Student

naučni feljton

МАРКСОВА теорија отуђења

ДАНАС се све више сусрећемо са изразом: отуђење човекове личности, (алијенадија). Овај напис и пледира да објасни тај израз, односно теорију у што је могуће краћем облику, а да при томе не залази у појединости и детаље. Претходно је потребно, напоменути да је ову теорију Маркс преузео од Хегела и дајући ЈоЈ материјалистичку основу даље развио и конкретизовао као уосталом и целу Хегелову диЈалектику. Наш савремени, и не само савремени, већ класно-историски човек Је отуђен. Он ниЈе човек, тј. није целовит, довршен, универзалан. Он постаје човек. Од чега се значи отуђио? Од своЈе суштине, своЈих суштивских снага. А оне су; његова свест (човек као слободно и свесно биће), делатност коЈа се испољава као живот и његова друштвеност (човек као друштвено биће, као свеукупност друштвених односа). Значи, да Је он у пхк>цесу свог историског развитка изгубио, отуђио ове своје суштинске снаге које ra и чине човеком. Два су основна узрока коЈи су усетовили и Још увек условљавају то отуђење; свест по сво Јој природи чувар маштања, мзмишљања, фантазирања и класно-историска услопљеност, која Је погодовала и потенцирала ову страну свести-подела рада и приватна својина. Процес отуђења је противуречан и сам собом рађа противуречности. Човек се, наимс, афирмише, потврђује као човск у супротностима или кроз супротности свога сопственог бића, својих предмета и свога знања. Он се кроз нешто што он ниЈе, у чему Је стварно отуђен, једино и може прогресивно кретати ка свом ослобођењу и свом истински генеричкои бићу. Отуда и стални сукоби његових идеала и стварности-сукоби: природе и човека, мишљења и бића, егзистеиције и есенциЈе, икдивидуе и рода, слободе и нужности. Степен решења тих сукоба означаваће и већ означава и стварну човекову слободу, односно степен његовог „очовечавања" и његове универзалности. ОТУЂЕЊЕ СВЕСТИ Вратимо се ка изворима и манифестациЈама отуђења. Поделом рада на уаши и физички свест Је почела да уображава да је нешто друго него свест о бићу: она настоји да се еманципира од света. Свсст, у личностима, било многих и великих филозофа и и мнслилаца, било обичних људи у религиозном веровању, изграђује свој свет, било идеја (Платон например), било божанског краљевства, блаженства, неба итд. (рихшћанска религиЈа). Човек захваљујући продуктима сопствене свести који имаЈу своЈ потстицаЈ и своЈ корен у овоземаљском животу, противречном и иучмом, у тежњи да савлада те противречности, да их реши и да их се ослободи, а немоћан да то стварно учини, рсшава их на Један идеалан начин и зато илузоран, фантастичан, псстваран. У религиЈи ово Је фантастично решавање нарочпто дошло до кулмипационе тачке. РелигиЈа није само израз човекове немоћи према природвим силама. Она је израз човекове немоћи у одређеном друштву и друштвеним односима, израз обесхрабрења и немогућности мењања стварног живота. Човек као актер историје који за своЈ предмет деловања има целокупну природу (плус своЈу свест и вољу) обоготворуЈе своје снаге, преноси их на бога, тЈ. на оноземаљско, чему Још додаје све своЈе квалитете, атрибуте, лик, свемоћ, свезнање итд. Од субјекта-актера себе претвара у обЈект субЈекта којег Је сам створио као своју утеху и ваду. Религиозно веровање Је према томе с Једне стране отуђење, опустошењее човека и његових квалитета и сната, њсгов губитак као ствараоца и у исто време прсношењее тих снага на бога и с друге стране израз протеста против живота у одређеним друштвеиии односима и наде у боље, у оноземаљско. То Је компензациЈа, тј. идеална вадокнада стварног живота. Религиозни човек се удваја: у мислима живи као срећан и у надама блажен и пун, у стварности као бедник, сромашан, беспомоћан, понижен. ПостаЈе bomo đuplex. ОТУЋЕЊЕ КРОЗ ДРЖАВУ Даља мавифестација човековог отуђења Јавља се у држави и кроз држлву. Бурћсоаска држава (она Је ипак наЈизразнтија и зато Је узимаио за пример) испољава се као друштвена заједиица у коЈоЈ егзистира поЈединац као њен члан. Њене прокламациЈе о братству, слободи и једнакости, њени закони штите и сваког грађанина, појединца, коЈи сада ако Још потпуно не oceha, а оно дочарава ту Једнакост, слободу и право. Он се кроз државу манифестује као друштвено биђе. Држава посредује мсђу људима, уствари између човека и њговог класног ропства и између човека и његове слободе коЈу он преноси на ту заЈедницу. Но, у етварном животу при околностима робно-новчаних односа, члан друштвене заједнице, грађанин живи као приватан, егоистичаи, изолиран човек. Његова једнакост и право налазе

еквивалент у новду, љеговој моћи и богатству. Формална Једнакост изражена у заједничкој институцк* ји држави претвара се у свакодневнои животу у најгрубљу неједнакост, а право у иајсуровију неправду. Индивидуа се дакле раздваја на грађанижа као члана заједнице и на приватиог човека. Homo duplex се сада creapifo афирмише у овоземаљснои животу као члан фиктивне друштвене заједнице с Једне стране и стварно као приватан, егоистичан атомизиран човек с друге страие. ФетишизациЈа државе потенцира се Још више фетишизацијом саммх поглавица и владара, тЈ. вером у краљеве, цареве или бирократске поглавице и њихову свемоћ, irpaведност, доброту, милост итд. ОТУЂЕЊЕ РАДА Даљи ступаљ човековог отуђења манифестуЈе ее у самом иачину капиталистичке производње н У ствариом животу у оквиру робно-новчаних односа. Човекова делатност то Је човеков живот. Производ те делатности је опредмсћен човсков живот. У капиталистичким односима таЈ предмет не припада произвођачу. Губљењем тог предмета произвођач губи и своЈу делатност. Она ниЈе cpeha, всћ нужда и ропство. Радна снага је постала роба, као м савака друга која се нуди и купуЈе, а регулатор односа иеђу људима постао Је новац. Садржај произвођачевог живота, величину и разноврстност његових потреба диктира капиталиста. Те су потребе и живот, а тиме и целокупна суштина често сведева ва голу егзистенцмју. Четав оваЈ процес отуђења појачава се робвововчапом стмхиЈои, ценама, тржиштем. Роба измиче контроли произвођача и постоЈи код њега саио неизвссонст о њеној прођи. Роба постаје фетиш, вешто што господари људима и што мије у њиховој мођи. Уместо да човек управља стварииа, ствари управљаЈу човекои. Новац Још више замагљује стихиЈу. Он Је по своЈоЈ суштини негација чулних квалитета, апстрактни израз вредности. Као средство размене и заиене, or постаЈе стварна иоћ и снмбол моћи, богатства ■ слободе. Ои Је универзални еквивалент свих квалитета од обичних до наЈвиших људских. Јер новац „братими нсмогућности” (Шекспир). Све већа специЈализациЈа у производњи н све већа подела рада утичу са своЈе стране на физичко духовно осакаћсње произвођача. То Је доба „Ношо homini lupus”. Доба отуђења и човекове свсти н делатности и друштвености. Онај коЈи Је све изгубио друштвевом нужпошћу и законитошћу исто тако Је и позвап да све поново присвоЈи. Његове патње и рад створиђе су предуслове за повратак у човсков истински живот и стварно решење супротности у којима се кретао и развијао: прво, невиђени развитак производних снага, а затим и обиље производа и друго, подруштвљењену производњу. Тежимо и крећемо се дакле времону кад ће људи сами уређивати своје односе без бога, закона и државе, б!ез новца и капиталиста. Право ђе уступити место моралу, а посебна личност, политичка, класна, иационалиа, професиоиална итд. индивидуи стварно слободној н равноправној, тЈ. истипском човеку. Код нас су ембриони таквих индивидуа у развитку, а борити се за њихово целовито оформљење, среha Је нашпх генерација.

Стипе ТОНКОВИЋ

г. И. ДРВОРЕЗ

ДИПЛОМИРАЛИ СУ

На Медицинском факултету: Љубшгка Петровић, Видиика Ћорђелена 'Борђевић, Зорка Маршгковић, Радмила Гајић-Зечевић, Василијо Вујић, МиливоЈе Попов, Ристо Георгијев, Владимир Ковачевиђ, Гојко Субота, Милица Вуксановиђ-Голићевић, Стеван Тумбас, Радмило Вишацки, Миодраг Кутлешић, Драгослав Гараскић, Радослав Јанковић, Ђорђе Вусман, Вукосав Бацковић, Вера Додић, Ласло Бачи, Миодраг Раковад, Војислав Анђелковић, Ми_ лан Илић, Радмила Николић, Б.ранислав Поповић, Нада НедељковиђБесара, Андреја Грујић, Павле Доват, Миомир Гахпић, Миољуб Денић, Милан Хаџић, Владимир Нагорни, Даница Ристовић, Драгиша Костић, Милан Поповић, Милан Јаковљевић, Предраг МариШковић, ФабиЈан Скендеровић, ВлаЈко Боричић, Драгосла# Катунац, Петар Машић, Нада Агатоновић, Милан Милићевић, Стојан Стефановић, Никола Јанковић, Вукашин Милошевић, Во Јислав Николић, Славољуб Филиповић, Душан Атанацковић, Радова'и Стојковић, Олга Вакољић, ВоЈислав Петровнћ, Тихомир Ермић, Михајло Петровић, Милан Петровић, Миодраг Миленковић, Љиљана Петровић, Јелена Караматић, Љубица Иваковић, Јован Јаношксв, Славко Јовановски, Душан Рајшић, Зоран Тадић, Вадин Тир, Олга Кезић, Војислав Поповић, Боривоое Спасић, Радивоје Димитриј евић, Ми лан Милошевић, Драгољуб Рафајловић, Вујадин Јеремић, Славомир Николић, БлагоЈе Ивансвски, Ми_ лан Илић, НебоЈша Мартиновић, БоривоЈе Нешић, Вељко Лукић, Јелисавета Ђукић, Тихоглир Јовановић, Душан Дхшуловић, Милутин Сто Јановић, Драгољуб Стошић, Љубинко Обрадовић, Ранк.o Прокић, Станислав Зсрица Армодски, Лазар ВлаЈин, Душан Парезановић, Константин Јовановић, Бранислав Нов^ковић. Грађевинскм факултет: Карло Рез ничек, Славка Симић, Миланка Ивановић, Драгољуб Мисирлић, Петар Ојдровић, Павле Поповкћ, Боривоје Стефановић, Светилслав Ву_ кићевић, Јанош Т.ерфи, Петар Јовановић, Ратомир КОрнкцер, Александар Димитри Јевић, Татјана Пе-

рулић, Владимир Дангубић, МилутиН Миљковић, Слободан Христић, Александар Васиљев, Владимир Божић, Вукосава Гришић, Слободан Миловановић, Никола Гавриловић, Душан Павловић, Јован Митић, Душан МиЈовић, Ђорђе Ерак, Владан Црвенчић, Стојадин Костић, Бранислав Лазић, Јаков Лазић, Миленка Нешовић, Милам Ацовић, НаталиЈа Радрвановић, Слободан Студен, Жар ко Петровић, Обрад Обрадовић, Милорад Милошевић, Милан Николић, Светозар Бижић, Браннслав Никодијевић, Реља Туфегџић, Боривоје Јовановић, Милутин Поповић, Вера Ћирић, Ружица ДимитриЈезић, БлагоЈе Примовић, Александар Стефановић, Сретен ГруЈић, До_ бривоје Марјановић, Константин Малиновски, Драгослав Миленовић, Љубица Давидовић, Милан Николић, Надежда Ивановић-Петровић, Миодраг Савић, Лепосава Јовановић и Будимир Сауловић.

ВЕСТИ

ДЕЛЕГАЦИЈА СТУДЕНАТА \ ПРАВА ИЗ ЗАГРЕБА ПОСЕ- l ТИЋЕ ОВОГ МЕСЕЦА СТУ- : ДЕНТЕ ПРАВА ФИРЕНЦЕ [ ГДЕ ЋЕ СЕ ВОДИТИ И СТРУ l ЧНЕ ДИСКУСИЈЕ. I 1 : Како сазнајемо из Бироа за ме- : ђународну размену омладине и ; студената ЈугославиЈе, у Југослави • ју су допутовале две групв сту- : дената из Италије. Једна група од Z 24 студента друштвених наука из : Милапа посетиће Загрсб, Љубљану • и Београд и задржаће се у Југо- ■ славији од 7-13 априла. Друга гру- : па од 23 студената развих факул- : тета из Падове, посетиће Ријеку • Задар, Сплит, Загреб и Љубљану и • боравиће у ЈугославиЈи од 7-14 • априла. : Ово су прве посете италиЈанскнх : студената нашој земљи после II : светског рата. •