Student

šljenje većine profesora. Cinjenlca je da je naš Savet poništio svoju odiuku o neograničenom broju polaganja isplta na osnovu rešenja rektorata. Nepobitno je i to da, napriшег, na zagrebačkom fakultetu važl 3 + 1. all pretstavlja puku formalnost profesorl se ne pridržavaju toga, Јег ocenjuju realno stanje. Postavlja se pltanje zašto je potrebno donosrtl uredbe samo da bi forma bila zađovoljena. Međutlm, tačno je 1 to da udruženje nlje frontalno ustaio protiv ograničenog broja polaganja ispita. Ograničenje Je za diskusiju kada bi ga trebalo prlmenjivatl. Ođređenlje rečeno, kada se na fakultetu stvore svi uslovi za uspešno studlranje, tj. kad se obezbede prostorlje za slušanje pređavanja 1 izvodenje vežbi, obezbedi pomoć Ш nastavni kadar iH što Je najvažnije u potpenostl prtmeni nov program, 1 u skladu sa novim nostavrtm' pfanom. Tada će biti moSSćfes ~rnwcsfc оетапКедјр. TSao ite-

straciju navešću: studenti prve godine treba da slušaju predavanja po 400 u jednoj sali, čiji kapacitet iznosi 250 mesta. Sa ovlm se nl najmanje ne prikriva neozbiljnost izvesnog broja stuđenata pri studlranju, tj. njihov nerad i usled toga navodim ovaj podatak: statiku je prljavilol9s studerata prve godlne, a položilo svega pet itd. U referatu i điskusijl istaknuto je đa je udruženje političko vaspitnom radu dalo prioritći. Pri tome osnovna tendencija je bila ićl u korak sa našim društvenim i privrednim razvitkom, povezujući uvek praktična iskustva sa teoretskim klasičnim postavkama marksizma. Konkretne forme Ideološkog rada blle su diskusije po godinama, predavanja za celo udruženje 1 grupe za ideološkl rad. O kulturno zabavnotn životu rečeno je da pretstavlja poseban protalem za ceo Univerzttet.

ДРУГО САВЕТОВАЊЕ АРХИТЕКАТА

ТЕЖИШТЕ НАСТАВЕ ПРЕНЕТИ У АТЕЉЕА

Саветовање сасвнм аодбацнло ао броју учесннка ааармантно траЖење арнјемннх нспнта Одбацнтн соедњошколскн тна наставе Летња школа у Задру

Makeia kosturnioe na Taš Majdann

У наставку рада саветовања читани су реферати архитеката из привреде, затим загребачхог провесора Шегвића, рефврати студената свих уетшерзитетских центара о ггро&лемима наставе и васпитања а онда се прешло на дискусију и доношење резолуције. Делвгат Затреба констатовао је забрињавајућу појаву да од 1200 београдских студената архитектуре, саветовању присуствује свега педесетак. Међутим, већина учесннка није се забринула толико тим игнори-, сањем саветовања од стране студената, него је као рефрен већине понављам уздах (цитат из записника). Коме ми све ово говоримо, где су професори,' где знанајне личности из оперативе- власти, друигша архитеката, штампе итд.??? Велики број драгоцених и брижљиво припремљених научних радова чуло је овега неколивзо десетина делегата, док је цео факултет готово комплетно остао по страни, а то је неопростив пропуст и промашај. Вапај за бољкм материјалним условима, понављан је тако ©нергично, ао да је Архитектонокм факултет, једини који их тражи и једини који постоји у Београду и као да то није про-

блем нашег Београдског универ зитета и као да се то може преломиги онако преко колена слан»ем делегације у Савезно извршно веће... Ниједан од дискутаната није се нашао побуђен да помањкање простора објасни објективно и реално, приливом великог бро ја студената на све наше факул тете после доношења познате Уредбе о слободном упису. Чак су појединци алармантно тражили поновно увбђење тгријемних исгтита! Делегат Сарајева је истакао да су код њих услови веома добри и да њихов факултет прима редовну и значајну помоћ из хтривреде. Про<фе<х>р Шегнић рекао је у дискусији да досадашњи тип средњошколске наставе на архитектури треба заменити академским студирањем у коме неће бити расцеоканости. Студиje треба разделити на две групе и три катедре и тежиште рада бацити у ,атељеа. На крају су донети заључци у којима има врло конструктивних предлога за реорганизаацију наставе. Студирање би се делило у при премни део студија који траје прве две агодине- ггосле којих би кандидат могао да добије дипјјкхму и оде у привреду као тех

ничар, и у главни део сгудија који би се одвијао у ател>еима под руководством једног професора и групе доцената и асистената. Шеф атељеа водио би студенте тахорећи од уписа до дипломирања; чиме би се повећала њихова међусобна одговорност. Ови атељеи могли би да примају конструкторске задатке и тиме би се финансиски осамосталили. Методу парцијалног (средњошколског) усвајања знања, треба замвнити методом интегрирања свих дисциплина у смислу васпитања архетекте као креатора и координатора елемената фуккције, композиције конструкције и економије. У резолуцији о међуфажултет ској сарадњи предлаже се оснивање летње школе архитектонских наука негде у Далмацији, првенствено у Задру, који пружа врло плодно тло за пројектански рад. У овој летњој школи поред истакнутих професора из земље, могли би да прегледају и реномирани архитекте из иностранства.

М. МРЋАНОВ

БРУЦОШКО ВЕЧЕ

Мађарско ку лтурно-у метнич ко друшшо „Јозеф Атили“ организовало је бруцошко вече искљууиво за бруцоше мађарске националности који су ове године ступили на београдски Универзитет. Програм вечери био је сав у духу традиционал них обреда младих студената пре ступања на Универзитет. Мала сала јеврејске огшгшне била је дупке пуна. Озбиљна примедба приређивачима се мо же ставити што је на овој традиционалној гхрослави било све га неколико студената других националноти. Изгледало је као да се овај обред врши негде изван Београда, КУД „Јозеф Атили“ које окупл>а мађарску националну мањину у нашем главном граду, а највише студенте мађарске националне мањине, требало би да више у свом раду ради на продубљивању односа са студентима других националности а посебно на овим традиционалним прославама. На тај начин he и друштво ооравдати своје постојање. Иначе подвајање младих студената који први пут долазе у нову средину не би довело до неког жељеног уопеха, већ само до издвајаЈва које не води никавом успеху. Такав се утисак добио на овој прослави.

С. ВАЛЧИЋ

IZ STUDENTSKOG DOMA IVO-LOLA RIBAR

РАСПОДЕЛА ДОТАЦИЈА

U studentskom domu »Ivo Lola Ribar« već nekoliko dana dve komisije rade na ekonomskoj kategorizaciji studenata stanara ovog doma. Komisija će, na osnovu mesećnih prihoda, razvrstati studente u tri grupe i dodeliti im odgovarajuču pomoć od dotacija koje će uskoro ovaj dom da dobije. Prema grubom proračunu komisije oko 30% stanara ovog doma primiče pomoć. •Ovakvo organizovanom raspodelom dotacijc, izbeći će se deficit u koji je dom ulazio gotovo svake godine. Tako, ovogodiSnji deficit je oko 2,800.000 din. Do njega je došlo zbog toga što јз početkom ove godine pobolj-san kvalitet ishrane, dok su cene ostale iste. Deficit je trebalo da nadoknadi, kako je to dosada činjeno, Savet za prosvetu NRS i grada Beograda. Međutim, ove ustanove su odbile da učine ovo. Ulaženje u deficit, ako je to neminovno, moralo se činiti sporazumno sa ustanovama koje ga nadoknaduju. Time bi se izbegle sadašnje komplikacije. Drugovi iz upravnog odbora studentskog doma »Ivo Lola Ribar« misle da domove treba podvrgnuti određenim forumima, tako da bi se znalo ko njima rukovodi u pogleđu finansija (iako upravni odbori treba da podnose račun pred studentima stanarima đoma). S obzirom da su cene pokazale izvestan porast na tržiStu, stanari doma »Ivo Lola Ribar« predlažu da se uvede jedinstvena tablicu ishrane za sve studentske restorane, pošto i cene ishrane u restoranima su зкоro iste. U ovom domu ima još i niz đrugih problema koji utiču na pravilno finansisko poslovanje. Jedan od njih je i povećanje socijalnog doprinosa na 40%, zatim mali kapacitet doma, зкхеро električno sveflo, neboga o mventara doma od strane^pošetli'П2Ш ПРЦП ~WKL .?)

Od ukupnog broja stanara ovog doma 70% su članovi Saveza komunista. Ali, njihova pomoć upravnom odboru dosada je bila minimalna. Potsoji niz problema koje je moguće rešiti samo svakodnevnom saradnjom upravnog odboга i stanara doma. L J. Đ. Вече солидарности ca колонијалним народима У суботу, 6 ов.м. одржано је на Правиом факултету „Вече солидарности'*, које је ттриредио Клуб за међународну сарадњу Београдског универзитета поводом „Дана борбе против колонијализма". О значају борбе против коло нијализма и прилогу који у том смислу даје наша земља, говорио је Војин Рус, сарадник Института за међународну политику. EKONOMSKI PROBLEM STUDENATA OVOG PUTA REKTORAT

Za nepune dve n e delje irnamo priliku da komentarišemo dve različite odluke čiji je zajednički imenitelj to što nisu ni pripremljene za neposredno sprovođenje u život, ni prethodno objašnjenje. Odluku Upravnog odbora dentskog grada na Novom Beogradu njene posledice već smo komentarisali. Rektorat Beograđskog univerzi teta doneo ie tokom protek! e nedelje odluku kojom se obustavlja davanje stipednija za mesec novembar svim studentima koje su Rektorat, odnosno dekanatl stlpen dirali. Tom odlukom, prethod nog upozorenja ostavljeni su bez neophodnih mesečnih prihoda upravo oni studenti čiji ie materijalni položaj takav da su na osnovu njega stipendije i dobiiali. 4 Ž e lelo se kako smo obavešteni, da se proveri da li stipendisti redovno polažu ispite, tj. izvršavaju svoje obaveze prema školi, da se izvrši izvesna preorijentacija u dodeljivanju stipendMa (veći broj i u već e m iznosu dodeliti stipendije studentima poljoprivrednog i rudarskog fakulteta), da se provere mogućnosti za ostvarenje sugestije Odbora za prosvetu izvršnpg veća o povišenju iznosa stipendija koje se daju ргеко univerzitetakih organa. Posao van sumnje neophodan i koristan. Mqđutim, njegovo ostvarivanje је počelo na pogrešan način. Umesto normalnog perioda rada komisija, za vreme koga bi studenti stipendisti univerziteta dobijalj stipendije na dosadašnji način naglo se prišlo obustavljanju stipendija. Posle intervencije Univerzitetskog odbora Sav e za studenata, odluka je stavljena van snage. Opravdano moramo postaviti pitanje zašto se odluke, a naročito one које zadiru u ekonomske pro bleme studenata donos e na ргеčac, i stvaraju sasvim nepotrebno novi problemi pored onih koje već imamo. Takav metod rada utoliko je manje dopušten i manje opravdan ukoliko se radi o ustanovi ranga Rektorata Beogradskog univ e rziteta. Svi dosadašnji podaci i iskustvo jasno ukazuju da prividna brzina ustvari znači samo rešavanje pod znacima navoda stvarnih studentskih problema.

Одаах по завршегау своје годишње коиференције преко четрдесет студената гарава отпутовали су у ЈБубова-

★ УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИКА *