Student

univerzitetska hronika

ИНЖЕЊЕРИМА ЈЕ НЕОХОДНО ПОЗНАВАЊЕ ЕКОНОМИЈЕ

МЛАДИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ НА РАДНОМ МЕСТУ

Индустрија Цараћина и Бора једва је дочекала младе инже»ере. После једне дуге паузе, због које скоро нема средовечних кадрова, ови људи су велико освежење. Не само због свога стручног учешћа, толико потреб ног привреди, него исто толико и због своје друштвене активности, због свог, у већини случајева, пуног укључивања у живот предузећа. Привреда од н>их много очекује и захтева. то су они осетили на својим првим корацима, то кажу и чланови радничких савета, ДЈ-гректор пре дузећа, и претседник Синдикалног већа у Параћину и секретар комитета у Бору. Они су инжењери разних стру ка. Па су, ипак, технолози и металурзи рудари и машинци рекли, да им је црсви проблем био, не стручни рад, већ напор, да овладају разним економским категоријама. Нашли су се одједном после фа култета, где се знало само за технику, мање или више везану за праксу, усред стварности јед ног предузећа. А то је захтевало, не само активизирати своје стручно знање, већ ухватити сву разноврсност тога живота, схватити ту целину. Без економ ског знања није се могло напред. Узалудан би био најбољи стручњак, ако не би био у стању да схвати ту општу повезаност свих ствари у предузећу, да учествују у вођењу његове економске политике. Тражити економске мере, које he потстицати

продуктивност, побољшати организаиију рада, технолошки процес, читаву унутрашњу организацију предузећа. И сви су се ови инжењери, заједно или појединачно, дали на изучавање економије. Њихово је заједничко мишљење, да је иеопходно да сви факултети ТВШ пруже студентима економско образовање. Не може се ту ићи у детаље и дубоко у теорију, али упознати сту денте са основним елементима, без којих се не може снаћи у привреди. НАСТАВА ДА ВИШБ ОДГОВАРА ПРАКТИЧНИМ ПОТРЕБАМА Да се може мирне дутхге скратити општа настава на Електромашинском на рачун усвајања практичних знања, то су се сложили сви машинци. Наши професори нису прак тичари, па се то осећа у настави. Ми толико пажње обраћамо теорији у свим предметима, као да се сви спремамо за научнике. Већина нас ипак оде у привреду, у погоне, и никад нам не затреба она и онаква математика каква се предаје и захтева. Они нису пристрасни. Кажу, да овакав рад на факултету добро припрема људе теоретски, за рад у институтима. Предлажу, да би се стручна настава можда могла диференцирати : посебно радити са студентима који се припремају за одлазак у пре-

дузећа, а посебно са онима кбји he се посветити теоретском раду. Други је предлот опет, да се од асистента захтева одређено време проведено на пракси. Рудари сматрају, да би све предмете требало више прилагодити рударству. Неопходно је веће знан»е о маши.нама, нарочито новим, да се не понавља њихов случај, да се сами упознају са машинама кад их већ треба уводити у процес. Даље, инжењерима који раде на флотацији и припреми недост4је специјално знање. Оно што се на дипломском савлада, не може бити довољно за успешан рад. Технолози такође сматрају, да се не стекне довољно специјалног знања кроз одабирање једне од постојећих група металургија или технологија. У Загребу специјализација се спроводи веђ од треће године и инжењер фабрике штофа каже. да му је iv несумњиво користило. Кад је реч о настави, сви истичу велику потребу за знашем страних језика. Само, напомињу да би наставу језика требало прилагодити језику и потребама техничара. КАКО ОРГАНИЗОВАТИ СТРУЧНУ ПРАКСУ Треба младом инжењеру доста помоћи кад дође у предузеhe. То су најчешће чисто механичке ствари, на које може само Ррркса да укаже. Кроз практичан рад за време студија, може много тога да се постигне. Само, пракса да буде што организованија и дужа нето досада то сви предлажу. За њу се треба припремити. Пре свега, теоретски, кроз наставу затим, поћи са одређеним циљем, практичним задатком, планом радног времена. Треба у предзгзећу видети све, али се ипак оријентисати на једну ужу област. Можда студенте већ пре шест месеци обавестити, у која ће предузећа ићи. Па ни та припрема на факултету није све. Треба раније обавестити и предузећа, да и они неби били неспремни Нису ретки примери слабог при хватања студената и онда нема много користи од праксе. С друге стране, пример предузећа „У-л>аник“ сигурно је најбоље решење: сети имају специјалног ин жешера за рад са практикантима. ПЕРСПЕКТИВЕ Причали су ови људи и о перспективама даљег (разнијања њихових индустриских гра-

на, У Параћину мисле, да разне институте треба развијати уз фабрике, у индустриским «ентрима. Додуше, научни кадар је сконцетрисан у Београду, али је директна веза са производним процесом такође неопходна. Тако они мисле. У Бору неће о томе много да причају* али ипак нису могли да прећуте Институт је тек оформљеи, тек су то планови, пројекти, тек добијена прва материјална средства. Али је то ствар која све њих одушевљава. И сигурно заузима доста места у њиховим маштањима.

Љ. ГАДОЈКОВИЋ

Studенtski list

AMBULANTNA KLINIKA VETEEINARA Skolske 1953/54 osnovana ie na VeUil SAVIJA iIUOINAI Д JAG«t»AC«OO »»(UClllilA , * . —* tennarskom fakultetu. Ambulantna klinika prva ove vrste u zemlji. Sve veči broj studenata s jedne i sve jači razvoj grada s druge strane, diktirali su potrebu za ostvarenje ovakve klinike. Praktična nastava samo na fakultetu nije mogla pružiti ono što se od nje tražilo, pa se zbog toga prešlo i na terenski rad na selo. Iskustvo od skoro dve godine pokazalo je opravdanost postojanja ove klinike. Studenti u njoj rade pod stručnim vočstvom asistenata, specljalista, na četiri otseka: internom, hirurškom, porođajnom i zaraznom. JUBILEJ TEHNICKOG FAKULTETA U prošloj godini zevršen je 35-godišnji period postojanja i plodnog rada Tehničkog fakulteta u Zagrebu. Povodom toga jubileja veće Tehničkog fakulteta odlučilo je da izda posebnu Spomen knjijgu u kojoj bi bio iznesen buran istorijat ovog fakulteta, kao i ostale pojedinosti vezane uz problematiku ove naučne ustanove. »IZ CEGA UCIMO« Da bi članove fakultetskog saveta što potpunije informisalo o uslovima studiranja, Udruzenje studenata Veterinarske medicine priredilo je u čitaonici stručnog kluba jednodnevnu izložbu udžbenika i skripata »Iz čega učimo«. Pri razgledanju izložbe posetioci su pokazali veliko interesovanje za složenu problematiku studentskog života i rada uopšte. Hoii ctani SAMOUPRAVA U DOMOVIMA Zapaženo je da se studenti ne koriste dovoljno samoupravom u domovima, jer ne znaju dokle dopire njihova samoupravnost, a odakle mogu da daju samo sugestije. Međutim, pozitivno je da se u domovima javlja tenderscija, da se neobjašnjene stvari objasne, kako bi stuđenti imali jasnu sliku o problemima i mogućnostima za njihovo rešenje. POSETA STUDENATA ZENICKOJ KAZNIONI U istoriji zeničke kaznione, koja je osnovana 1888 god. nije bio do danas slučai da je grupa studenata posetila ovaj zavod. Na inicijativu treče godine studenata Pravnog fakulteta, a uz pomoč Dekanata, grupa od 70 studenata treće i četvrte godine posetila je »Kazneno pcpravni dom« u Zenici. Cilj posete bio je upoznavanje studenata sa načinom izdržavanja kazne u domu kao i sa popravnim merama koje se prema osuđenim primenjuju. ' У. M.

Index

28 априла 195S године ушао Је у читвоницу Правног факултета једаи студент м шз двчЈег пиштол.а капислара пуцао порсд уха Једне девоЈке. Сличан испад направила су два студента права поподне око 13 часова. Не желим да маглашавам краЈ ње неколегијалан, недуховит и некултуран поступак ових према онима који у тишини читаонице спреиају испите и немаЈу смисла за овакве „надарености". Ако нису иживели детињство, нека мду на вашар и иека пуца Ју. Више raj поступак лнчм ма намерно ометање реда у читаоиици обзиром да се такви ексцеси понавља Ју. Студенти npaва требало 6и да о оваквим испадима поведу озбиљно рачуна, и да онемогуће улазак оваквих колега у читаоницу. љ. п.

Опсенити простоту

Међу материјалима које објав љује „Информативни билтен" амбасаде СССР-а у Београду читамо и следеће: .Каква Је рвзлика између изградње електричиих централа у СССР и изградње у капиталистичким државама? Сошјетски л>уди граде електричне централе тамо где страни стручшаци сматраЈу да Је то немогуће. На Западу претпостављају да велике хидроцентрале могу да ее изграђуЈу само кад су обале и корито реке од стене. Међутим, многв реке СовЈетског савеза теку по глиновитом или пешчаном кориту. Али совЈетски енергетичари нису одустали од свога подухвата". „Совјетски градитељи по н<томе решавају питање утрошка бетона. На КамскоЈ хидроцентрали уштеђене су десетине хиљада кубних метара бетона захваљуЈући томе, што тамо није грађена одвоЈена зграда хидроцентрале. Све машине налазе се у самоЈ брани". Чему овакво ггропагандно тумачеше техннчких резултата? Зар се доиста до те мере потцежује технички ниво образовања људи у овој земљи да се чак и „уштеда хиљада кубних метара бетона захваљујући томе што није грађена одвојеиа зграда хидроцентрале" жели приказати као епохално нови технички па чак и идеолошки гфоналазак? Или је посреди онај давно познати нај-манир који не може више да-измами ни осмех од читалаца. И није ли већ време да ое из дугогодишњих резултата такве ттропаганде почну извлачити неки закључци? ЗБОР СТУДЕНАТА САНЏАКА

17 маја 1955 године одржаће се збор студената: Новог Пазара, Рашке, Тутина, Сјенице, Нове Вароши, Пријепоља и Прибоја на Правном факултету. Почетак у 19.30 часова.

JEDAN EPILOG

Prožlo je nesto više od godlnu dana kako su studenti Građevinskog fakulteta izneli svoje mišIjenje Fakultetskoj upravi o slabom nastavničkom radu docenta ing. Dragana Petrovića. Ovom pi tanju bila su posvećena i dva članka objavljena u listu »Student«, gde se nizom jasnih činjenica pokazalo da kod docenta ing. D. Petrovića postoje slabosti i da su one krupne kada se ima u vidu rang škole. Međutim, ovaj stav studenata i borba za viši kvalitet nastave nisu odmah naišle na razumevanje kod svih nastavnika Građevinskog fakulteta, • Kod jednog dela na-

stavnika pojavilo se shvatanje da' se tu radi o mišljenju samo jedne grupice studenata, čime se želelo celu stvar prebaciti na lični teren. Kako su studenti bdH dosledni, Fakultetska uprava je formirala jednu komisiju od najuglednijih nastavnika sa zadatkom da ispita sve činjenice u vezi sa rađom docenta ing. D. Petrovića. Ta komisija je završila svoj rad 1 iznela svoje mišljenje po celoj stvari Fakultetskoj upravi. Studenti nisu tačno upoznati sa zaključcima komisije, ali je poznato da ovi zaključcl nisu bili ni najmanje povoljni po docenta ing. D. Petrovića. Nemajući nikakvog drugog izlaza on je podneo ostavku, koja je od strane Fakultetske uprave usvpjena. Danas je posJe svega jasno, da je studentsko gledište u ovom slučaju bilo pravilno kao i da su proizvoljna tumačenja studeptskog stava bila suvišna i štefcna. Za studente i Građevinski fakultet ovo je epilog. Međutim, za ing. Petrovića izgleda đa to nije kraj. On je рге nekoliko dana izjavio na sedniol Fakultetske uprave, da se on ne oseća fcrivim, da studenti o njemu imaju najbolje mlšljenje, da je on podneo ostavku da ne izlaže Fakultetsku upravu pritisku (!?) studenata, da je sada došao red ne druge nastavnike, koje čeka ista sudbdna kao i njega i sl. Koliko je ovo korektno 1 na svome mestu u to irije potrebno ovom prilikpm ulaziti. Sigumb je da će studenti u buduće kad i do sada iznositi sve one štetne pojave i slabosti u želji da pomognu svojim naatavnicima na čuvanju i podizanju ugleda Građevinskog fakulteta. Odgovor Udruženja S. S< Gvađevinske tehnike t

Slika nedelje

43 stndenta prava iz Ljubljane pose till su Beograđ kao gosti svojlh koiega. Položill su venac na spomen-ploču Narodnih horoja, posctili grob Neznanog junaka i obišll razne ustanove. Dekao im Je priredlo рсЦеш, a stndeoti droggrsko veie.