Student

univerzitetska hronika

ПРВОМАЈСКИ АКВАРЕЛИ

Оговодишњи дефиле студената нашег града па Првомајској паради> био је потпунији него последњих година. Поред ешалона припадника предвојничке обуке, прошле су групе студената са својим факултетима. И када су после беспрекорних челичних редова армије и живописног, складног шаренила фискултурника наишле групе студената Београдског универзитета, гласни коментари оних који су стајали на плочницима и једва одолевали трочасовном нржењу мозга у овом врелом дану. нису били мање гласнији. А улицом је текла река свечаног и у томе не мање природног расположења. Младићи и девојке чврсто збијени у кривим редовима шврљали су очима no публици и тражили познате. Онда их покликом: „А ти, Миле, тако а? Хајде упадај овамо код нас! и увлачили у ceoje груne, а да их npu том нису додирнули руком. Свако је желео тога тренутка да приђе тој раздраганој младости. која поносито диже транспаренте и демонстрационе табле својих успеха. „Сретно “ пише испред рударски редова. А, .eeo, хемичара! Не, то су физичари! , Математичари ... Изнад глава плови исписана табла: „... атомску енергију у мирољубиве сврхе . . .“> и макета генератора клизи асфалтом. Oeo су филозофи. Знамо сигурно. Tn смо прочитали испред првих редова. Медицинари су пронели ceoje беле мантиЛе ... и тако пролазе. И свако te.ua ceoje, спе.цпфпчно, и cee се то уАива опет у једно, јединСтвеno. Поомакне' n no који vnoce&u или ћелави апсолвент. ПТеснасст хиљада и још nap бројки поред тогп је дипломирало прочитали смо на једној табли... МЛАДИЋ... Кнез Михајлова улица је кошниид. Ово устаљено шеталиште београдске младости npuмило је после параде ceoje шетаче пуне утисака, од којих су многи били учесници у свечаној поворци. Јеси ли био ? .. питп неко. Са фпкултетом, а како се ти осећаш? Младић мокар у лицу, у раскопчаној војничкој блузи до опасача, насмешио се, прегиао руком преко чела гг покушао да без већих последигцг протури пушку поред једног napa. Тог поднева бггло је још неколггко пугиакп утопљенггх спојггм сребрнастим њушкама међу шетаче. ...ЈА... Сутрадан, од раног јутра. свгг кпји су то могли корггстилгl су najpa зличитије начине да дођу до об.гпжњггх градских излетигита бежећгг од врелине афсалта и зграда. Није било тегико пронаћгг студенте. Они су и ceoјггм разговоргг.ма. мало иеобичним у овом празнггчком pacnoложењу прпвлачили паж.њи. Eeo једне групе медггг/;инара која је догила д* oeaj дан npoведе na Авали. Нггсу више бругшгии, имају колоквијуме за собом; и гитару ггмају. али песма само на махове пробија. Међу њггма је један са књижевности. Некадашњи гиколски другови. Годинама су били заједно. Матуру су завргаили и онда потражили своју будућност. Гитара је заћутала и поново ... ucnuти ... ucnuru.“ Алгг eu на књижевности пландујете, а ми на ледицини. физика, na хемија у три дсла (овде се наводи број стџаница дебелих књига), na~-“

И поново песма затрепери далматинска и певају је загрљени и медицинари и огшј са књггжевности и прихватају је \ са стране ... А увече cu се мно- \ ги вратили n ешице „преко брда“. Са Авале. И нису били умор Ни. ... „ЧЕКАЋЕ ОНИ НАС“ ... Поред мегге у реду стоји млад : човек, Судећи no снажним леђима u рукама металац је. На десној руцгг држи трогодигињег синчића који гледа далек n на- , прсд где је почетак реда, и стално са оним. његовом добу ‘ својствени „загито", запиткује. Отац неУморно одговара i. ', Тата, зашто мгг чекамо на , аутобус? Да идемо куће. , А зашто аутобуси ne чекају нас? Зато гито их је мало. А хоће ли ггх бити вигае? ј Хоће, биће их пуно. , Толико да ће они чекати ред за нас? Бага толико п.-отврдио је отац озбиљним гласом. Два плава дечја ока упрла су са гговерењем поглед у свог оЦа, а он је јога једном потврдно кимнуо главом.. У овом безазленом разговору оца и cuna било је можда мало симболике и б ило је сигурно пуно eepe овог младог оца u радника, eepe у себе, eepe у све оне којима је Први мај празник. . .. ДВА ПАРА У ' „БРАНКОВО КОЛУ“ ~. Прекјуче бакљада, јуче napaда, утакмггца, na ватромет: гужва на паради, на утакмицгг, на Калемегдану. Није лако данас устати у пет ујутро. Али... Хоћемо да ггосетггмо Бранков гроб. Ни oeaj мај нас није изневерио. Младо лишће се дуго и очајнггчки борило са хладноћом и закаснелггм снеговима. Помогло му је суиггд последњих дана априлл. Па зар да ne noздравггмо те младе пупољке те нежне стражиловскс, зар да не посетимо гроб тог eeчито младог песника овог лајског дана. Планггнари Правног су нам обезбедили излет до Саражи.гова за свега 110 duuapa. Дивно! Моће ћемо и da сркнемо мало „фрушкогорског бисера “. Али зато морамо у пет сати da будемо на станици, јер је вођа рекао. ко не дође изгубиће место. И uctuhu за вољу, место huko није ни добиа, јер од резервагшје вагона ништа. Па ипак је било све лепо, нггко ми није стао на жуљ, а ми смо „планинари“ na можемо и да стојггмо. Ах тај нага туризам. Од Карловца пегиице четгфгг и no километра. И то no прашини. Пе. Ја више волим ову гужву да сачекам аутобус. „Дивно Стражилово“ заиста дивно. Рекоше ми да свако на њему постаје песником. Ја додугае нисам, а.ги је неко то noстао. Они млађи, али ко. да ли она плавугаа што се не одваја од лопте? Кажу: „Загато не нађе неку подеснију играчку, eeh је бруцбги, а овде крај Бранкоeог гроба, загато нс остааи лопту?“. Или су пропевали оно двоје што нигде «е могу да нађи место усамљеног хлада. Изгледа да се у њиховим срцмма родглло оно што је Бранко највише волео. Можда су то учинили они што славе јубилеј годишњгг. двогодгаињгг. шестогомесечгш своје љубави. Ово место је баш за такве јубилеје. Немамо хармоникаша. а имамо Цецу која дивно neea. Цеца

нсће да neea, уосталом, као cru музички обдарегш људи. Неће, иако је асистент Ђорђевић снимио груггу под условом да она neea, а кад је наигиао хармоникага и када су преговори са његовом групом успешно завршеnu, Цеца је отворила грло: „Отвори ми бело Леиче врата“. Густа шума, млада липова упија ову песму. Пева Цеца, слушамо je ми> Бранко, славуји стражиловски. А кад је она завршила и сумце се приклонило паду славуји су је заменили. Остадогае славуји ти највернији Браггкови пријатељи, да му певају, а нас ожалостигие што мора 6a напусти.мо Стражгглово, Бранка и њих. ...И ТРЕЋИ На „Звездином“ је гу.жва. Данас су јавили dn после подне о-

чекују кишу. Сада ,ic седам vеече и овдв је тесно. Једпом су пружили руке на неком литерарном састанку и онда су открили да студирају исту групу■ Сада играју и говоре једно другом „ви“. Она необично гласно прича како је сасвим мирно лагала некога прогиле игре. КаЗала је како је фризерка. А једном другом, како је Италијанка. Како cjj јој мама и тата Италијани. Онда је упитала колегу. да ли зна, н#ма ли у Кнез Михајловој улици нека фризерскп ЈЈадња ... Није знао. Изнад Саве се забакренило небо 7i кчшне су капи пале на играче ... Девојка није могла da слаже више ниједног свог партнера да је фризерка ... Остала је негде у гужви. .mm* Б-М-В.

OSNOVAN JE KOORDINACIONI ODBOR JUGOSLOVENSKIH KLUBOVA ZA UN

7 i 9 maja o. g. održan je u Beogradu sastanak pretstavnika studentskih klubova za UN koji danas postoje na svim univerzitetima u Jugoslaviji. Sastanku su prisustvovali i drugovi Vladimir Simić. p. pretsednik Savez ne narodne skupštine i pretsednik Saveza udruženja za Ujedinjene nacije Jugoslavije i Borko Stošić, sekretara Saveza. Na sastanku je diskutovano o dosadašnjoj aktivnosti studentskih klubova za UN, kao i o ргоgramu proslave 10-godišnjice UN koji je veoma raznovrstan i bogat. Neki učesnici podvukli su ulogu univerzitetskih klubova u propagiranju OUN u srednjim školama gde se mogu osnovati klubovi prijatelja OUN i održavanju predavanja radnlcima po fabrikama i preduzećima. Na kraju sastanka usvojena je rezolucija o osnivanju Koordinacionog ođbora studentskih klubova za Ujedinjene nacije Jugoslavije. Za pretsednika Koordinacionog odbora izabran je Miloš Beljič, student prava iz Beograda. M. S. V.

ОЧЕКУЈЕ СЕ БОГАТА СЕЗОНА

Припреме за овогодишњу сезому у нашим летовалиштима за омладину ушле су већ у завршну фазу, рекли су нам у Бироу за међународну размену и путовања студената и омладине Југославије. По свему судећи ова сезона he бити врло плодна, будући да су већ сва места за поједине периоде заузета. Захваљујући томе већ може да се каже нешто одређеније у којим he логорима и у које време боравити групе страних студената. То Је свакако од интереса пре свега за наше студенте језичких група који буду желели да часове летњег одмора корисно споје са усавршава њем странот језика. Врој група студентске и друге омладине из иностранства које су се већ пријавиле је велики, али се међу њима истину 150 мљадих нлаi нова лабуристнчке партије Енглеске, који he летовати током прве трећине августа у Задру, у истом летовалишту почетком јула биће 200 учесника међународног конгреса младих задругара, а током целсг лета неколико стотина омладинаца из Немачке подељених у више група, које шаљу Немачко друштво за међународна путовања омадине, затим организација „Фалкен“ и разне сшгдикалне организације. 270 младих Француза, међу којима највише студената, боравиђе у више група током целог лета у логору у Краљевици, док he једна група јула месеца летовати и у Дубровнику. Страни студенти који долазе на летоваше у нашу земљу, желе то време што боље да искористе, па и сами траже од Бироа да им обезбеди по неколико предаваља или организује семинар из наше актуелне проблематике. То је, на ггример, случај са белгиском .организадијом „Караван де ла Женес“ са ко јом Биро веК има тешње везе. У Задру he се у августу организовати семинар са темом: друштвена и политичка структура Југославије. Последших да.на у Биро стиже велики број гтријава радничке, средн,о-школске и студентске оиладине из наше земље. Међу тим групама истиче се група од 100 чланова Академског псвског збора из Љубљане која he за време свог петнаестодневног боравка у Задру приређивлти концерте. Ту су, даље, неколико група студената страних језика из Београда (германисти) Загреба итд. Ипак се запажа да студенти нарочито из Београда иису досада показали довољно интересовање за ова летбвалишта, мада им се ту заиста пружа добра прилиха и за организовање језичких семинара. У Бироу сматрају да је најбоље да се наши студенти пријављују гругшо преко своЈих удружења, jep

тако уживају и одрсђени попуст. Летовалишта у Задру и Краљевихц! биће отвоврена од 1. VII 31 VIII. Днсвни пансион 380 динара, а са попустом 350. Летовалиште у Дубров нику he радити од 15. VII 15 IX. Дневни пансио!н 450, односно 420 динара. ИЗ РАДА СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА У УНУТРАШЊОСТИ

САСТАНАК СА МАТУРАНТИМА

Схватајући важност оттредељења свршених матураната при ликом улиса на факултет, и узевши у обзир чињеницу да матуранти из унутрашњости ма ло знају о факултетима, што приликом уписа доводи до нежељених лутања, Удружење студената града Шапца и Среза поцерског, решило је да сваке године организује састанко са матурантима, на којима би старији студенти говорили својим будућим млађим колегама о животу и раду на факултетима. Први такав састанак одржан је крајем ахтрила у сали шабачке гимназије, Преко 50 матураната са пажњом и интересовањем пратило је излагање својих старијих другова, о друштвеном уггрављању на факултетима, орпанизационој етруктури факултета, условима уписа и режиму студија, начину пријема у студентске домове и другим појединостима из студентског живота. На крају састанка матуранти су нас замолили да им до краја године шаљемо лист „Студент" и да их обавестимо ако буде неких промена приликом уписа на поједине факултете. С. НОВАКОВИЋ