Student

150 STANARA ZAUZIMA 1000 studentskih mesta

Iаставак са прве стране) da ako se bude zaposllo u domu moćl će da dobije udoban I lep stan za razliku od njegovog kojl je blo vlažan i bez dovoljno svetlosti. I taj vodolnstalater prijavi se upravl grada za zaposlenje. Kako je vodoinstalater bio neophodno potreban, uprava ga je prlmila 1 zajedno sa dokumentlma o radu primila i molbu za stan. MeđutLm, kako je uprava blagovremeno saznala da on i ne mlsli da ostane duže u radnom odnosu sa Studentsklm gradom, već samo dok ne dobije stan, nije mu dozvolila da se useli l on je naravno posle kratkog vremena dao otkaz. Bivši blagajnik doma posle ras kida radnog odnosa sa Gradom, zaposlio se u Subotici, a stan zaključao katancem da sačuva stva ri. Uzaludni su bili pokušaji uprave da se iseli. Za vreme otsustva on ponekad u toku godine navrati da obiđe stvari. NAĐITE NAM STAN PA ĆEMO SE ISELITI Međutim, to nije slučaj samo sa Studentskim gradom. U Student-

skom domu na Voždovcu živi i radi nekoliko stotina studenata. U svakoj sobi stanuje po petorica, a u poslednje vreme pod ! uticajem upravnog odbora doma j stuđenti su dobrovoljno pristali da podele postelju sa još jednim drugom dok se nekako stanje ne reši. A tu postoji jedna baraka među studentskim barakama u kojoj stanuju radnici mašinskostolarskog preduzeća »20 oktobar«. Oni ukupno zauzimaju 45 studentskih mesta. Kad je uprava doma apelovala da se isele, 1 odgovorili su; niađite nam stan, pa ćemo se iseliti. I u studentskom domu »14 : decembar« stanje je slično. Tamo 62 privatnn stanara za | uzimaju 200 studentskih mesta. Uprava doma je pokušavala da reši taj problem, podnosila izveštaj kod nadležnih organa pokretd'a to pitanje na mnogobrojnim kon f erencijamn i sastancima. Međut’m problem je i daljs o~tao nerešen, privatni stanari i dalje tamo stanuju. i KAKO REŠITT POŠTOJECE STANJE? Prema nepotpunim podacima dobijenim iz domova, oslobođenjem ovih mesta dobilo b’ se oko 1000 studentskih ležaja, što bi u velikoj meri doprinelo rešenju stanbenog pitania studenata. A to se može postiči. Socijalistički savez i sindikalne organizacije posredstvom organa vlasti mogu to postići pravilnim problema. Ako se ne mogu da obezbede stanovi za privatnc sta nare i iseliti ih iz domova. ono se bar može povećat : kapaci+et domova uz žtrvu ličnog korroditeta. Kakva je razbka između tri studentkinje i tri rad nee u domu koje su takođe bez porođ ce? Zar опз ne bi m.ogi o da dve ili tri u sobi. Zor onaj službenik koji je raskinuo redni ođnos sa domom i zaposlio se u \ubotici nije mogao da iznese stvari, nego drži sobu zak'.jučanu č : tave godine. Odgovorni organi trebali bi da pokažu više brge i razume vanja. јег taj se problem može re šiti bar delimično.

Lj. STANKOVIC

Т eškoće izlaženja

(Nastavak sa 1 strane) SARADNJA JE BILA SLABA I po vremenu i inslstiranju, posebna je pažnja posvećena pitanju međusobne sarađnje. U tom smislu utvr đenl su praktični zaključcl. Već u idućlm brojevima sve će redakcije početi đa objavljuju materijal iz života raznlh univerzitetskih centara. Tako će studenti moći da zađovolje interes za način žlvota na druglm univerzltetima a organizacije će moćl đa se koriste međusobnom izmenom iskustava. Na kulturnim rubrlkama objavljivaće se priče, pesme, prikazl itd. iz svih gradova sa stuđentskim organlzacijama. »Stuđent« će u jeđnom od narednih brojeva, pesmama 1 kratkim beleškama pretstavitl svojim čltaoclma nekoliko mladih slovenačkih pesnika. Za uspešan rađ studentskih Ilstova vrlo je značajna pomoć studenata Cltalaca. Ona može blti različita. Pored širenja lista bilo bi korisno da studenti prave svoje primeđbe na list, daju sugestlje, predlažu, traže napise koji ih irtercsuju itđ. »Student« je uveren da će čitaoci razmisliti o ovoj obavezi prema svom listu. Na završetku savetovanja, đonesena je ođluka da konferenclja buđe stalna i đa se svake godine održava u drugom me§tu. Sledeće savetovanje ođržaće se u Zagrebu krajem oktobra iduće godine. V. I.

PRAVO RESENJE?

(Nađtavak sa 1 strane) bez prepreka nastavljaju do završnog univerzitetskog obrazovanja. Takva krupna mera ima svoj značaj i u tome što postupтго gimnaziju sa središnjeg poloiaja koji zauzima u dosadašnjem prosvetnom sistemu stavIja na ravnopravnu osnovu sa drugim vrstama srednjih škola. Istiiemo ovaj problem i zbog toga, što je sasvim normalno i jasno da će svršeni učenici srednje stručnih škola i inače, ne samo prilikom upisa, nego možda i u prvoj godlni studija, biti u objektivno nepovoljnijem položaju u odnosu na svoje drugove koji su završili gimnaziju. Naravno, isključivo kao posledica orijentacije u nastavi srednje stručnih škola. Staviti tim mladim Ijudima već sada oštre prepreke za studije na Univerzitetu, znači onemogućiti ih u situaciji kgda tek treba da odmere svoje snage, г to polazeći sa nepovoljne pozicije, da pokažu šta mogu da postignu radom na Univerzitetu. . Mislimo da bi odbor za prosvetu republičkog Izv.ršnog veća takođe trebalo da uzme učešća u toj diskusiji jer se upravo i radi o sprovođenju odluke koje je taj organ doneo.

ОРЕТ PROTEKCIONAŠTVO

NASTAVA KLINIKE

(Nastavak sa I strane) j teresantniji. A na Kraju svi tl primerl naiaze svoju potvrdu u pedavnim događajima kao što je bojkot ispita studenata prve godine stoma- ' tologije, i u nedavnoj »revoluciji« na Novom Beogradu; gde su desetine 1 članova Saveza komunista bi!i prisutni i dozvolili nekolicini provokatora i neprijatelja da povuku za sobom masu. Clanovi Savcza kcmunista gledaii su kako se pr?d rjima žlvot odvija, mesto da ga aktivno menjaju. Siedi: verovatno smatraju da Je plaćanje članarine jedina prava dužnost čianova SK. I tako posle ovo nekoliko drastičnih prim'Ta iz referata druga Kostića, potreba za podizanjem političke kulture, a naročito razvijanje poiitičkog refleksau redovima članova SK goruće je pltanje. Iz plejade slabosti organizacije nlkako se ne može mimoići Clnjenica da je u članstvu SK ove godlne blla gomila loših daka. Od 160 komu- ( nlsta treće godine, prešlo je na če-

tvrtu 67. Cifre na prošlogodišnjoj prvoj gođini daju nekoliko puta poraznije rezultate. Koliko je organizacija učinlla da se u tom osnovnom pitanju nešto promeni možda je tu trebalo određenije govoriti. Ipak, treba rećl da je prganizacija u jednom šlrem smislu dobro orilentisana. Prošlogoriišnji rad imao je za osnovu rešavanje onih pitanja čijl će rezultati đatl što više dobrih lekara. Kako organizovati ideološko politlčki rad bilo je pitanje mnogih diskutanata. O tome je bilo razlUntih mišljenja. Ono o čemu su se svi slagali je uverenje da ind'ferenlnost komunista prema llčnom političko ideološkom nivou uslovila је kod dosta komunista ideološku nepismenost. Njihov neposredni politički uticaj na sređinu, upuStanje u diskusiju i neposredno objašnjavanje, pogotovo рго blematike naše spoljne 1 unutrašnje ekonomske polltike često je sveden na nulu. Diskusija je pokazala da su te slabosti komunlsta pronegđe uzro-

kovale pojave anarhističkih istupa. Koliko je neposredno učešće komunista u rešavanju problema kadrova pokazuju da se na tom prupnom pitanju javile mnoge slabostl. One su na konferenciji postale naročito očlgledne pošle diskusije druga Josipovića. Josipović Je vrlo übcdljivo, sa dosta konkretnih slučajeva pokazao kako sii često dovođeni ijudi na nastavne položaje ili kako je dodeljivana stipendija specijalizacije i to vrlo Cesto baš onim Ijudima koji to nikako ne zaslužuju. On je ukazao na primere da su izvesnl dobill specijalizaciju koji su za vreme studiia 1ц i studerat i ili su direktno bili reakcionari ili mr.l crzanti, špeknlanti, pa su zbog tih svoJih slabosti bili isključeni iz organizacije stuđentske omladlne. Iz tih С1 njenica se vidi da pltanje kadrova nije nikako naivan problem. On je postao politički, pogotovu što se usput ispoljavaju drugc slabosti kao protekcionaštvo, sistem veze, urgiranja i upoma zalaganja.

Problem nastave usko je vezan sa problemom kadrova. Uz to materijalna baza nastave o kojoj su mnogi diskutanti govorili, nameiće puno teškoća. No, ne radi se ćesto o objek- j tivnim teškoćama kaliko o ličnim sla bostima a naroćito u pogledu osposobljavanja kadrova koji već posioje na fakultetu. Ponegde tih mladlh kadrova uopšte i nema, kao što je slučaj katedre biologije Ш fizikc koje zasada nemaju nikakve nade u mla dim kadrovlma. Ili slučaj Ušne kllnike na kojoj nije bilo nastave pet meseci, јег se posle otpuštanja bivj šeg profesora nije postavlo nijedan specijalista da nastavu vođi. Takav Je slučaj 1 sa nekim drugim klinl- 1 kama i instltutima. Sem toga ovđc se ispoljava vrlo karakterističan рго blem idejne borbe među nastavnim osobljcm, mada su često očigledne greške 1 nepravilnosti u radu udruženja nastavnika, one se mimoiiaze i niko se ne upušta u direktnu borb.i sa tim pojavama. Konstatovano je da postoji vrlo nezdrav odnos između uprave klinika i instituta i udruženja nastavnika. U upravi klinika i instituta učaurio se krug samovoljnlh birokrata kojima se ne sme stavitl nikakva primedba. Posebno je pomenut slučaj Branka Milića, upravnlka klinika i Instituta koji svojim grubim i osornim stavom prema osoblju ove ustanove pređupredi svaki pnkušaj kritike nepravilnih postnpaka. D. K. - R. V j

SLIKA NEDELJE

Na Filozofskom fakultetu nema dovoljno prostori ' za održavanje svih časova. Dekanat je pribegao iznajmlji vanju učionica i na drugim fakultetima. Samo to nije bu uvek sasvim ostvarljivo јег bar za sada niko nije u stanj’ da koordinira sve te časove. Naš fotorep>orter snimio j ( grupu studenata Filozofskog fakulteta kako već čitav sa čekaiu pred jednom učionicom na Pravnom fakultetu u koioi ie u isto vreme zakazano jedno predavanje i iedm konferencija. < Snimio Sava Anđelković >

VESTI SA EKONOMSKOG FAKULTETA

Godišnja skupština udruženja studenata Održana je godišnja skupština Udruženja studenata Ekonomskog fakulteta. U izveštaju koji je podneo Arsenović Velimir, pretsednik Odbora udruženja konstatovano je da је Udruženje u protekloj školskoj godini u svom rađu, a naročito u političkom i kulturnom, postiglo vidne rezultate. Podvučeno je da Ј е Uđruženje uspešno sarađivalo sa nastavničkim savetom. ДИПЛОМИРАЛИ СУ... Ha Природно - математичком факултсту у октобарском испитном року: Зоран Кнежезић са ггросечном оценом 9, Даница Јовановић 8,77; Предраг Богдановић 8,33; Радасила Жигић 8,70; Спас Сотиров 8,17; Нада Петровић 8,11; Драган Веселиновић, Вранислав Мијатовић, Радослрв Радосављевић, Данило Илић, Драгица Обреновић, Јеротије Остојић, Ђорђе Рајичковић, Надежда Новаковић, Ана Вишљев, Крстомир Миленковић, Гордана Јаношевић, Петар Рајковић, Д:лпан Николић, Ђорђе Милаков, Светислав Мик чић, Предраг Грдовић, Будимир Тзокић, Драгаи Нинковић, Ко-

Кандидати за факултетске савете

(Настаиа* са треће стране) Дрхитектоиски фзкултет: ЈОСЈШ СЛОЕОДЛ, студент V године, секретар Савеза комуниста факултета. Прпродно-матоматички факултет: ЖЕЉКО ВУ.ТИЧИЋ, стутент Ш год’:не. претседник Утружеша студената, врло добар згудгнт. ВЛЛДЛ уроШЕБИГж, студент Ш год: - пе физичке хеммје, члан факултеттог комитста и секрстар ссковне организациЈе СК. ГЈтомахс лсшкп факултет: НАДА Г.ОЖОГИЋ, ЛЛВЕРИЈАН ЈОЕЛИОСХХТж и ЈНПЛРИТж КОСОБКД, претседник удружења студепата. Рудареки факултст: СРЕТЕИ J Ј ’ Л И С Д В Л» ЕВИТ». Прг.зки факултет: IУIИОДРЛГ ПЛВЛИЋЕВИТж, студент IV године, претсеДкпк удружен>а Са веза ртудсната. 51?Л*пр:ски факултет: НЕНЛД СЛПИТж.

Neodgovorno i neozbiljno

GODIŠNJA SKUPSIINA MAŠINSKU TEHNIKE Posleđnji broj »Stuđi-nta« doneo je kratak napis M. Miletića »Konferencija SK Mašinskog fakulteta« sa krupnim podnaslovom u cantru diskusije«. Sa kakvom neozbiljnošću je pisano govorl i to Sto ovo ntje biia konferencija Saveza komunista, već Saveza stuđenata. Drugo. Sto 3 + 1 nije bilc u centru diskusije, iako je bio jedan ođ problema o kojima se diskutovalo. PokuSaću da svestranije objasnim rađ uđruženja po školskim pltanjima. USPESNA saradnja Saradnja između udruženja Saveza stuđenata i nastavničkog kolagijuma počela je da doblja svoj puni oblik. Postignuti su dosta korisni i konkretni rezultati. a naročlto prl stvaranju novog nastavnog plana i programa. Sekretar udruženja Aca

Stamatović istakao je u godišnjem izveštaju »Razgovor i sasianci koje smo mi preko svojili pretstavnika imali sa i asistentima, pokazali su da je moguća ukrena i ravnopravna saradnja. Takvom se saradnjom mogu rešiti problemi važni za uapešan i normalan rad našeg fakulteta«. Istaknuto je da će upravljanje predviđeno univerzitetskim zakonom omogućiti đa Univerzitet izvršava svoju društvenu ulogu izgrađnje i va-pitanja stvarno socijalističkog stručnjaka. POVODOM OGRANICENOG POLAGANJA ISPITA Mišljenje udruženja je bilo* i ostaje to da donošenjem brzih odluka iz režima studija i to za vreme polaganja ispita, čak bez obaveznog tumačenja ođluka, pretstavlja samo po sebi neodrživ đokument, јег nije odraz postojećeg stanja na Mašinskom fakultetu niti pretstavlja mi-

★ UNIVERZITETSKA HRONIKA 4