИРК ДАГЛАС

Uprkos popovima „Zeleno žito " ima podršku omladine

Pođ gornjim naslovom »Lit« organ SocijalistlCke omladine Francuske učestvuje u razgranatoj polemici povodom ovoga filma Klod Otan-Lare: »Na filmu, kao i u druglm umetnostima, slvaraoca koji je uspeo da stvori remek delo, oCekuje jeđna opasnost: sva njegova docnija dela upoređuju se s tim delom. Klod Otan-Lara stlče danas to iskustvo svojim »Zelenim žltom«. Snlmlo Je đobar film, ali mu jeđan deo publike prebacuje što i to nlje velikl film kao »Đavo u telu«. I zaista, postojall su svi uslovi da se uspeh ponovi. Skupljena je ekipa slavnlh glumaca. Režlser 1e izabrao svoj omlljeni okvir preobražavanja mlađosti. A građu Je obezbedila Kolet svojim romanom »Zeleno žito«. To je istorija đvoje mladih varošana. Flla, 16 god. (Pjer Mišel Bek) 1 Vinke, 15 god. (Nikol Berže) ko.ii zajedno provode raspust na jeđnoj bretonskoj plaži i tu po prvi put osete uzbuđenja Ijubavl. Put jedne lepe »gospođe u belm« ukršta se s njihovim 1 Fil »će od nje dobiti ono što nije simeo đa tražl od Vinke«. All devojka će zahtevati da i ona buđe upućena u to i Fil će, be* oduševljenja, podelltl sa njom svoje sveže iskustvo. Pošto je tako završen njihov poslednjl raspust detlnjstva, Fil i Vinka će, sada iznenađa ozbiljni ; kao čovek 1 žena poći u susret životu 1 njegovlm opasnostlma. A njihovo iskustvo im nl u Cemu neće koristiti, jer, kako nam kaže Kolet« iskustvo, omladlno, ne postoji: ukollko više godina prođe, utoliko je tajna neprozirnlja« .. , ~. Ustvari, najveći nedostatak ovog filma ne Iznosi se javno. A njegov nedostatak je Clnjenlca đa nlje dobio »peCat« (ili bolje »blagoslov«) crkve. Popovl nisu želeli da Koletina knjiga dospe na platno, a njihov »Centar za moral«(?) išao je u svom prostakluku dotle da se radovao bolestl Edviž Fejer zbog koje umalo nije onemogućeno snlmanje. Tvorci filma su imall da savlađuju prepreke deset državnlh i crkvenih cenzura koje su već odavno ugušile svaku slobodu izraza u francuskom fllmu. Ipak film je gotov. Sve će biti preduzeto da se on onemogućl u bioskopsklm salama. Тако ima nekollko razvučenih mesta, on je dobar. Zato ga je omladina oduševljeno prihvatila i pored popova i uprkos njima, omogućlće mu da postigne uspch.« • R. J. L. (Preveo B. P.)

siuden*

rRO et CONTRA j

5